Полиција

О

савијати док најпосле не рече: „Ви што из Беча и Париза долазите доносите којекакве претеране мисли“, „Ви сте (ја) наше ђаке овде побунила“. ја тедо на то нешто да речем, ал он не даде: „Знате л штаг Ви одма данас да преко идете“. ја се на то осменем и заиштем да ми ту пресуду на артији да. Он не теде и запита ме што би с њом7. А ја сам му одговорио: да имам спомен кад саму слободној земљи био.

„После се саставем са Н. што би у Паризу. Он ми не даде из Београда ејс. екс. „Знаш, рече, да ми можемо за два сата ове кукавице у млево — тако су код народа — егс. ејс,“ још ми рече да после подне дођем к паризлији К. де ћемо се поравговарати, ал преко да не идем никако, ејс, екс. Маџари тај дан стигну пред Панчево. Ја видевши како су ствари у Београду, уверивши да би нама Аустријанцима Београдска буна засад у невреме дошла пређем у Земун,“

Тиме сс свршује Бранков извештај.

ж Г Ж |

Имамо да додамо неколика објашњења.

Бранко је Београд тада оставио 1. децембра 1848.

Професор Ћирић — о коме је напред реч — био је Ђорђе Ћирић, најпре професор у Београду а затим дуго го дина директор гимназије у Крагујевцу. |

Јовшић је позвати архимандрит Сава овшић, учен 6огослов, пореклом из Војводине. Важио је као окретан човек и добар беседник. Биће да је Бранков суд претеран.

Николче је био чувени члан Београдске полиције. Био. е на гласу са строгости али и са тачности. О њему има доста. анегдота. Њега треба разликовати од потоње државника Николе Христића.

Бранков пријатељ Н. јесте Љуба П. Ненадовић; сад је разумљиво све што се о њему говори у писму.

Више изненађује кад речемо да Ц. вије нико други већ. Коста Цукић, потоњи министар и државник, чије се слободњаштво младих година доцније сасвим заборавило.

ж о %

Тако је Бранко онда морао оставити Београд. Њему је то било тешко. Али је, видели смо већу наводу.

хова, он то брзо опростио „својим злотворима“. ПАК.