Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

38 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Ово све само показује са колико се брижљивости и обазривости радило. Е

Дебата је о новом закону била интересантна већ и с тога што су у њој узели видна учешћа и многи посланици из нових крајева, као: Миладин Манчевић, Јеремија Панић, Тома Стајић, Коле Рашић и др.

Све што је поднесено и што је речено у току дебате о овом предлогу, било је тако умесно: да је Скупштина акламацијом усвојила предлог.

Пренос власти и потпуно завлађивање пределима, којима је управљала друга држава, увек је тешко и праћено трзавицама сваке врсте, нарочито, ако је то после вековне управе туђинске и то још турске. Најзад за страну која се повлачи, увек има поред пораза и губитака, који се не прегоревају лако и не упуштају без протеста, било само формалних било чак и оружаних, у облику нерегуларних напада нарочито од одбеглих Арнаута, ради пљачке а и ради освете. -

Тако је било и у добу кад је утврђена српска власт у новоослобођеним пределима.

Тако су се, мало по мало, сталожавале прилике и настајао је редован миран живот, ред и поредак. Брижљиво старање владе, стварањем позитивних мера и отклањањем свију неприлика овај је процес сталожавања убрзан, док је, најпосле нестало ових посебних трзавица, и број разних личних потраживања сведен на меру, која постоји и у најуређенијим државама и у најмирнија времена.

Тако је влада могла прићи претходним мерама за решење главног питања: о Имовини, или Питања Аграрног, како је оно после и службено названо и добило, идуће године, израза и у нарочитом закону.

Ми не видимо да влада за овај мах не дира у то питање ни путем административним, ни законодавним. Све што је влада до сад радила сама или са Скупштином, односи се на друге одношаје, али не на спахилуке, чифлуке и господарлуке, које је српска власт затекла у ослобођеним пределима.

Посвршавајући прве бриге, влада је одмах по обнародовању закона, које је Народна Скупштина донела, — на Благовости 20 марта 1879 приступила образовању комисија, „који ће испитивати имовне односе у ослобођеним пределима.“

Образовано је две комисије: једна за округ нишки и пиротски; друга за округ врањски и топлички. Свака је комисија подједнако била састављена из виших чиновника, по једног члана из тих крајева, деловође и тумача.

Комисије су одмах с пролећа и преко лета те 1879 год. а према датим им упуствима, свака у својим окрузима, приступиле свом послу. Све оно што је свака од њих у својим проучавањима и испитивањима нашла, било је материјал за спрему предлога за закон о решењу аграрнога питања. Ударено је и овде, дакле, једино правилним путем — извиђаја на лицу места.