Полиција

— 204 —

цуској, и да се одговор има штампати, такав какав је стигао у редакцију, у што краћем року, како би имао жељено дејство, бесплатно и у истом делу листау коме је изашао напис на који се одговара. — Напослетку, реализовању права одговора несме се ставити на пут никаква препрека;'оно треба да дејствује у сваком случају несметано и брзо: то је услов његове ефикасности. У закону не треба да се налази ништа што би дозвољавало уреднику, да из буди којих разлога одбије штампање одговора. Наиме, закон не треба да овласти уредника да одбије штампање одговора, ако је он „неуљудно“ написан, како то чини наш закон. Иначе би право одговора могло бити лако парализовано.

О свему томе било је довољно речи у првом делу ове «студије, приликом критике диспозиција нашег данашњег закона о штампи. Излишно је понова покретати та питања. Овде је потребно задржати се само на једном од њих. Оно је било само додирнуто, поводом овлашћења које даје наш закон уреднику да одбије штампање неуљудно написане исправке: то је питање карактера права одговора, питање његове природе, а које се своди на то, да ли његово вршење подлеже нечијој контроли.

Раније је утврђено да право одговора треба признати сваком лицу, које је ма којим поводом и ма на који начин 'озвачено у неком листу или периодичном спису, и организовати га тако, да уредник несме никад одбити штампање одговора. Сад се поставља врло важно питање: може ли лице (означено у листу употребити право одговора и онда кад ни„какав његов интерес није повређен, кад равнотежа није поремећева на његову штету Може ли оно некажњиво употребити право одговора иу неком другом циљу, различитом од омога коме право одговора треба да служи» Једном речју, подлежи ли контроли вршење права одговора>

У одговору на ово питање мишљења су подељена: једни не дозвољавају контролу вршења права одговора и признају овом праву апсолутан карактер; други, напротив, сматрају да. право одговора има само релативан карактер и да његово вршење подлежи контроли. — При излагању ова два гледишта треба нарочито имати у виду обимну дискусију која се ио_ овом питању не престаје водити у Француској. МИ сама кон-