Полицијски гласник
1*
БРОЈ27
ПОЛИЦИЈбКИ ГЛАСНИК
205
Покрадене су ове златне и сребрне ствари, као и украси: (долази списак.) Све у вредности 25.000 Форината. Осем тога у готовоме повцу 1.600 Форината. Оштећени је одредио 1.000 Форината иаграде опоме, ко би учинио, да дође до покрадених предмета. Управа полиције. Зловољан, писао сам ову објаву, која ће, по свој прилици, остати без успеха као и све остале сличие, које сам последљег месеца морао расписати. Нрој веКих крађа у нашој вароши расгао је тако, да је бацао свакога у бригу. Шта се није чинило, па ипак нам никако не испаде за руком, да ухватимо лопова. И најтачнија трагања, и најстрожја стражарења била су безуспепша; лопови, пошто су учинили што су хтели, изгледаше да су отишли без трага, да их је нестало; недељама било би све мирно, док нас опет не би изненадили каквом новом, још већом дрскошћу. Није било сумње, да је то био посао једних и истих руку. Као сваки зликовац од заната, тако и ови наши непознати лоиови имадоше своју нарочиту методу, по којој су радили. Све најновије велике- крађе извршене су искључиво с помоћу удешених кључева. Нигде се пису лопови користили, пначе тако омиљеним, ускакањем кроз нрозор, или насилним отварањем врата или прозора, свуда су браве правилно отваране и, ио учиљемом делу, опет закључаване. Поуздан доказ, да лопови имађаху изврсно подешене кључеве. Исто тако иоуздано је, да су све вршили с чудном мирноћом и сигурношћу, јер осем ствари, које су украдене и однесене, сопственицима се све остало налазило у најпотпунијем реду. Ормани, ковчези,. бележници, пошто су оиљачкани, стојали су увек на оном месту, на ком су их пре тога сопственици оставили. То је узрок, да се, у већини случајева, крађа опажала нешто доцније, а то је опет необично отежавало иашу полициску истрагу. Али прошле ноћи је тек извршено једно право ремек дело лоповске вештине. У спаваћој соби барона Р. отворена је каса, која се обити не може, сва је испражњена, а за тим опет уредно затворена. Барон Р. случајно је опазио крађу, кад је из касе хтео узети неку, всћу суму новаца, па у њој нашао празан бележник, у коме је имао готових 1.600 Форината. Како сам с бароном Р. био у иријатељству, ја се, да бих узео потребне податке о томе делу, упутим лично, с једним чиновником, његовој вили. Само дело по себи је чисто. Друго што није се могло констатовати, него да нема ствари од вредности, које су се у каси налазиле депоноване, али да је сама каса са свпм неповређена и да ни у спаваћој соби ни у целој вили нигде нема трага, који би сведочио , да је ту било лопова. Кад барон Р. не би био човек , коме се потпуно може и мора веровати, по подацима увиђаја на месгу дела могло би се готово узети, да је крађа пзмишљена. Како су могли лопови с помоћу удешених кључева ућп неопажепо у кућу па чак и у спаваћу собу, лако је објаснити. Варон Р. беше још неожењен и имао је као послугу: једну стару газдарицу, собара и вртара, који у исто време беше н кућни падзорник. Вртар је јуче но подне добио глас, да му се отац, у селу неколико сати далеком, напрасно и онасно разболео, те му је барон дао два дана одсуства, да може до ббног оца отићи. Собар, иначе са свим поуздаи човек, наведеи неколикнм друговпма својим, а пошто је знао да му је господар на једном балу, отишао је у неку крчму недалеко од виле и ту нри картама задржао се дуже но што је памеравао. Према томе за
циске потребе носебице п.ш административне у оиште , и била подељепа у четири четвртине, свакојако мора бити смешпо, кад се доцпије, услед намножаваша људства и ироширеља љезина, просто умножавају и те чегвртине, те се онда говори и о некој петој иди шестој четвргипи једпога н. пр. Београда. У математици се истина зна за тачку, која се у простору не шири, иди за динију, која нема ширине, ади се у љој ништа не зна за једно цедо, које би се дедидо у више од четири четвртине... Шест четвртина једне цедине остаће за разум вечита загонетка ! Опи, који су у нас покушавади замену речи кварт са одељак, нису још рсши.ш ствар, јер реч одељак у овом рлучају пе казује оно, што треба и што би се хгедо љоме казати. Рсч бко, према значењу које има, миедим да се мозке добро овде применити, за то сам је горе и употребио. Пначе може се у,;ети и реч срез, ио ономе како се у нас округ дели , а и но примеру варошких нодела у другим дрзкавама. Преводилац.
време крађе у вили се налазила само стара газдарица, која је спавала на другом спрату и уз то још била тврда на ушима. Све ове околности скупа дале су лоповима слободна маха. У питању је, да ли су они за све ово знали или су се само на повољан случај ослонили, али, судећи по преФињености с којом су ушли у кућу, први случај јамачно је вероватнији. А баш непојмљиво беше, како им је испало за руком да отворе касу, која се није могла обити и "чија брава не показује никаквих повреда. Барон Р. уверавао ме је, да само он има кључ од касе и да га је прошле ноћи, као и увек, имао уза се. У осталом није одавна ни пабавио ту касу. Његов пријатељ Сер Велтон, кад се у једиоме друштву случајно говорило о новим великим крађама у нашој вароши, подстицао га је да се снабде касом, сигурном од сваког обијања, у коју би метнуо све ствари од вредности. Како је барон Р. имао скупоцених породичних ствари, усвојио је овај нредлог и поручио је од једне старе и добра нознате Фабрике касу, која је била сигурна против обијања, и метнуо је у њу све ствари од вредности. То су лопови морали знати, јер су сав свој рад ограничили само на касу, а све друге столове и ормане,оставили недирнуте, шта више као да нису марили ни за предмете од вредности, који су били по собама незатворени. То беше колико загонетан, толико и тежак случај. Полициски агенти, које смо већ од више сати изаслали, враћаху се један за другим, не могући наћи ни.шта, за шта би се могло ухватити, да би се лопов гонио. Сви вечерњи листови већ донеше сензациону вест о великој крађи, а по неки од њих, као што се могло очекиваги, почеше оиггро нападаги неподобност полиције. Они су, без сумње, налазили у народу одзива, и ми бејасмо у опасности да са свим пзгубимо и иначе већ јако потресено поверење његово. Мислећи само о овој крађи И неподобан за сваки други рад, упутих се пред вече поново у вилу баропа Р. Нађох га код куће, у послу око нацрта, да тачно опише покрадене му ствари. — Ништа иово, г. бароне? упитах радознало. •— Ништа, госп. управител>у полиције, само мој вртар у неколико врста јавља ми, да је свог оца нашао са свим здрава и да је глас о његовој болести био лажан. — Да би се припремило земљиште за крађу, као што сам одмах мислио. Од кога и којим путем је добио ваш вртар тај лажни глас ? — О томе јуче, не сумњајући ннгпта, нисам ни разбирао. У осталом вртар сутра се враћа, па ће нам сам. све тачно казати. —• А ко је вашег собара синоћ одазвао да оде у крчму? — Кочијаш Сера Велтона, који је свог господара возпо на бал, па, док се овај не врати, хтео је с њим да проведе време. У овом случају споразум с лоповима није могућан. — Немогућност је реч, које у нашем полициском речнику не сме бити, г. бароне. Боље рецимо: мало је вероватно. Имате ли, у осгалом, ближих одношаја са Сером Велтоном ? — Дружимо се само. Често се налазимо. Али круг друштва, у коме смо ми нежењени, није велики, виђамо се овде онде, а у клубу увек. •—■ Сер Велтон, иријави момак. — Ах, 1нрид т 1аћи1а, ја ћу вас молити. Устадох. — Г. бароне, да вас нећу узпемиривати. — Никако, ја ћу вас да узнемирим, зачу се звонки глас с веома туђинским акцентом с врата, на која беше ушао Сер Велтон. Сер Велтон беше велика, угледна појава, енглескога типа, лица јако избријана. Појмљиво што се за њ интересовао женски свет и што је он у овоме успевао, ма да је младост већ прешао. — Опростите ми, драги пријатељу, што сам истом сада дОшао да вам изјавим своје сажаљење. Јучерањи бал, ноћ сувише напорна за моје године, крив је што сам за непријатан догађај сувише доцкап чуо. Сажаљевам тим више, што се добар савет, који сам вам у своје време дао, није потврдио. Фирма, која вам је послала касу од обијања сигурну, може мирно свој патенат бацити у ватру. Зар није истина, г. управитељу полиције? — Није тако, Сер Велтоне, јер сигурност од обијања није ни догала у питање, пошто каса није обијена, него су је лопови испразнили само.