Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

390 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

хвалности на њ концентрисано, са великога дела, које је његовом иницијативом, ево, данас срећно свршено.

„Устав, по коме је Србија до сад живела — говорио је краљ Милан, између осталога, у својој опширној Престоној Беседи понео је на себи печат ванредних и тужних прилика, у којима је поникао; али правда захтева да му сви признамо, да је много помогао да се спреми земљиште за политичке и грађанске слободе, које данас радосно освештавамо. -

„Да, Поштовани Посланици! Ако икада, данас испуњава ни: чим непомућена радост ваша срца, јер сте ви својим решењем, да усвајате нов Устав земаљски, стекли право на захвалност и ваших сувременика и потоњих покољења народних, која ће живети новим слободним животом; јер кад се вратите у народ, који вас је одликовао својим поверењем и коме сте били тако дични заступници, ви се имате чиме да похвалите, ви му носите богате дарове, јер му можете рећи: Господар се по. драгој својој вољи одрекао огромних права својих, које му је досадашњи Устав давао; у Народној Скупштини неће више бити наименованих посланика; у нашој милој отаџбини неће више бити ванреднога стања; у, по природи тако питомој Србији, неће се више моћи ни за најкране · време обуставити политичке грађанске слободе, ни једна дика слободнога, својих права и дужности свеснога и зрелога народа !

„Начин, како је наш нови Устав постао, најбоља је гаранција, да је он добар. Али, да би добра намера краљева, да би дух слоге међу политичким странкама могао уродити жељеним плодом, тре бало је да Велика Народна Скупштина, свесна и својих права и својих дужности према садашњости и будућности народној, реши ово велико питање.

„. -.. „Заједнички се данас окончало дело, за које је по другим земљама требало дуготрајних и дубоких потреса, а које се у нас свршило мирним споразумом између политичких странака, слогом између Народа и Престола“,

Искрени одзиви одушевљења следовали су овој беседи у Великој Народној Скупштини, у којој је, као што рекосмо, Краљ Милан својим потписом одмах дао потврду новог Устава пред лицем исте Скупштине. Изгледаше, да су се из основа и до не · познавања изменили и Краљ, и прилике, и људи у Србији. Ваља се само сетити, шта је све било за минулих осам година, каквих се потреса, поремећаја, гоњења, презадуживања и безобзирности изређало озго, а- каквих отпора, до отворене буне, оздо, и сад видети и Краља и прваке странака и посланике, где се сви сложно и радосно стекли око једнога доиста значајнога дела. Цела Велика Народна Скупштина, без разлике странака у њој заступљених, била је састављена, од првога до последњег народног посланика, из људи гоњених, запостављаних, којима је и намењен био и против којих је и управљен био сав политички апарат за прошлих осам година, Они сад ликују, свесни велике тековине која им је давала права у веровање, да се више неће повратити стара времена и