Полицијски гласник

БРОЈ 44

ПОЛИЦЈИСКИ ГЛАСНИК

339

гобројне импозантне цркве од мрамора расипаху светлост разнобојних бенгалских пламенова. На појединим местима поход се заустављао и кроз млак италијански ваздух чули су се снажни и пуног гласа мушки хорови. То беше упечатак који осваја и који у иностранаца ма које народности, ради којих и беше припремљена серенада, изазиваше дивљење и усхићавање. Колико је трајала ова пловидба, док се дошло на крај великога канала и отуд вратило, нисмо умели одмерити, јер нам време прође као у сну, док један завршни ватромет не објави крај серенаде. Наш вођ, по том, као да погађаше шта мислимо. „Јамачно неће вам, господо, бити по вољи, да још сад идете у хотел. То би био може бити са свим сухопаран завршетак ове драме, по свој прилици јединствене у тој врсти. Ако допустите, предложићу вам нешто боље, на име да мало завирите ноћу у једну палату млетачку«. „Да ли је то могуће? Та ми смо овде странци.® '»Али сам ја добро познат, можете„се ослонити на менс." Он се обрну гондолару и даде му неки налог, који ми не могадосмо разумети. Гондолар као да га одмах разумеде, те из великог канала скрену у један од многобројних побочних канала, који воде кроз варош. Све беше већ поспало, тек по која само гондола с малим Фењерчићем на врху, а уз карактеристички глас опомене свога вођа, иромакне мимо нас и не дотакнувши се наше лађице, ма да је пролаз врло узан. Окретност и вепггина млетачких гондолара за дивљвње је и може се са свим равнати са чувеном у свету извеџбаношћу бечких Фијакериста. Баш о томе говорасмо, кад се наша гондола зауставп уз мале камене степене, које воде малој капији једног од старости већ поцрнелог здања. »То је позадност једне палате, која се протеже до великог каиала, С ове стране она наравно не примамљује, али тако је млетачко неимарство. Унутрашњост њена надокнадиће вам то." Госп. Поли изађе и приђе капији. Не знам да ли је он сам познавао механизам њеи или је притиснуо дирку каквог електричног звонцета, само видех да се тешка гвожђем окована врата без шкрипе и шума отворише, чим ступисмо иа степене. Ушавши на капију, иреко завојитих и слабо освет ■ љених степеница успесмо се и дођосмо у велико старинско предсобље, у коме изађе пред нас служитељ у црном оделу. Он као да добро познаваше госп. Поли, јер поверљиво овом климну главом у знак неког одобравања и, поклонивши се, отвори двокрилна врата једне собе. »Допустите, госнодо, да вас уведем", рече Поли и пође напред. Ми уђосмо за н,им у једну високу, готово празну собу, кроз ову у дворницу са стубовима, украшену ликовима старих предака и млетачким огледалима, у којој бегпе малих столова и на њима боца, пола испражњених, и чаша. Прекрасан камин од мрамора начињен је триезом. За њом куњаше један, пола заспао, млад човек, у Фраку. »Ах, мало смо задоцнили, друштво је већ у послу", примети Поли, »Батиста, једну боцу 1асгЈта Сћпз!;!«. »Зевајући, млади човек узе једну боцу са трпезе, извади јој запушач и са четири чаше метну је на један празан сточић. Од како смо ступили у ову кућу, у мене се стала будити сумња, да смо се сувише поверили непознатоме вођи своме. А све дотле његово држање и понашање показивало се тако честито, да би свака појава таке сумње била неделикатна. Кад смо пак у дворницу ушли, моја сумња доби нове хране и ја је не могадох више прикрггги. »Пардон, г. Поли", рекох, „али пре него што бих сео овде, молим вао да одређено кажете где смо ми ово сада?" „У палати Г)опа КЉаНо, најфинијем месту у Млецима за саотанак странаца. Одмах ћетб се уверити, да се овде прикупља елита странаца, у овим собама, које је маркиз Рибалто, велики љубитељ свега што је из иностранства, ставио им на -расположење. „А кде је сада та елита? (с Поли ме узе за руку и одведе крају дворнице. Ту отшкрину једну завесу и даде ми да завирим у другу дворницу, у којој за зеленим столом сеђаше велико друштво. »Ха, — коцкарница !® измаче ми се из уста.

Поли ово не чу. Он баш у тај мах беше у исто време хитао неком господину беле косе, који, с тробојном ружицом у рупици од пуцета, са свим достојанствено иђаше из сале у којој се игра. »Маркиз Рибалто —три Аустријанца, моји земљаци«, приказиђаше он нас и њега узајамио. Маркиз се поклањаше с уобичајеном учтивошћу н покушаваше да нас поздрави рђаво немачки. Како му овај језик очевидно причињаваше много тешкоћа, умоли Полија да му као тумач послужи, и преко њега понуди нас, да разгледамо његов апартман као област интернационалну, коју је он странцима ставио на расположење, па, ако би нам било пријатно, да можемо узети учешћа у невиној игри, ради које је ту цвет млетачке страначке колоније. Много хваљени италијански ноћни живот у Млецима је, вели, права бајка, и он је се, у тежњи да се у његовом родноме месту развије што већи саобраћај између странаца, решио, да установи једну малу банку, која ј,е шта више постала потребном у сваком бањском месту. Својим именом јемчи за велику солидност њену. Оба млада путна познаника моја изгледаше одушевљени колико каваљерском држању маркиза толико и надом на уживање у игри, за које им се тако неочекиваио даде прилика, и изјавише, да ће радо следовати позиву, а ја, иошто с маркизом испразних »за добру срећу" неколико чаша »1асНта СћпаИ", које од тог славног вина као да имађаше само етикету, придружим се с њим као гледалац томе послу, радознао да видим шта ће даље бити. За зеленим столом играчке сале играло се гои§е е1; по1г, црвено ц црно. Дваестину лица прикупило се око њега. Мало се што говорило, и то језиком Француским, али се без многог труда дало приметити, да су то махом Немци и Енглези. И неколике даме беху ту. Наш приступ не узнемири никог, -нико не обрати ни пажње на то, све се јако занело у игри. Суме, које су метане, беху врло велике; пред играчима стајаху гомиле златника и свежњи крупних новчаница. Док се маркиз покавиваше услужан да мојим пратиоцима начини месга за столом, ја сам ;:ажљиво пратио игру. Али моја посматрања не дадогне ресултат, којег сам се плашио. Банкер згрташе добитке и плаћаше губитке једнаком тачношћу. По свему, пак, изгледаше, да му овај дан није дан среће. Чињаше се да нема места бојати се преваре. »Мев81еигз ГаН,ев уо1ге јеи!" Опет зазвецкаше златници и зашушкаше банкноте. Метнут новац представљаше мало имање. Напрегнуто гледаше , сваки у ону кобну куглицу, од које хиљаде зависе. Али баш ч тог тренутка од једанпут паде па сто нека тешка рука. »N^1 пото с!е! Ке!" Иза банкара јавила се, као из земље никла, нека прилика. Господии црне, пуне браде, црног одела, с тробојном ешарпом око паса скопчаном. »Ба роПгЈа!" Маркиз беше тај, који први ирестрављено викну. »Наравно, полиција" уиаде чиновник. »Оглашавам да је узапћнн сав новац, који се налази на столу, и молим сваког од господе да ми своје име каже, да би сутра у квестури могао тражити гато му припада". Устуривши главу, маркиз приђе полициском чиновнику. »Познајете ли ме ?" , »Наравно, госп. маркиже Рибалто". »Јест, ја сам тај, и ја протестујем против овог насилног акта. Ова госиода моји су гости. Шта вам даје права да нападате на кућу моју?" »Овај налог, који ћете и ви респектовати, г. маркиже". При том извуче из џепа свога капута једно иисмено, отвори га и нружи маркизу. Он га, рекао бих, пажљиво прегледа, па онда врати. »Чините по дужности својој, госп. изасланпче ; закону се морам приклонити. А вас, господо и госпође, молим, да се покорите оном што мора бити ; будите уверени, да из ове немиле напасти, која мора да је услед неког рђавог разумевања, неће произаћи за вас ни материјалних ни личних непријатносги. За то јамчим ја, маркиз Рибалто." Док се гости, очевидпо изненађени, дизаху са својих седишта, изаслаиик је вршио своју службу, помаган другим господииом с тробојном кокардом, по свима знацима полициским