Полиција

— 889 —

бити учињена и услед других мотива; она може бити учињена и зато, што држава хоће од ње да створи монопол и тиме себи обезбеди добаву материјалних средстава, или зато што сматра да ће дотична трговина или индустрија моћи боље послужити општем добру, ако њоме руководи државна иннцијатива а не праватна““, У случају оваких мотива, суд може

## Могући су и други случајеви, у којима закон може нанети штету појединцима. Пари: предвиђа случајеве: када се услед закона измене услови под којима је држава дала једно предузеће у концесију на штету концесионара; и затим када се услед закона отежа извршење облигација које неки дужници дугују својим веровницима, односно умањују привилегије веровника. (0) У првом случају он сматра, да држава дугује оштету само само ако закон директно погоршава положај концесионара (,.... 10... Фол! Је Биг зрбсза! еј абјептипб ез! де тофНег сеја гепдаш!к рјга5 опбгензе |а з цаноп 4' ип сопсеззоппате де зеглсе риђис,“); ако је пак ситуација концесионара погоршана индиректно услед једног општег закона и с обзиром на циљи с обзиром на објекат, да држава отштету не дугује (за пример спомиње установу нових пореза, који нису постојали у моменту склапања уговора). „Мош5 езтопз аи: еп раге! сав — каже Риршт — Та 16р1в]ајецг пе дон рони ассотдег ипе !пдети не аих регзоппез 1656е5.“ (Мапшећ, стр. 316.) Д-р Ђ. Тасић критикује ово разликовање; које усваја Оигшт, и сматра да на основу принципа једнакости (у поднашању терета у општем интересу) мора бити призната одговорност државе и у случају када појединцима нанесе штету један закон општег карактера, дакле индиректно (Правне границе у раду Парламенша и одгдворност државе за законодавне радње. у књизи Правне расправе, 1921., стр. 69. и даље). Изгледа нам, да се с принципом једнакости — бар у пракси —- не може ићи тако далеко. Примимо ли, да је држава дужна да надокнади штету и онда, када је она појединцима услед закона индиректно нанета, а узмемо ли у обзир да је ово и сувише честа појава, онда би држава морала да плаћа отштете на сваком кораку, што је немогуће замислити; или би морала да се одрекне донашања нових закона и мењања старих, што се опет не може дозволити. Принцип једнакости у поднашању терета за државу, као последица принципа солидарнвсти у друштвеном животу, одлична је ствар, и ми сматрамо да га треба по могућности што пре спровести, али смо зато ипак уверени дз се он не мпже никад спровести у целости, баш исто тако као ни потпуна комунизација земаљских добара. — (2) Други случај, који РПирин предвиђа, и у коме држава дугује отштету услед закона настаје, када један закон измени уговорне положаје између појединаца, који су створени пре публикације дотичног закона. Само што Риги наглашује, да држава дугује отштету само онда, ако је законом измењен сам правни положај, а не и ако су само измењена или обустављена извршна средства која обично припадају веровницима. „И Таш, еп енеј (оијошв ФеНпрџег Ја зиџаНоп јипф уче еј 1е5 тоуепз ограт5бз раг Ја 101 розуе рошг Ја геаНзег. Га зниџаноп јипфааце ез, је ргоди! а ип асје тама це! де “ојоп(е. Опаца сене уојоп(6 5' ез! тапнезјес брајетеп! еј аие 1'ебеј де дгоб а 616 стбе, Те Терујајешт пе реш у (оисћег.