Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

ПРЕД КРУПНИМ ДОГАЂАЈИМА : 391

старе невоље, које су и тада потицале не из Устава, но од људи, чији смо рад видели на предњим листовима овога дела. И сам хладни и мудри Ристић, у своме напред цитираноме говору на либералноме збору у Крагујевцу (30. окт. 0. г.) почиње своје назоре о новом Уставу — који имађаше тек да постане — овим речима : „Уставу, који се сада спрема, може бити суђено да траје и дуже, да буде меродаван и за нас и за нашу децу и за наше деце децу...“ У оне три речи: „може бити суђено“ лежи изражено фино разликовање једнога државника: факата и прилика од осећаја и заноса; а не мање лежи, у њима и читаво пророчанство за сам Устав и његову судбу у будућности, који се у дане, кад је Ристић говорио, тек спремаше, а који данас, 99 децембра 1888, беше свршено, са свију страна радосно поздрављено дело. Да ли ће му, и колико ли ће му бити „суђено“ да остане регулатор нашега јавног живота 7!

Краљ Милан као да је желео да види пречишћене и многе друге политичке рачуке. Истога дана он чини акт опраштања и помиловања (22. дец.), у путу милости, ослобађајући и наређујући да се пусте на слободу: сви који су тужени или ма какву казну издржавају, или су под ислеђењем и суђењем за дело увреде владаоца, Владе и власти у опште, као и за кривице штампом учи“ њене, као и за кривице учињене приликом избора посланика за Народне Скупштине. |

__ Мера помирљивости била је доиста потпуна !

Божић, који је кроз два дана долазио, убрзао је одлазак посланика кући, 22. децембра закључене и распуштене Велике Народне Скупштине, који су понели у завичај радосне вести 0 свему шта су чули, видели или радили. Ту је радост повишавало, нарочито код радикала, тихо, још неисказано очекивање. да владу образују људи парламентарне већине, а да кабинет Николе Христића одступи.

М.

Неизвесност после новог Устава. — То је очекивање доиста и била прва природна консеквенција новога Устава. То се знало и горе и доле. МИ Краљ и влада нису могли бити другога мишљења. Али та је консеквенција изостала за време божићних празника па · и после, док 29 децембра не изађеу „Српским Новинама“ (бр. 285), следеће службено саопштење или комунике:

„Кабинет г. Николе Христића, пошто је 93. ов. мес. обнародовао нови Устав, налазећи да је мисија, коју му је Његово Величанство поверило, извршена, сматрао је за своју дужност, да стави своје портфеље Њ. В. на расположење. .... « После напомене о разлици између Велике и редовне законодавне Скупштине, и наглашујући „да се избори, који ће се наредити, на основу новог Устава“, сачекају, те да се према њиховом резултату састави нова влада, комунике завршује речима: