Полицијски гласник

114

а кроз две-три године — богаљ, ма да јој је свега деветнаест или осамнаест година... Зар ја нисам виђао такве женске? А како су дотле долазиле? Ето овако, као ова... Грозно !... Али... нека иде, како иде!... Кажу да тако треба да буде. Толико и толико процента, веле, мора отићи сваке године... а куда?... јамачно до ђавола, да би други остали здрави и да им ови не би сметали. Проценат!... Славне су то речи код њих: оне су тако утешне, научне. Каже се: проценат, и свршена ствар, не треба се више бринути. Кад би нешто била каква друга реч, е онда... онда би можда било неутешније... А шта, кад би некако и Дуњица дошла у проценат!... Ако не У овај, а оно у други? А куда сам ја пошао? помисли на једанпут. — Чудновато! Та ја сам некуд пошао. Чим сам прочитао писмо, одмах сам пошао... А ! на Васиљевско острво, ношао сам Разумихину, ето куда, сад се... сећам. Али за што, за што сам ношао? И на који ми је иачин баш сад пало на памет ићи Разумихину. Чудновато! Он се чудио сам себи. Разумихин је био један од његових пређашњих другова на универзитету. Значајно је, да Раскољњиков није готово ни имао другова, док је био на универзитету, туђио се од свакога, никоме није одлазио и ретко је кога примао. У осталом и њега су скоро сви избегавали. Ни на општим скуповима, ни на забавама, ни у разговорима, ни у чему није он учествовао, Радио је много, не штедећи се ни мало, и за то су га поштовали, али га нико није волео. Био је веома сиромашан, али иреко мере поносит и неповерљив као да је имао нешто, што скрива у себи. Осталим његовим друговима изгледало је, као да он на све њих гледа с висине као иа децу, као да је нада свима и развићем, и знањем и пачелима, а да на њихова начела и интересовање гледа као на нешто сићушно. Са Разумихином беше нешто поверљивији, управо не поверљивији, но дружевнији, отворенији. У осталом, с Разумихином и не беше могуће стајати у друкчијим односима. Беше то необично весео и дружеваи младић, добар до наивности. Али ипак под његовом простотом скриваше се и дубина и достојанство. Бол^и његови другови разумели су то и сви су га волели. Спољашност његова била је пуна израза —■ висок, сувоњав, црне косе а увек рђаво избријан. По каткад се кавџио и био је на гласу као јуначина. Једном, ноћу, с друштвом, једним ударцем саставио је са земљом као притку великог патролџију. Могао је да пкје баснословно много, а могао је опет и да не пије никако. По кадшто је чинио и лудорије чак и врло велике а могао је опет да буде и врло озбиљан. Разумихин се још јако одликовао и тиме, што га никакве прилике у животу нису жалостиле, нити су пак какве рђаве околности биле у стању да га саломе. Могао је да станује и на тавану, да трпи наклену глад и невероватну хладноћу. Био је до крајности сиромах и издржавао се сам, без ичије помоћи, радећи разне послове. Једне године целе зиме није ложио пећ, па је још уверавао, да је тако пријатније, јер се на зими лепше спава. У ово време и он је био приморан да напусти универзитет, али не за дуго, и из све снаге се трудио, да поправи своје стање, како би могао продужити школовање. Већ је четири месеца како се Раскољњиков није с њиме састајао, а Разумихин опет није ни знао за његов стан. Једанпут су се, пре два месеца, срели на улици, али се Раскољњиков склонио, па, шта више, и ирешао на другу страну, да га Разумихин не би спазио. А овај опет и ако га је видео, чинио се невешт, не желећи да узнемирује аријатеља. V. У самој ствари, ја сам још ту скоро мислио тралшти од Разумихина посла, да ми нађе коидиције, или ма шта друго"... помисли РасКољњиков, »али чиме ми он сада може помоћи? Рецимо да ће ми наћи кондиције, рецимо да ће са мном поделити и последњу копејку, ако их и он има, тако да могу купити и обућу и одело поправити, како бих могао ићи на часове... Хм... да...а после? Шта бих могао учинити са оно мало ситнине? Зар меии то сад треба? Баш је смепшо што сам и полазио Разумихину®... Питање, зашто је сада ношао Разумихину, узнемиравало га је много више, него што му се и самом чинило. Неспокојно је тражио некакво злослутно значење за себе у том иначе, са свим обичпом поступку.

ГЛАСНИК БРОЈ 14 и 15

„Па шта, зар сам ја хтео да доведем све у ред Разумихином? И нашао свему излаза баш у Разумихину? питаше се с чуђењем. Он премишљаше тарући руком чело; и, чудновато, са свим изненада, на једанпут и као сама од себе, после дужег размишљања, паде му на ум веома чудна мисао. »Да... Разумихину, рече на једаред, сасвим мирно, као да се на нешто коначно решио. — Разумихину ћу ићи ја, то се разуме... само — сад не... Ићи ћу... сутра-дан, носле онога, кад већ то буде готово, и кад све пође по новоме...« И на једанпут се нечега сети. После онога! ? узвикну он, скочивши с клупе, — ма да ли ће то бити ? Зар ће се одиста догодити то? <( Он остави клуиу и пође, готово потрча; прво хтеде да се врати кући, али му, иа једанпут, та мисао постаде ужаспо непријатна: тамо у оном куту, у оном улшсном орману и сазревало је све то ево већ више од месец даиа; зато пође, куд га очи воде. Нервна дрхтавица пређе у право грозничаво стање; хватала га је већ и језа; на тако ужасној врућини њему је било хладно. Као с неким усиљавањем, скоро бесвесно, чисто за хатар неке унутрашње потребе, поче он обраћати пажњу на све предмете, поред којих је пролазио, само да би растерао ужасне мисли, али му то није полазило за руком и он је сваки час падао у туробиост. Кад би опет уздрхтавши, подигао главу и погледао око себе, одмах би заборавио о чему је тога тренутка мислио, па, шта више, и куда је пролазио. Тако је прешао цело Васиљевско острво, изишао на Малу Неву, прешао мост и свратио на Острова. Из ночетка су свежина и зеленило годили његовим замореним очима, које беху свикле на градску ирашину, креч и горостасне, збијене, тешке куће. Овде није било ни запаре, ни смрада, ни пивница. Али, до мало, па су и та нова, пријатна осећања прешла у болесна и раздражљива. Овда онда је застајкивао пред каквим летњиковцем. обраслим у зеленило, гледао кроз ограду и видео из далека, на балконима и терасама, накићене жене а у врту децу како се играју. Нарочито га је занимало цвеће; он је на њега највише гледао. Сретао је и елегантна кола, јахаче и јахачице; он их је пратио радозналим очима а заборављао их ире, него што су му измакли с погледа. На једаппут застаде и поче бројати свој новац ; изашло је око тридесет копејака: »Двадесет полицајцу, три Настасији за писмо, — значи, да сам Мармеладовима дао четрдесет и седам или педесет копејака, 1( помисли он, нешто рачунајући; али је у брзо заборавио чак зашто је и вадио новац из џепа. Он се тога сетио, пролазећи поред неке радње с јелом, налик на ашчинијцу, (( осетивши, да је гладан. Ушавши унутра, он попи чашицу ракије и узе један колач, који је тек уз пут дојео. Одавно није пио ракије, па је брзо утицала на њега, ма да је поиио само једну чашицу. Ноге му на једанпут отежаше и спопаде га ужасан дремеж. Био је пошао кући; али кад је дошао до Петровског острова, застаде потпуно малаксао, сиђе с пута, уђе у шумарак, паде на траву и часом заспа. У болесном стању снови се често одликују пеобичним рељеФом, јасиошћу и ванредном сличношћу са јавом. По кадигго се створи слика ужаса, али колорит и сав процес целог представљања обично су при том толико вероватни и са тако финим, неочекиваним, али, према целој слици, уметнички оправданим појединостима, да их на јави не би могао измислити ни сам сањало, па био он и такав уметник, као што је Пушкин или Тургењев. Такви снови, такви болесни снови, свагда се дуго иамте и чине силан утисак на растројен и већ узрујан човечији организам. Страшан се сан уснио Раскољњикову. Приснило му се детињство његово, још у њиховој варошици. Седма му је година и он шета једног празничног дана, пред вече, са својим оцем ван вароши. Време је мутно, дан загушљив, околина онака иста, каква му се задржала у памети: игга више сад му с : ; у сну представила миого јасније, него што му је на јави памћење казивало. Варошица се прострла отворена, као на длану, ни једног дрвцета нема у близини; негде далеко далеко, под самим крајем неба, црии се шумица. На неколико корачаји од последње варошке ограде стоји крчма, велика крчма, која је увек чинила на њега непријатан утисак, па, шта више, задавала му и страх, кад год је пролазио туда, шетајући са својим