Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

40 | ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

спољних послова 11. фебруара 1879 издао српском заступнику у Цариграду, изневши му разлоге са којих се има, и у правцу коме · ће извести ову тражбу Србије, наравно У духу помирљивости и обо„страног споразума.

| „Србија је иступила из састава Отоманске Царевине, и по сили

|једног великог међународног акта, ушла у ред независних држава.

| Са државом српском, повратила се у своју независност и Српска

|| Црква“ — вели српски Министар, између осталога, у својим упут-

ђЕ 5 5

ствима. За тим наставља: „То је дакле правно и фактично стање ствари, које не би

"даље потребовало никакве формалне расправе; ну ми, желећи да

и даље останемо верни својим осећањима оданости према Патријарху Васељенском, нисмо ради да се од њега хијерархијски раскинемо без споразумљења и благослова Његове Светости“.

Патријарх Јоаким Ш, који је у то доба некако дошао био на престо Велике Цркве, човек мирољубив и разуман, који је се руководио бољим мислима од многих својих тесногрудих последника, примивши (25. априла 1879) од Кнеза Милана одговор на саоптитење о његову ступању на престо Патријаршије, а и после писма Митрополита Михаила (од 4. маја) који га је изрично молио да усвоји предлоге, које ће му поднети српски заступник сазове Св, Синод још у току те године, и у сагласности са њиме призна и благослови потпуну независност српској цркви у Србији. Већ 26. окт. 1879. год. могао је српски заступник у Цариграду јавити својој Влади, да је и та српска тражба испуњена,

Држећи се старих традиција Патријарх нарочитим актом изданим: „године 1879, месеца октобра, индиктиона осмога“, у облику одлуке св. Синода, саопшти овај чин српској влади и српској цркви, који су потписали: Патријарх Јоаким Ш, и десет митрополита, чланова св. Синода.

Михаил, по реду трећи Митрополит Србин у Србији, био је, по том, први поглавар автокевалне Српске Цркве, чија је независност и проглашена те исте 1879. године,“

МУ

Реконструкција Министарства. — Остављајући неке и неке догађаје и свршене чинове, који имају везе са трговинском политиком тадање владе и закључењем нових трговинских уговора или узајамних декларација, које је Србија са више страних држава после прогласа независности закључила, ми бисмо могли ући у оцену рада Скупштине која је на реду, а завршити овај одсек разних мера, које су управљене на консолидовање нових тековина. Но ваља нам се уставити на по нечем, што се, у то време тиче Кнеза и Владе.

1 О овоме питању види: Независност Српске Цркве проглашене 1879, у Београду у Држ. штампарији. Даље: Дипломатска Историја књ. Џ. стр. 274; и најпосле: Званичну преписку главву, објављену у „Срп. Новинама“ бр. 267 од 1879,