Полиција

Ови наведени стихови говоре о самом Бранку и о ње гову прогонству из Београда, што је извршено месец и нешто дана пре постања поеме, с којом тај песников доживљај нема даље везе,

ж “ ж

Бранко је три пута походио Београд. А кад је на крају новембра 1848. дошао у Београд, убрзо гаје морао оставити но оштрој заповести наше престоничке полиције.

Као што је познато, Бранко је био првак међу најнапнреднијим нашим омладинцима онога доба. Његова значајна песма Пут врло је успела сатира против ондашњих наших културно-политичких прилика с обе стране Саве и Дунава. Збирка је његових Песама у једно време била и забрањена у Београду. Они које је Бранкова сатира погађала вешто су знали, у нелојалном свом поступку, између себе и песника ставити владалачки двор, према коме Бранко ниуколико није био непажљив.

Појамно је, дакле, да је београдска полиција о Бранку мислила друкчнје него његови млади пријатељи.

О неприликама које је прослевљени песник имао тада с престоничком полицијом најлепших је података сачувано у Бранкову писму које је 23. фебруара 1849. из Земуна писао другу и пријатељу, и које је, публиковано, унело нове светлости за познавање интимних доживљаја песникових.

Ж ж ж

Писмо почвење непосредним извештајем о томе. „Ево ти — пише Бранко — како прођо у Београду. Кад пређо Саву баш беше буна у Београдском лицеуму. Ђаци нектеше примити законе што им даваху њине старешине. У законима само што није било: Не смете у школи — — друго све, Ја се састанем с неколико ђака и рабрио сам и(х) у том колико сам знао, Увече одемо нас неколико кецу (једна кавана) да вечерамо. За вечером је било свакојака равговора, какве би ваљало да су школе, какви учитељи, е(с. најпосле и о народу и о влади. _ Разуме се да би, у онаквим приликама, толико довољно