Полиција

— 888 —

титу грађана од свемоћи парламента, сматрамо за потребно у врло кратким линијама споменути још само једну ствар, Ново донети закон може, као год и један акт административне власти, нанети материјалну штету „појединцима. Питање се онда ставља: да ли је држава дужна, да на овај начин појединцима проувроковану штету надокнадир Ахо је накнада штете предвиђена у самом закону, т. |. ако је потребу за том накнадом схватио и сам парламенат и у истом је закону прописао, питање је решено и то на позитиван начин. Теже је дати прецизан одговор ако сам закон накнаду не прописује. Да ли ће судови у овом случају моћи осудити државу на плаћање отштете 2 Многи ће одговорити негативно, јер су мишљења да је парламенат непогрешиви тумач народне воље; да он ствара право и да према томе, пошто закон не може вређати право, не може бити ни говора о државној одговорности услећ закона; ако је пак сам парламенат накнаду у закону прописао, да је то учинио јер је накнаду сматрао целисходнем. На ово би се могло приметити, пре свега, да закон није творац правг сам по себи, јер право постоји и изван закона, са којим заков треба да је у сагласности; затим, да у многим случајевима. одговорност може постојати и без повреде права: Зато, када се говори о одговорности државе услед закона, не треба мислити на одговорност бавирану на повреди права, већ на дужност читаве заједнице да поправи штету, која је проузрокована некима у интересу свију“ Зато на питање: да ли судови могу осудити државу на накнаду штете услед закона када њу закон не прописује, не можемо одговорити апсолутно негативно. Проблем ове врсте накнаде штете појављује се обично, када закон забрањује неку трговину или индустрију дотле слободну, или наноси сметње њиховом функционисању или. развитку. Дужност државе да надокнади појединцима на овај начин нанету штету, зависиће од мотива законске забране. Ако је трговина или индустрија, дотле слободна, законом забрањена, јер је у то доба сматрана опасном по општи морал, здравље И. т. д, дакле по опште добро, вити је законодавањ дужан да у закону, који садржи забрану, пропише накнаду штете, ма. Колико ова велика била, нити суд може осудитњ државу на: плаћање оштете. Али забрана. трговине или индустрије може-

# Рирић, Мапџеј, стр. 312.