Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

КУЛМИНАЦИЈА ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ 37

Ш. Врањски округ (Врања), са три среза, а 189 села.

ЈУ. Топлички округ, (Прокупље), са четири среза, а 372 села.

На три дана по утврђеној административној подели, 6. фебруара 1879. указом буду утврђене нове царинарнице; на новој граници. Но то је било на интересантни начин не укидањем престалих царинарница већ њиховим измештањем унапред ~на одговарајуће нове пограничне тачке.

Уређење црквених власти у новим пределима пада такође у почетак 1879. године, одмах по свршетку рада Народне Скупштине, Сва четири нова округа ушла су у нову епархију названу: Нишка, са засебном конзисторијом у Нишу, као седишту епископа.

Најпосле, један велики указ по струци полицијској од 25. фебруара 1879, који се простирао на све округе и скоро све срезове, и старе и нове, дао је и новоослобођеним пределима први стални административни кадар чиновнички. Промене, које су даље наступале, не могу нас овде интересовати.

Судски правни одношаји, који су до краја ове 1878 године заснивани на Закону о привременом уређењу ослобођених предела од 3. јануара 1878, стављени су такође на ширу законску основу.

Народна Скупштина још 17. децембра 1878 имала је на решавању Предлог, који је 31. децембра т. год. постао закон о суђењу и о законима, по којима ће се судити у присаједињеним пределима. Овај је закон држао средину између потпуног примењивања свију закона по којима се судило у старим границама, и оног начина какав је уведен законом о привременом уређењу од 3. јануара 1878. године.

Закон овај имао је ступити тридесет дана после кнежева потписа (чл. 9); а (по чл. 8) у време, кад овај закон ступи у живот, велике и среске судије, у присаједињеним пределима, предаће своје архиве окружним судовима.

Судови, дакле, као колегије ступили су у новим пределима у функцију,: с тим, да су од тада њихове пресуде ишле и Апелацији и Касацији на расматрање (т. 2. чл. 4.). |

Историјске потпуности ради, а и да би се ближе сазнали мотиви за ова наређења, која су очевидно још прелазна карактера, навешћемо и мотиве министра правде, који су га руководили при поднашању овог предлога. Кад је исти прочитан у скупштини са извештајем законодавног одбора, узео је реч Димитрије Матић, мин. правде и изнео све претходне студије правних одношаја у новим областима, на основу којих је постао нови закон о судовима, за нове крајеве.

1 Децембра 23. т. год. Скупштина је, као особени предлог усвојила, да се изузетно од 5. 6 закона о устројству судова, може при судовима у новим крајевима постављати по један судија, који није свршио правне науке и није служио пет година, у судској струци. Овим се ишло да се од там. домородаца постави по један судија од угледних људи. „Влада жели, рекао је мин. правде, да се намноже српски синови, који знају права, да их може постављати у судовима; али бадава кад их овде нема, а с временом биће их и у овим крајевима, а ово је и тако привремена мера у прелазном стању.“