Полицијски гласник

338

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 44

Тужилац прима понуђену заклетву да му тужени кирију није гшатио. Судски разлози : Тужени признаје закуп и уговор о њему, но вели, да је закупну цену уредно сваког месеца полагао, па и за месец август и септембар, а за доказ тога, употребио је главну заклетву, коју нуди тужиоцу и повраћену прима натраг. Тужилац је заклетву примио, зато му се иста има и досудити, с тога суд на основу § 6. 13. и 290. грађ. поступка. Пресуђује: Да се тужилац закуне, да му тужени није ни до данас платио кирију за месец август и септембар, па онда, да му тужени плати кирију за месец август, септембар и Октобар у 90 динара, да му накнади плаћену таксу у 5-40 динара и на име трошка и дангубе пет динара. Ако се не закуне, да се одбије од тражења и да плати туженоМ на име дангубе пет динара. Пресуда саопштена парничарима јавно у суду и тужилац је одмах положио заклетву. Од суда општине обреновачке, 14. октобра 1898. године № 5398 у Обреновцу. Председ. суда Н. Тадић Деловођ Судије Д. Стојковић И. Павловић П. Вељковић III. Устрој главу белешке. На данашње рочиште дошао је само тужилац. Тужени није био пред судом ни до 12 часова ире подне, и ако је иозив примио. Тужилац оста при својој тужби, тражећи за данашњи предстанак десет динара. Судски разлози: Тужени на данашње рочиште није дошао, према чему се има, а на основу § 140. грађ. поступка сматрати, да тужиоцу дужну кирију признаје, јер не подноси ни усмено ни иисмено, никакових противу-доказа, зато суд, на основу § 6. и 13. грађ. поступка Пресуђује: Да тужени плати тужиоцу 90 динара, на име дужне кирије за месец август, септембар и октобар ове године, да накнади плаћену таксу у 5*40 динара и на име трошка и дангубе нет динара. Пресуда је тужитељу саопштена одмах у суду и туженом је саопштити. Од суда општине обреновачке, 14. октобра 1898. године у Обреновцу № 5398. Председ. суда Н. Тадић. Деловођ Судије Д. Стојковић И. Иавловић П. Вељковић N5. Заведи белешку и аресуду у аротокол суђења.

03 ЦРНЕ КМГЕ ЈЕДНОГ ПОЛИДИСКОГ ЧИНОВНИКА. (у превод у М. П. Јовановића). 21. СТАРИ АУСТРИЈАНАЦ, Лепа Венеција, краљице мора ! Оно што смо разговарали беше варијација ове неисцрпне теме. Допутовавши у Млетке, случајно сам се нашао на тргу св. Марка пред СаГе СЈиас1п, за малим столом, у друштву два млада господина, који ми се брзо приказаше као земљаци. Узајамно исказасмо имена своја, али, као да смо се договорили, не казасмо и своје положаје у гра^анском животу. Да ли намерно или случајно? Шта је стало За тим ? Нама је доста то, што знамо да смо Аустријанци и да смо се, као таки, нашли у туђој земљи; а та околност зближила нас је брже него ма које друго и најтачније знање наших узајамних личних одношаја. Моји нови знанци беху сад први пут у Млецима, а ја се у старој дуждевој вароши, коју сам необично заволео још из детињства свога, осећах са свим као у својој кућн. Њене тајанствене чари годиле су ми. Колико сам год пута иотражио

поља Италије, нисам могао одолети намамљивању да поздравим ту чудесну варош из минулога доба сјаја њезина, нити сам могао са кампаниле да не пустим погледе своје да блуде за дражима њеним. ни да не просањам неколико сретњих часова на обали Лида, гледајући плаву Адрију и да — као што то баш сад намеравах — не проуживам једну од оних чудноватих италијанских ноћи на Марковом тргу, која је свакоме неизгладивља успомена. ,)Еуу1Уа Уепегја!« викну у појмљивом одушевљењу мла})И мој путни познаник и подиже своју чашу марсале, пуне златних искрица. Одмах се одазвасмо и звонко куцнусмо чашама. Неки већ у годинама господин, који беше за једним од предњих столова и отуд нас гледашс, устаде и, са чашом у руци, приђе нам. ),Еуу1уа Ухеппа! (( рече нам, па, приметивши наше изненађење, додаде гласом потмулим : »Живела лепа Аустрија !« Била би неуљудност не одазвати се овој иажЕви непознатога. Проседеле косе, доброћудно осмехнута и румена лица, ироста одела са црним дугачким капутом, до врата закопчаним — чинио је упечатак са свим честита човека. Он испи своју чашу до дна, заиоведи служитељу да је опет наиуни, а за тим примаче једну столицу нашем столу. „Је ли допуштено, господо ? Моје је име Поли, стари сам Аустријанац, па .ми је увек мило бити у друштву својих земљака." Немачки говораше доста течно, с лаким, али ни мало непријатним италијанским нагласком. Како немадосмо разлога да будемо неучтиви према старом госиодину, начинисмо му драге воље места. Очевидно обрадован нашом предусретљивошћу он се труђаше да нам ода благодарност живим цртањем млетачкога живота, показивањем и описивањем знатних личности, који у оној маси света на Марковоме тргу пролажаху мимо нас, а тиме нам је давао доказа како тачно познаје локалне одношаје некадање дуждеве резиденције, којом се веома интересоваху моји путни знанци. »Мора вам се завидети што сте се могли настанити у овој величанственој вароши", примети један од њих. »Тако је са свим, она има својих дражи, за иностранца може бити више него за домороца, нарочито ако су га прилике, као мене, ту природиле." „А ви нисте млечанин ? (< »Никако. Као што сам рекао, ја сам стари аустријанац, био сам у служби аустриској. Дође несретња година 1866. и — али нека ми сећање на ово најжалосније време мојега живота не квари радости данашњега састанка с тако љубазним земљацима. Хоћемо заједнички да узкивамо лепоту што нам је Млеци дају и тога ради чииим вас пажљивим, да је данас на великобе каналу гондолска свечаност са серенадом. Ако се одмах кренемо, доћи ћемо још на време; почетак је заказан за 10 часова, али тачност није врлина Италијанаца. Ако пристајете, господо, радо примам на се дужност да вас водим." Гондолска свечаност на велик^м каналу ретко је уживање, које не смедосмо пропустити. За то с благодарношћу примисмо попуду старог Аустријанца и кренусмо се баш кад гвоздени ритер на звонику уз Маркову цркву подиже чекић да обзнани десет сати. На присганишту најми наш вођ једну гондолу и ту одмах доказа како веома добро зна месне прилике, јер се са власником гондоле погоди тако, да цена вожње би спуштена на половину од цене коју је овај био тражио. »Докле год вас ја пратим, нећете ви платити туђинске цене«, иримети он уз то. »Жалосно је, што се иностранац, од кога Млечанин живи, сматра као лимуа. Али немачка добродушност сама је аоглавито крива; она омета све тежње општинске комисије за странце, те се не може да стане на пут глобљењу, на које се тако много жали." Брзим веслањем приближаваше се наша гондола уласку у велики канал. Он нам изгледаше као слика басана. Пред прекрасним хотелом стајаше једна вилински осветљена дађа, а около ње много стотина гондола, украшених махом лампионима у боји. Тек што им се приближисмо, а лађа се крену, уз веселе звуке музичне капеле у њој, окружена правим ројем оних многобројних гондола. Бурним еуу1уа гледаоци с обеју обала поздрављаху Фантастични поход, а најленше палате, које великом каналу даваху' светскога гласа, као и величанствени Риалтов мост, који се изнад њега дрско распињаше, и мно-