Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

ПРЕД КРУПНИМ ДОГАЂАЈИМА - 385

Велики Уставотворни Одбор, назван шири, бавио се претресом нацрта од 24. новембра до 10. децембра, тако, да рад оба одбора. — ужега и великога-износи таман педесет дана'.

Већањима Великог Уставотворног Одбора председавао је, готово стално, Краљ Милан, и у свему вршио дужности Председника овога интересантнога аиаз-парламента. Ток дебата ишао је правилно, као у Скупштинама: сваки је искао реч и добијао по реду, коју му је Председник Краљ давао. Секретари су водили записник, двојица дневно, и, колико се то могло у недостатку стенографа, целе говоре појединих, нарочито важније, уносили у те записнике који су идућих састанака прочитани и усвајани, да тако ти записници остану најважнији историски податци за постање свих наређења новога Устава од 1888.

Ми с тога и не можемо узети на себе задатак, да рад Великог Уставног Одбора у целини износимо; а то није ни нужно. Цео рад његов под насловом „Горњи дом Србије“ — а то су записници самога Одбора — изашао је у „Отаџбини“ књ. ХХМГ. — | ХХХЕ. св. 101—121 (Година 1890—1892). Краљ Милан дао их је свом литерарном пријатељу др. Владану Ђорђевићу, тада Министру просвете и заступнику мин. привреде — власнику и уреднику овога примерно уређиванога часописа. Гамо ће будући историк или критичар наћи све. У савременим листовима мало има од свега тога, пошто се рад Уставотворног Одбора није сматрао као рад јаван, ма да већ није био ни тајан. Свакојако, у Одбору су имали приступа само његови чланови и секретари и нико више. Велики Уставотворни Одбор радио је до краја, где је и почео, у свечаној великој сали онда „новог“ Дворца. '

Велики Уставотворни Одбор брижљиво је претресао предлог Устава, али није могао много измена и допуна учинити; а у колико их је и учинио, биле су махом. ситније, а ни једна битна, начелна. Цео систем уставних одредаба, права и дужности, државо правних установа, и свега што сачињава битну целину новог Устава, остало је како је произашло из Ужега Одбора. И овде важи оно што смо напред рекли: да је Ужи устав. одбор творац новог Устава.

Рад и дебате Великог Уставотворнога Одбора, изнесени у записницима, имају за потомство тај значај: да се у њима објашњава свака важнија одредба, како је и зашто је ушла у Устав, овако, а не другојачије; а зашто је опет нешто (на пр. Горњи Дом) изостало.

: Писац ових редова написао је, приликом завршетка рада Уст. Одбора, чланак који је носио наслов „Педесет светлих дана“, у „Срп. Независности“ бр. 126, од 13. дец. 1888 год. Аналишући рад ужег и ширег одбора, и искрени труд чланова Либералне странке, нарочито вођа њенога, чланак завршује речима: „Видело се, како је важно искуство у делима овако замашног значаја. И ми, чинећи ова посматрања, не можемо а да не констатујемо ону велику добит за дело слободе, што је дочекало да буде предузето онда, кад су у пуној снази могли да пораде на њему, они којима Историја неће моћи одрећи заслуге да су слободи српскога народа допринели

до сада највећи део“. Ова јавна констатација није оспорена ни са које стране, ни тада, ни после.