Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

388 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

то шта се дешава у једном свечаном моментуг! Ристић, хватајући се руком за један бакенбарт (геста, коју је чинио, кад га нешто у мислима занима) само бе и сам погледати на супротну страну, не рече ништа. Краљ, после избачених порука за Председника Министарства и сам гњевно и без опроштаја напусти салу. Жалостан завршетак једнога великог чина.

М. Нови Устав пред Великом Нар. Скупштином. — Усвајање н потврда Устава ол 1888. — Велики Уставотворни Одбор беше свршио

10. децембра у вече своју мисију. Сутра дан 11. децембра, састала је се Велика Народна Скупштина у Народном Позоришту.

Пуну недељу дана Скупштина је радила своје претходне послове, преглед пуномоћија и др. По извештају одбора за преглед пуномоћија од 628 посланика, колико их је требало бити изабраних имало их је 593 уредна пуномоћија, дакле довољно да се Велика Народна Скупштина, за коју је важио нсти пословник као и за обичну, може конституисати и отпочети рад. Председник и Потпредседник били су радикали, пошто је та странка хтела неоспорно да на Велику Народну Уставотворну Скупштину удари свој печат. Ма да је доиста било у Скупштини „пет шестина“ Радикалних посланика, једна шестина (100) била је Либерална, а без и једног Напредњака, могла је се вршити извесна толеранција да потпредседник буде од једине друге у Скупштини довољно представљене пол. странке. Али и то није било.'

Дана 18. децембра, читањем Краљевога указа, отворена је Скупштина, У исто време, наименовани су, на основу чл. 69. Устава, петнаест „Краљевих повереника у Великој Народној Скупштини“, који су сви узети из чланова Уставотворног Одбора: Јов. Ристић, С. Грујић, (оба бив. потпредседници Одбора), Јов. Бели-Марковић, Ал. Васиљевић, др. Ник, Крстић, Дим. Маринковић, Ст. Бошковић, Ђор. Павловић, Јов. Авакумовић, Пет. Велимировић, Свет. Милосављевић, Коста Алковић, Гл, Гершић, Ст. Р. Поповић и Марко Стојановић. Као што се види, опет је било и у овим повереницима представника све три странке (без М. Гарашанина). Краљ је хтео да остане доследан, да влада, која формално поднаша предлог Устава Скупштини, остане и даље у позадности, а да Уставу Скупштини образложавају, а по потреби и бране, чланови Устав. Одбора.

Међутим је било дотле извесно, да Краљ неће да допусти никакву измену у поднесеном предлогу Устава. То је се он изјаснио

1 При избору председника, гласало је 578 посланика, и то за председника: 475 за К. Таушановића, 96 за Т. Туцаковића; за потпредседника: 466 за Р. (50 10= повића и 94 за Алекс. Николајевића. Како, и по старом Уставу, председник и потпредседник Велике Народне Скупштине нису од Краља потврђивани, то су оба изабрана радикала одмах заузели та места.