Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

ПРЕД КРУПНИМ ДОГАЂАЈИМА З8Е

одлуку одборову. Но овде Бемо одмах одати правду Краљу Милану, да то утицање у појединим ређим приликама, и из специјалних разлога, није се простирало на Уставу целини да испадне овако или онако. И он је пливао у слободоумној матици од по– четка до краја, како за трајања саветовања у Ужем, тако и при. претресу Уставног предлога и дебатама у ширем Уставотворном Одбору. Краљ Милан није скомрачио са уставним правима и слободама! Оних је, на против, чак и остентивно помагао. Једном самб,. у његовој напраситости, коју су изазвали радикални чланови ужег Уставотворног Одбора, дошло је до бурне сцене, у којој је краља Милана издало стрпљење, да је дрекнуо, лупајући песницом о сто, под који му је пао шешир. „Ви нисте способни, викао је Краљ, ни да се узвисите до висине мојих намера, које ја имам, дајући овај слободоуман Устав...|“ оставивши, пун срџбе, по томе салу. Морали. су за њим изићи неки чланови одбора, да га утишају, умире и одобровоље. Но, као што рекосмо, то је било само једном; а изазвато је нетактичним одговором С. Грујића, који је на један предлог краља Милана, прихваћен од осталих, одговорио: да ће се изјаснити кад се буде договорио са друговима напољу, што је Краљу увек било подозриво!

У самом одбору ишли су послови може се рећи сложно и лепо. Сукоба није никада било; а извесна хладноћа (ранијега датума) међу некима, накнађавана је мудрим тактом и уздржљивошћу.. Сваки је од члансва допринео по нешто да зграда уставна буде потпуна, разумемо наравно само чланове, који су могли и умели што допринети.

Али без сваког претеривања може се рећи: да је Јов. Ристић био један од најглавнијих сарадника при грађењу Устава од 1588. Сем већ стеченог искуства у овим пословима, Ристић је имао ту. добру особину, која се код сваког не налази: да о свакој ствари добро унапред промисли. Никад ништа није он на памет говорио. Он је уносио у посао дух умерености и сређености, Зна се већ, да је у овај Устав унесени изборни систем Представништва Мањине чисто његово дело. Он га је код своје куће обрадио према већ постојећем материјалу, какав се налазио, и ако ретко у европском законодавству, простудирао га, писцу ових редова диктирао главне одредбе и суштину овога за Србију дотле непознатога система. По томе га поднео одбору, који га је, пошто је у сваком погледу

1 () томе ће ваљда имати и писаних података од Милована Ђ. Миловановића, једнога од секретара ужег одбора. Ма да је био и по годинама и иначе најмлађи,. њега је увек, можда баш с тога што је најмлађи, призивао краљ Милан да се с њиме о стилизацији споразумева. Писац ових редова, као секретар, и у ужем одбору, био је уз првога потпредседника Јов. Ристића, спремајући му, по диктату његову, материјал за оно, што ће се у идућој седници одбора изнети. Са много разлога писац жали, да није, из дана у дан, водио белешку о детаљном саветовању у Ужем Уставотв. Одбору, већ и ради контроле онога, што је онај од поменутих. секретара за себе чинио, можда кад кад и са појмљивем обзиром на репутацију“ своје странке, при овом великом делу.