Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

"36 ' ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

(источне) стране, и Комисија ће тек идуће године (1879.) маја“ месеца да настави свој посао“.

Ово прво ограничавање с јесени 1878. учинила је Комисија од 10. октобра до 5. новембра, и прекинула је због зиме, свршив од Бабине Главе до Пољанице. Но због упада Арнаута српски

министар захтевао је ревизију овог првог свршеног дела, коју силе не усвоје, али на поновно настојавање најпосле попусте, ревизију изврше идуће године и Комисија тако сврши до Канилуга, саставивши нову границу са старом под Копаоником. Око Преполца било је колебања, које је свршено такође у нашу корист: двадесет и два села, што су на овом крају између Србије и Порте у спору била, Комисија је у смислу Берл. уговора досудила Србији. На Истоку је ишло лакше, што је сам терен такав и граница је ишла махом висовима, све до старе границе код књажевачког округа, а одатле Тимоком и брдима по старој ливији.

Кад је међународна комисија овако повољно свршила свој рад, она је сишла у Београд, одакле је се сваки члан вратио у своју земљу, пошто је се њен председник !. Обаре, нарочитим писмом опростио са Председником министарства и мин. спољ. послова, које писмо одаје велику пажњу, коју је Комисија нашла у нашим крајевима. Са тога узрока могао је њен председник 13. августа 1879. год. и упутити овакво писмо:

„Господине Министре, У који пар, по свршеном послу, хоће да се разиђу г. г. чланови Комисије за ограничавање Србије, поверили су ми ту част, да се захвалим Вашој преузвишености на срдачном гостопримству, које су они у овој Кнежевини нашли. Ми сви знамо, Господине Министре, са колико је брижљивости и старања Ваша преузвишеност окружавала Комисију. Њена безбедност као и њено благостање били су предност Ваше непрестане пажње. Официри, који су имали чувати нас, достојно су одговорили очекивању Ваше преузвишености“.

Међутим је Народна Скупштина, пре дефинитивне границе, 16. децембра 1878. усвојила, а сутра дан је 17. децембра потврђен

закон о административној подели ослобођеног и Србији присаједињеног земљишта, који утврђује четири окгуга, с тим да се доцније Кнежевом уредбом утврде границе округа и срезова и места за среске куће. Сам закон утврдио је окружна места и број и називе срезова.

Кнежева уредба изишла је по чл. 9, закона тек 6. фебруара идуће 1879. и она је деобу коју је утврђивала обуставила „док се међународна нова граница потпуно не обележи, обележили смо и одређујемо простор и границе окрузима и срезовима, места за среске канцеларије у ослобођеном и. присаједињеном Србији земљишту“. '

Сама подела на округе и срезове изведена је по тој уредби овако:

[. Нишки округ (Ниш), са четири среза, а 948 села. П, Пиротски округ (Пирот), са четири среза, а 189 села.