Полиција

КЕ

ловине петнаестог века Десенић је стицао одликовања, једно по једно, док у једној прилици његово учешће није било од пресудног значаја. Оно му јс донело племство. Започињући такав, нови, живот, Десенић је, противно нввикама света, био поносит што његово племство потиче од њега. Није говорио —- јер је био човек разложите племенитости — али је добро знао да многи његови савременици племства не би ни видели кад би им тек ваљало заслужити га. Али га је љуто болело што му је судбина, пажљива у почетку, брзо ускратила наду да ће његова властелинска лова кроз многа столећа помињати њега као срећног осниваоца свога. Јер пошто је на часвим мегданима већ излио своје крви толико да је и његов дивовски организам осетио прве знаке ратничке заморености, Десенић се склонио на своје имање, прегледао га је, градић је поправио, и тада је, уредивши приходе, помислио и на могућност да васнује своје породично гнездо. Убрзо му се указала најугоднија прилика, и он је постао мужем онда чувене лепотице, кћери Бертола, погинулога капетана „Гвоздене Авангарде“. Девојка је по годинама била далеко изостала иза свога супруга, кога је, ипак не мање, обожавала. Усрећила га је првим, и јединим, дететом. Дала му је кћер Веронику, али је на две године по том преминула, Малишанка мајке није запамтила. Однеговао ју је отац уз помоћ руку дадиљиних Одрасла Вероника поста такођер сјајном лепотицом, достојном наследницом своје хваљене мајке... Она је сад већ девојка за удају — и ми чусмо да се у њу, осамнаестогодишњу лепотицу, загледао нико мање већ син најмоћнијега великаша, грофа Цељског, чија је кућа мењала кад што и саме краљеве угарске...

Покрај болесничке је постеље властелина Десенића седео духовник Матеј, исповедник у дому грофова Цељских. Он (5: видимо, дошао био да лепу кћер властелика Десенића, проси за свога господара, за млађег сина Хермана Цељског, па је, можда, био и изненађен брзим успехом своје задаће, То се може рећи по нескривеној радости, која сад намах обасја лице његово. јер он се у образима зажари, а очи му црне и потуљене — заблисташе светлошћу која би могла сведочити како се исповедник Матеј радује као даје и сам женик и као да од оца девојку проси за себе.