Полиција

= 486. —

допуштено у најширијем обиму примењивање аналогије, које: колеба принцип „пшћшп уптеп, пша роепа пе ере“, иу чл. 9. тај се принцип потпуно ништи, јер је прописао, да ће судија одређивати казну „по својој социалистичкој правној свести и према основним начелима новог законика.“ Јасно је, да ако дође до колизије између горње свести и директних законских прописа, приоритет ће имати први, јер је она постављена на прво место у законском тексту и доминирала је у току претходне периоде по директној наредби власти. Сем. тога и сада совјетски правни ауторитети (као например, бивши Комесар Правде Стучки и један од главних сарадника званичног органа штампе код Комесариата Правде Славин) дају своја руководна упутства у том правцу, да совјетске законе треба посматрати само као „техничке инструкције код којих. су обавезни само прописи општег карактера,“ те да „револуционарна свест као база за одлуке и пресуде није никако. укинута због издања писаних закона.“") Кад се могу званично и отворено проглашавати слична невероватна упутства, о кривичном правосуђу и почасној улози закона не можемо више да говоримо.

Стога је појмљиво, што су се и сада у сфери кривичног права задржале привилегије у корист пролетариата. Те привилегије судска пракса само проширује, јер не може да буде глува пред ауторитативним упутствима, која захтевају да код. репресије постоји једна мера за „експлоататоре,“ а друга за „радне елементе.“ Због тога веома често чак и за најтежа и најгаднија дела кривим сноси минималну одговорност а с0некад се и сасвим ослобођава од казне из разлога што јеов „пролетерског порекла“ или „има револуционарне заслуге.“

Ако пређемо на класификацију кривичних дела, видимо

невероватно проширење сфере политичких (контра-револуцио_ нарних) дела, при чему, прво, биће појединих злочина врло је растегљиво и неодређено, а друго, готово се не прави разлика. између више и мање озбиљних дела и раскалашно се бацају на све стране најсуровије казне, чак иу случајевима када, например, неко припада организацији, која не поставља наоружану побуну као најближи свој задатак, али на ма који

5) В. подр. податке код проф. Маклецова, Зборник, т. |, стр. 148