Полицијски гласник

№0Ј 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

33?

Посматрањем нађено је да је тај човек душевно оболео од »Опште парализе с< и о њему дато је овакво лекарско извешће. Декарска сведоџба: Ио добивеним податцима Јоца има 40 годпна. Од када се је на њему болест појавила, не. зна се. Маја месеца т. г. Јоца је био у Београду, не зна да каже ни сам, чега ради. При повратку отерао је из једног стада у околини Гроцке 8 јагањаца, 6 брава оваца и 3 овна па их је продао, за малу суму у Гроцкој. где га ухвате и на испиту кбд власти, он одмах изјави: да је ту крађу учинио с тога, што није имао новаца .за трошак. Спроведен суду окр. подунавског, за време притвора приметило се је, да је болестан и упућен је у општу државну болницу, —• а одатле у овај завод. Кад је овде примљен, није знао да каже, зашто је био у апсу, тврдио је доцније да је неке свиње украо, али не зна где је то било, мисли у Пожаревцу, но кад му се каже, да је то било у Гроцкој, он одговара »па може бити. с< Не зна како је овамо доведен. Крајње је забораван. Не појима реално стање и прилике у којима је. Прегледом иад њим константовано је: да је Јоца у стању велике збуњености, да је расположен и крајње безбрижан, да ноћу не може да спава, да тумара по собама, да је у опште његово понашање, оно, које имају обично болесници ове врсте. Кад му се да, да пише, једва може да испише неколико речи прескачући слова и читаве слогове. Лице његово је без израза. Говор спор и замршен. Ход му је тром. Мишљење лекарско: Поступак Јоцин односно крађе оваца, начин извршења те кривице, његово понашање и одговори код власти и целокупно његово држање за време док је био у притвору, а нарочито ово шта је овде константовано јасно показује : Да је Јоца душевно оболео од Ветеп!*. рага1у1. (опште иарализе), да је крађу, о којој је реч, учинио већ у томе болесноме стању, као што се то често виђа код паралитичара, те тако он треба да буде примљен у болницу за Душевне болести на лечење и чување. 17. августа 1894 г. Чланови комиеије: Београд Д-р Данип Д-р Ва.сић Д-р Суботић Разуме се да је суд уваишо лекарско сведочанство, прекинут је даљи рад, болесник остављеп у болници. Његово се стање знатно погоршавало, као што то увек бива у тој — за сада — пеизлечивој болести, и он је 31. јануара 1895. године умро. Да је иследни чиновник био ма и мало уиознат са појавама као што су ове, могао је по самоме првоме исказу оптуженога видети, да има посла са душевно оболелим, ноји има ирава на сву симиатију и иотребну му негу, а не да буде држан у апсанама неколико месеци. Д-р ВасиК.

ПОЖЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. Пресуђења општинсг^их судова а.), тужба. Суду општине обреновачке Мијаило Јовановић, опанчар овдашњи, држи моју кућу под закуп, за 30 динара месечне кирије. Рок закупу је од Ђурђева до Митрова дана, с том погодбом, да ми кирију у 30 динара месечно илаћа уредно, концем свакога месеца. Како ми Мијаило није платио кирију за месец август и септембар ове године, то га тужим томе суду и молим да га суд осуди, да ми дужну кирију за ова два месеца, а тако и за месец октобар у 90 динара плати, да ми накнади плаћену таксу и на име трошка и даигубе десет динара. Да ми је ову кирију дужан, доказ је то, што и сада седи у мојој кући, а признанице да ми је кирију за прошла два месеца платио нема, које су једини доказ да је уредан платиша.

Тужбе основ, дуг од кирије. Доказ уговор о закупу (држање имања). Вредност тражбине 90 динара. 10. октобра 1898. г. Илија Јоксић Обреновац. воскар. № 5347. Одредити рочиште на које позвати обе парничне стране. 11. октобра 1898. г. Председ. суда Обреновац. . Н. Тадић. б.), белешка. Рађено ^ суду општине обреновачке 14. октобра 1898. год. I. Белешка по спору Илије Јоксића, воскара, противу Мијаила Јовановића, опанчара. Због 90 динара дуга од кирије за месец август, септембар Судили су: и октобар ове године. Преседник Н. Тадић Судије: И. Павловић II. Вељковић Бележио деловођ Д. Стојковић На рочишту су обе парничне стране. Нису се могли поравнати. Прочитана је тужба и тужилац оста у свему при истој, тражећи за данашњи престанак нет динара. Тужени рече: ништа тужиоцу не дугујем од кирије, јер сам му исту за месеце август и сентембар платио, но он ми није дао признаницу. Истина је, да је закупна цена по тридесет динара месечно и да закуп траје од Ђурђева до Митрова дана ове године. Тужилац не подноси никаквих доказа, да сам му ту тражећу ки.рију дужан, јер његова гола реч о томе дуговању нема никакове законске важности. Тражим да се тужилац одбије од тражења и да ми нлати на име дангубе десет динара. Судски разлози : Тужени признаје да држи тужиочево имање под закуп, са ценом од по 30 динара месечно кирије. Признаје да је и сада у закупном добру. Према оваковом стању ствари, на њему лежи терет доказивања, да је кирију за коју га тужилац тужи, уредно платио. Он те доказе не подноси, и зато је дужан исту нлатити. Зато суд на основу § 6. и 13. грађ. поступка Пресуђује: Да тужени плати тузкиоцу кирију за месец август, септембар и октобар ове године, рачунајући месечно по 30 динара, свега 90 динара, да му накнади. цлаћену таксу у 5-40 динара и на име дангубе пет динара. Пресуда саопштена нарничарима јавно у суду. Од суда општине обреновачке, 14. октобра 1898. год. Ј\» 5398 у Обреновцу. Председ. суда Н. Тадић Деловођ Судије Д. Стојковић И. Павловић П. Вељковић. II. Устрој главу белешке. На рочишту су обе парничне стране. Нису могли да се поравнају. Тужилац оста при тужби у свему, тражећи за данашњи предстанак десет динара. Тужени рече: ја сам дуг овај потпуно платио, јер сам тужиоцу кирију за месец август и септембар положио. Истина, признаницу ми на то није дао, изговарајући се, од данас до сутра. Закуп стоји онако како је он у својој тужби навео, да се кирија уредно по 30 динара месечно плаћа, но ја сам тој мојој обавези одговорио. Да је овако у ствари, ја ћу се заклети, а верујем и тужиоцу нека се закуне да му кирију нисам платио за месец август и септембар, па ћу му исту одмах положити.