Полиција

1 Оро

осудио да сруши лажан димњак. Констатујући широки обим права својине, суд је ипак подвукао „да вршење овог права, као и сваког другог права, мора имати за границу задовољење једног сзбиљног и легитимног интереса; да се принципи морала и правичности противе томе да суд санкционише једну радњу инспирисану злобом, извршену под владом једне рђаве страсти која се не оправдава никаквом личном коришћу, а наноси велику штету другоме“ (Апелациони суд у Колмару (Сојтаг) 2 маја 1855, р. Р. 1856. 2, 9). — Други пут је првостепени суд у Седану осудио из истих разлога једног сопственика, који је на свом имању био подигао један правоугласт заклон, од преко десет метара висине и преко петнаест метара дусиве и обојио га црно, у циљу да суседову кућу, која се налаЗила на два и по метра од тог заклона, лиши светлости. Као и у претходном примеру суд је осудио сопственика да заклон сруши. Али је он отишао још даље. Како је суседова кућа због тог заклона била добила „изглед апсане“ и није се могла издати под онако високу кирију као раније, суд је осудио конструктора заклона, да суседу накнади сву штету, коју је услед тога претрпео (Првостепени суд у Седану (Зедап), 17 децембра 1901, Зтеу 1904, 2, 217). — И Касациони Суду Француској усваја ову теорију. То се може најбоље видети из решења које је дао у једном скорашњем процесу. Један фабрикант ваздушних балона живео је у рђавим односима са једним својим суседом. Имање тога суседа налазило се управо према вратима хангара из кога су балони излазили да врше пробна летења. Да би напакостио фабриканту балона, он је ва свом имању, према вратима хангара, био подигао две дрвене конструкције дугачке по шеснаест а високе по петнаест метара, на растојању од петнаест метара једна од друге. На те конструкције ставио је по четири дирека и на сваки од њих по једну гвоздену шипку четири метра дугачку а три сантиметра дебелу и шиљату на врху. При једном пробном летењу један се балон закачио за те шипке, исцепао и пропао. Првостепени суд у Компјењу (Сотрперпе), који је судио у овом спору, вашао је да право својине не дозвољава сопственику да ради што хоће са стварју, како се то обично каже; то му право дозвољава само да из ствари извуче све користи им из тих користи искључи друге. Право својине је једна могућност