Полиција

— дар ==

Пре свега у НОВИМ. кривичним законима не видимо ни зисоког квалитета у техничком смислу, ни догледности, нити поштовања оних начела, која наука права сматра као. најбитвија и најкориснија. за правосуђе... Како у општем, тако и у посебном делу новог законика свуда пада у очи слабост правничке мисли. Са техничке стране има празнина и доста противречности, а-у исто време и доста ивлишног, јер је унето у текст више апстрактихтеза у духу комунистичких начелаи у циљу прославе новог „пролетерског уређења (8. напримео, чл. 5 и 6) У исто су време горње тезе и њима одговарајући нови прописи и мере сједињене са готово механичким прихватањем потребног материјала из буржоаских казнених ваконика (а нарочито из руског законика од 1903 г.) и из дела "буржоаских криминалитета. Даље, слабост правничке мисли токавује се у томе, што у колико су у новом казненом законику прихваћене нове заиста напредне. и корисне идеје, оне «се систематски претварају у прописе, који изопачавају истинити дух и смисао тих идеја. Например, принципиелдно је подвучена важност мотива кривичног дела, и заједно са тим и особина кривчеве личности“) (чл. 24), али у читавом низу чланова посебног дела чак и код најпотребнијих случајева «политичка кривична дела, дела учињена из алтруистичких побуда и т. д.) законик заборавља важност мотива, а оцену личности у смислу њене опасности по друштво и моралне покварености замењује оценом њеног класног порекла или фанијег класног положаја. | Даље, мада се у чл. 5. говори, да нови законик има као тлавни задатак „правну заштиту“ државе од злочина, дакле наглашује принцип гаконштости у кривичноме правосуђу, али тотово одмах он у чл. 9 и 10. ништи ту законитост а једновремено сталност и одређеност правосуђа. Редактори и апологети новог законика отворено тврде, да новопроглашена законитост није законитост у опште, већ класна и револуционарна. Ми смо говорили горе, шта је револуционарна законитост, те због тога неће нас задивити, што је у чл. 10, законика

5) Прим. Ту пдеју нарочито је штитио писац ових редака-у руској књижевности у свејом делу од 1900.г. „Мотив крив. дел, ињегова улога.“