Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

АБДИКАЦЕЈА КРАЉА МИЛАНА. — КРАЉ. НАМЕСНИШТВО 408

Краљ Милан је у људима ове странке сматрао препону, која му је стајала на путу да сам влада, не задовољавајући се улогом, како је се сам, 1879. пред Вл. Јовановићем изразио: „да потписује. указе и иде у лов“. Он није могао да опрости тим истим људима "што су, за његова малолетства, у договору с народом, донели Устав од 1869 године и органске законе следећих година. И после толико година, сн, објављујући (14. октобра 1888 године) прокламацијом, да хоће да да нов Устав није могао да се уздржи прилично јеткога узвика: „Данашњи Устав (од 1869) нисам ја створио. Он није моје дело! « ма=да се; потврђујући Устав од 1888, у својој престоној беседи од 22. дец. те године, трудио да испаде своје противу Устава од 1869. или боље рећи противу његових либералних твораца, ублажи, изјављујући да „правда захтева да му сви признамо, да је много помогао да се спреми земљиште за политичке и грађанске слободе које данас радосно освештавамо“. И сви покушаји, да се тај Устав, у току последњих година промени, своде се на тежњу Краља Милана да преда прошлости „туторски Устав“ од 1869. Он је са свога узанога гледишта могао и мислити да има право. Јер, доиста, људи од 1868 научени искуством за владе Кнеза Михаила, нису смели по други пут по. вернти целокупну земаљску судбу једном младом и неискусном влалаоцу, С тога су за његова малолетства и донели Устав од 1869. То је онај дубљи разлог, са кога су Намесници Књажевског До-

стојанства приступили_овом— делу Могао је тај Устав бити и недовољан; али он је дат из поштених намера и услед схватања неодољивих државних потреба и савремених захтева. А као први Устав, он није могао бити најсавршенији. Тек Владалац, који је мислио да поштено влада, није имао разлога да се противу овога Устава буни. „Чувајте ово, то ће бити доста и за вас и за децу вашу“, знамо да је Кнезу Милану о његову пунолетству рекао један од људи, пред киме је он доцније критиковао овај Устав.

Но није он само негодовао овај Устав, кога се после грчевито држао; он је још више мрзео људе оне Странке, која га је на Престо попела и на њему учврстила. То је, надамо се, и сувише јасно и документовано изнесено на листовима ове Књ. П. као и оне 1. И -

Сукоб с Аустро-Угарском око трговинских уговора, добро је дошао Кнезу Милану, да се (19 октобра 1880), овога пута коначно,

"ослободи Либералне Странке. Од тада настаје доба његове личне. владавине, са свима консеквенцијама. ===-(Осам година по томе, био је Краљ Милан доиста господар ситуације у земљи. Он је вршио по свом личном нахођењу све промене: једне дизао, друге обарао, „бунтовне“ кажњавао; аионе које је сматрао блиске себи омржњавао, а осуђиване вадио из затвора. Свој рушилачки темпераменат пренео је и на спољну политику и ту закључивао тајне конвенције, водио и губио ратове. Али је и Краљ Милан тако радећи истурио_из руку последње карте. Ако је се осврнуо за собом, видео је све саме развалине;

Не 26 њ