Полицијски гласник

боб

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ћРОЈ 21

— Хм, та разлика може имати иеке вредности у стручним очима полиције, али не значи ништа за лајике, а посебице за мог пријатеља барона Р., кога је зло снапгло; ео-екат је исти, и ако је непојмљиво како су лопови могли доћи до иодесна кључа за касу, која се обити не да. — А нарочито до кључа, тако компликована облика. Та ви сте, Сер Велтоне, имали у рукама кључ. — Одиста? Аха, јест, сећам се, да сте га ви у друштву, одмах пошто сте касу добили, показивали баш због те особине његове. Отворено признајем, да кључу тада нисам пажњу поклањао. — - Али сте ипак рекли, да сада могу мирно спавати. Цела ми је ствар, у колико сам о њој до сада мислио, загонетна. Кад не бисмо, на срећу, живели у времену тако просвећеном, могао бих покушати да мислим на чаробности и да верујем у мистерије. -— Као што је сезам, зар није тако, г. бароне? упадох ја. Сер Валтон ногледа ме изненађено. — Откуд вам то иаде на памет, г. управитељу. Сезам је, јамачно, пре више година много посла задавао нашој, енглеској, полицији, али га је одавна нестало, да му нема ни трага ни гласа. Вероватно је у коме казненом заводу, или је већ умро. — Сезам ? упита барон Р. — Та да, 1е пот <1е ^иегге, име којим је прозван један у своје време веома познат енглески лупеж, кога као да се сећа г. управитељ полиције. Али Сер Велтон се варао ; ја се нисам тога оећао, него само сам поменуо свуда познату Формулу чаробништва: »Сезаме, * отвори се ! (( Да бпх се извукао да даље што не бих био питан, те да не бих морао иризнати, да ми је Сезам Сера Велтона доиста непознат био, рекох збогом и упутих се својој кући. Зар да одем кући пре но што бих тачно знао какав је тај Сезам и шта је све с њим било ? Не, то не допушта мој полициски интерес. Ма да је било већ доцкан, одем у канцеларију и узмем преда се албум злочинаца, одељење за Енглеску. У исто време пошљем по Џона Смита, некадањег члана лондопске тајнс полиције, иашег нарочитог агента за британске лопове. Албум је био богата збирка карактерних глава мушких и женских зликоваца енглеских, тако, да сам се морао добро потрудити, док сам ликове разгледао и текст проучио, јер самог овог беше једна дебела Фасцикла. Нисам још дошао до жељеног ресултата, а јави ми се Џон Смит. — Познајете ли неког енглеског зликовца под надимком Сезам ? упитах га. — Сезам? Са свим га знам, господине управитељу , то је Џек Хери, иекада један од најпрепреденијих наших енглеских лопова, али сада као да је на издржању робије од више година. Преврнух регистар. Џек Хери, ро^ен 22. марта 18.. у Манчестру, лопов од заната, у вези је с друштвом интернационалних лупежа, врло опасан. Изучен механичар. Специјалист у грађењу удешених кључева, Ф. бр. 136. ФотограФија број 136. Човек још млад, снажног састава, јаких и јасних бркова, браде испод образа кратке, права енглеска Физиономија. —- А, Џон Смите, познајете ли оЗе црте? •— Јест, ја сам Херија у Лондону више пута видео. — У Лондону, наравио — али овде, на кога личи ова слика ? — Џон Смит премишљаше неко време и врћаше главом. — Сер Велтон ? рекох ја. Полициски агенат удари се по челу и рече:

* Сезам, како је мислио управитељ полиције, поменувши ту реч у горњем разговору, јесте име једне биљке, управо наша трава «расковник", коју, као што је познато, траже сви они, који се заносе мишљу да дођу до неког скривеног блага, затворенога ма где, па веРУЈУ> да се то место не може отворити ни благо изнети без те траве. У том смислу поменуо је управител. полиције реч сезам или расковник, и не слутећи, дакле, на тада још непознато му име чувеног енглеског лопова Сезама, тако прозванога у свету за то, што је у крађама без икакве повреде све потребне му просторе отварао и затварао, дакде као каква мистериозна трава сезам или расковник. Преводилац.

— Сер Велтон! А, сад знам за што ми се његово лице чинило познато. До сада нисам умео себи то објаснити. Значајно, кад се брада одузме, сличност се не да превидети. Сер Велтон, богати Енглез, кога је граФица Л. увела у друштво, човек, који се са свим као џентлмен показивао и — Џек Хери, лопов од заната. Само да ли је то могућно ? Па ипак тек мало час баш сам сам тврдио, да у очима полиције ништа не сме бити немогућно! Сличност беше Факат, кочијаш Сера Велтона оне критичне ноћи удаљио је од куће собара барона Р., Сер Велтон знађаше тачно све како стоји у стану баронову, он је барону и саветовао да набави касу, кључ од касе имао је једном у својим рукама.... Глава ми је горела. Уздрхталом руком узех акте о крађи у вили Р., извадих из њих кључ од касе, који је ту био ириложен као согриа <1еНе1л, испитивах га иод лупом при јасној светлости, и онда га показах полициском агенту. — Џоне Смите, шта видите у трећем кривом урезу кључеве секирице, са свим у углу. — Неку загаситу мрљу, може бити непгго рђе. Пажљиво завучем перорез на означено место. — Видите сад шта је. — А, то је, нема сумње, делић воска. — Један делић само, али ипак доказ, да је од кључа узет отисак у воску. Траг је, најзад, нађен ! Поручите одмах по инспектора Врунера, да се спреми с четири наша најбоља агента. * >к Веше скоро пола ноћи, кад стигосмо пред малу, елегантну иалату, коју је Сер Велтон имао такође у новом околу, у центру његовоме. ј — Сер Велтон је код куће, али кола стоје спремна да га извезу. —- Добро. Ми ћемо се прикрити иза зида у врту и задржаћемо кола. Инспекторе Брунеру, дајте инструкције својим људима! Стрпљење нам не беше стављено на какву тешку пробу. Ни пола сата не прође, а велика капија скоро нечујно отвори се и кола с два коња лагано пролажаху кроз њу. У том тренутку наши људи опколише кола. Инспектор Брунер отвори врата на колима. •— Сер Велтоне, стављам вас у притвор у име закона! Неко лице, иуне, јако црне браде, наже се из кола, рекавши : — Моје је име Ремингтон, Сер Велтон је у својој палати. Кочијашу, напред ! ^Инспектор Брунер шчињаше се. У истом тренутку једна рука смаче човеку у колима браду с лица. »Сезаме, ову маску познајем, ви се стављате у притвор!« зачу се у т.ај мах глас. Џон Смит беше тај, који се с друге стране у кола попео. Наста потмула вика, мување, ни мало не оклевајући, полициски агенти ускакали су у кола, и Џек Хери беше везан. Сер Велтон-Хери, побојавши се за своју сигурност услед оне једне речи сезам, која му је код барона Р., без икаква знања мога иначе о томе, излетела случајно из уста, решио се, да још ове ноћи остави варош, и , да би избегао сваку сумњу, беше намеран с помоћу екипаже. да дође на прву станицу, а одатле да се користи железничким ексиресним возом и да отпутује на север. У скривеном, двоструком дну његовог путничког ковчега нађоше се не само све ствари, покрадене из касе барона Р., него и многи накити и украси, које је Џек Хери морао предати као виновник и свију других великих крађа. Метода, којом се служио, била је колико нреФињена толико и успешна. У Баден-Бадену је ирошле године, под маском богатог Енглеза Сер Велтона, везао тесне односе с гроФицом Л., која је до душе већ прецветала, али још жудна за љубавним авантурама. Она га је увела у најбоље кругове. У друштву умео је на једној страни мајсторски да игра улогу џентлмена, а са друге стране опет није пропуштао ни једне прилике о посетама, поселима и т. д., да у одличним домовима, који су били за његове лоповске екскурзије, тачно не извиди и не промотри терен и да не добави отиске од свих потребних кључева. При томе радио је он мирно и смотрено, и често се месецима спремао за напад, који је извршивао ноћу, када су господа ван куће, а пошто и слуге отклони. За ове последње морали су