Полиција

— 149 —

— После венчања одвео би је у Шрацарокј

— Шта ћете тамо2

— Па би се попели на какво високо брдо, на коме је вечито снег и лед...

= ле, пле!

— Па би се она на леду оклизнула и стрмекнула у какву провалију, где би и остала. Аја бих се вратио с њеним новцем, млад и богат, и оженио се каквом младом и лепом цурицом.

Радован ме је најпре гледао, као да није разумео смисао говора. Али кад се, неколико тренутака затим, присети и разумеде шта сам казао, прсну у гласан смех, колико га је грло служило.

— Како кажеш Како кажеш2 понављао је кроз смеји наново се кикотао.

— И имајући непрестано пред очима мисао која ме је и довела у додир с Радованом, одмах продужим:

— А што бих је ожалио — махни се! Плакао бих без престанка, да сви виде... Зашто не бих учинио и то, за њене парег

Он се и даље смејао и једва се уздржао од смеха.

— Што се смејеш толиког упитах га озбиљно. Како се може другаче један сиромах брзо и лако обогатити 2

Он се опет поче смејати и кроз смеј рече:

— Право велиш. А, шта кажеш, жалио би је много 2

— Те још како, одговорих. -

— Е, та ти ваља. Ха, ха, ха. Него, мислим, не би баш морао с њом у Швајцарску, могло би то бити и овде.

= Овде нема ледених брегова да се облизне.

— А зашто се баш мора оклизнути >

— Него како 2

— Може се она и друкче на онај свет отпратити.

— А-ја. Не бих ја учинио то. Ни кад би имала милијуне, не бих пристао да због њих постанем робијаш.

— Какав робијаш 2

— Како, какав робијаш 2 Робијаш, него шта мислиш 2 Ваљда да је убијем или отрујемг Ама хоће да ухвате и ухапсе.

— Слабо, Бога ми.

— Зашто: слабо, Бога миг Знам ја како то иде — то ми је занат. Ти мислиш да си све урадио како треба, све прикрио, све трагове уништио, — а оно, тек, нешто избије на површину

и прокаже те. | — Не знаш ти ништа, рече ми он тада самопоуздано. То