Полиција

— 906 =

било за сваку полицијску власт, да на госта обрати пажњу. А полиција је и тада имала својих пријатеља. Чујмо даље. „Кад повечерамо кренемо се дома. Ал ће неко једног од:

мога друштва назад позвати. Као што сам после чуо тај је

неко био Ћирић професор. Он запита мога другара, ко сам ја2 Овај му рече: Бранко ејс. На које Ћирић: Ја сам богме мислио да је какав језушта“.

Ствар је сад даље пошла сасвим путем на коме ће ускорити полицијску интервенцију. Бранко пише:

„То исто вече разговарасмо се и јадиковасмо код куће

а млогим стварима. ја реко да ћу се к њима доселити, и то им мило беше. Сутрадан пређем преко Саве пренесем своје

ствари у Београд. Ту сам тео са својом браћом потпирити ватру, јер сам жеравице подоста опазио“.

Наравво да више о тој „ватри“ не казује већ ставља само низ тачака. А по том продужује:

„Дођем на конак свом старом другу Д. Поповићу протођакону. Код њега нађем два поштена калуђера. Имена им сад не знам. Они дођоше из нутра из Србије, један је игуман — но доста је. Мало за тим уђе Јовшић (чини ми се да је протосинђел) ехћолаког у лицеуму и још нешто, гесјог шта ли2 Поздрави се (22) са мном, па измеривши ме подобро, и проговоривши доста слатки медени ејс. речи опрости се и оде. Јовшић је највећи злотвор правде и истине. Ђаци су га готово из школе бацили. То мимогред. Он оде, ми се веселисмо ејс. оде и игуман, а ја, мој друг и онај други калуђер полегасмо санак боравити“.

На основу таких премиса није тешко извести закључак. Ево га:

„Сутрадан — продужује Бранко — у јутру око осам сати (још бија у кревету) донесе ми друг једно отворено (отпечаћено) писмо. Друг мој беше малко поплашен. У писму. овако стајаше: Неки Бранко ејс..... да одма у полицију дође.

| Николче, т. р. егс.

„Атреса: Г. Поповићу, протођакону екс. писмо нарочито. по пандуру са палицом ејс. послано.

„Већ сам помислио да ће ме пандур на полицију отпратити, ал тако није било. Сам сам тамо отишао. Неке ћу мале-

ствари сад изоставити. Дођем пред Николчета (2). Он започе-