Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

111

Зар сам једиу- пређу направио, и зар сам мало тих старих олова употребљавао ? Г. КориК заблагодари Митру на услузи, отпусти га те овај оде, а он узе поново прелиставати записке, које су стајале пред њим. Пажња му се заустави на исказу Росином, а на опоме месту, где је она казала, да јој је Милан претио : како неће на Богосављевом огњишту ватре заложити. Г. Корић је знао да је по закону тај један основ довољан да иротиву Милана истрагу напери а њега притвори. Па онда, зар тај исти Милан, није из Подбрежја, на обали савској, тамо, где имаде и рибара и рибарског алата? Међутим, он налазаше, да је притвор неонходно потребан, да би се обезбедио правилан ток истраге, која је била и сувише у таму обавијена. После дужег размишљања, он се, најзад реши, оде у Подбрежје, испита Јаноку ћер Маринка Сватића, Санду ћер Глише Трулића, Росине другарице, и још неке, па кад ови сведоци потврдише да је Мплан једном у колу претио Роси као што је она показала, он притвори Милана и посла га канцеларији среској у Тодоровац. Претресом стана Ненадовог. у коме је и Милан обитавао, нађен је и један мали пипггољић, са којим се обично деца служе, а исто тако у качњаку нађене су старе рибарске пређе и доста олова на њима. Радостан са овога проналаска, г. Корић се одмах врати у Тодоровац. Први му је иосао био да позове вештаке, који су прегледали пиштољ, и нашли да је из овога врло скоро пуцано. Исто тако прегледали су и олова са нађене пређе и сравн.ивали их са оловом из Богосава извађеним, али у том погледу нису могли ништа поуздано утврдити. Било је зрна разне величине и облика, а олово је једно као и друго. Ко би могао потврдити, да је олово из Богосава извађено са ове пређе отквнуто ? Но, утврдили су и они то, да је оно из Богосава изв^ђено олово, свакојако било на некој пређи рибарској. Истога дана после подне г. Корић узео је Милана на први — кратки испит. Знао је он, да успех истраге показује најбоље ресултате онда, кад се брзо ради. И у овим случајевима врло згодио и умесно пада оно познато правило: да се гвожђе кује докле је вруКе. Милан је, нзравно, упорно порицао да је он убио Богосава, пити му је, вели, тако шта икад надало на памет. Росу сам, вели, волео као сестру а сестра ми и јест била. Ја од својих никога немам. Та ме је кућа одгајила и ја све у њој сматрам као своје. Па и Богосава сам волео. А зашто бих га, гао, убио? На питање: је ли се који пут служио оним пиштољићем који је нгђен у Ненадовој кући, он најпре рече да није, а кад му г. Корић примети, да је из овога врло скоро пуцано, он се присет!, па исправи : — Јест богме, пуцао сам синоћ испред куће. Пуцају по целоме сеЈу, па узех и ја пиштољче, да ни наша кућа не остане глуза. — А да ли је који видео, кад си пуцао из овога пиштол.ића? пита) га је даље г. Корић. — Е 'П не знам, одговори Милан. Но зна Наја, она ми га и додала, и била до мене кад сам га изметнуо. — А ксја ти је Наја то ? питао је чиновник. — Па Еаја — Ненадова домаћица. Кад га 1. Корић узе световати да каже праву истину и да не пршсрша оио што ће се доказати, он се наљути: —■ Ама Еар ви истина мислите да сам ја убио Богосава? Па то је лако уверити се да није истина. Богосав је погинуо у Кленовцу, а ја сам целу прошлу ноћ био у Иодбрежју. То знаду њих стотанама у селу. Има их и одавде из Тодоровца, који су сву ио^ са мном били и игралп. Ето питајте људе. Кленовац је двј сата далеко од Подбрежја. Нисам ја могао и тамо отићи и у Подбрежју бити... Са тим је био завршен први испит Миланов. Чиновник нареди да се Иилан одведе у притвор, а служитељу рече, да се са Миланом не сме нико састајати и разговарати а да он то не зна.

* * * Сутра дан продужеи је испит сведока, али претходно испитана је Станица жена Непадова. Она је, често уздишући, и уз плач, давала одговоре на питања. — А је ли о слави или у вече, пуцао ко из пиштоља у вашој кући? питао је чиновник. — Пуцао је, јакако, одговори Станица. — А ко је пуцао, и из којег пиштоља ? — Па пуцао је Ненад, ја ко ће? Пуцао је из свог сребрњака, одговори Станица. — А зар није пуцао из оног малог пиштољића, што га ја јуче одузех? упита даље чиновник. Станица цокну устима.. Није. Не може се иза њ' ни пуцати, покварен је. — А зар ниси ти додала Милану пиштољ да нуца? рече г. Корић Станици. — Кој зна. Може бити да јесам. Знаш како је: посао је, гостп су. Треба то удворити и послужити, одговори ова. —• Па Милан каже да си му ти додала пиштољ те је пуцао? настави питати чиновник. •—- А, јесам, јесам, одговори Станица. Сад се сећам баш да јесам. Баш сам узела те га гледам како му је јабука ишарана сребром, па га онда дадох Милану и он отиде у двориште да пуца. — Ама, рече г. Корић, он вели да си му ти додала мали пиштољић ? Станица се насмеши. Мислила је да се г. Корић шали, па настави: — Ама нокварен је, кажем ти. Има 2. године како тај не пуца. Што би му ја додала крндел>у. — А је ли то вече ишао где Милан? продужи иитати чиновник. — Нигде се макао није. И целога дана и целе иоћи био је у кући. Могу се заклети на то. Јест здравља ми... Као што се види, Станици није оскудевала добра воља, да Милана заштити. Али у место тога она је учинила обратно : наваљала је један основ више противу Милана, а тај је у томе, што је обелоданила његово лажно изговарање: као да је у присуству њеном из малог пиштоља пуцао. Кад је испитан Ненад, он је показао ово : 1, да је пиштољић, који је у његовој кући нађен, и кога је власт однела, доиста од пре 2 године поквареи, и да се из истога не може пуцати; и 2, да је на Св. Николу, ноћу, али не зна у које доба, у један мах нестало Милана, није га неко време било, па је опет дошао, али он мисли да је био са друштвом по другим Славама. Значајни су испити: Т>уке дућапџије, Милосава опанчара и Арсенија абаџије из Тодоровца. Они су једногласно утврдили извесне околности, за истрагу врло нужне. Један од тих испита, исписаћемо овде верно: Исљедник: Јесте ли ви били о Св. Николи у вече код Ненада Прекића у Подбрежју, и ако сте били, је ли тамо био и његов слуга Милан ? Сведок: Био сам. Отишао сам тачно у 10. сати у вече, и тада је Милаи био тамо. Исљедник: А по чему знате да сте тачно у 10. сати отишли у Ненадову кућу ? Сведок: Знам по томе, што сам се овде у Тодоровцу, те исте вечери, опкладио са сведоком Милосавом, да ћемо на мојим колима одавде отићи Ненадовој кући за ч>ртаљ сата. Пошли смо одавде у 9. сати и 46. минути и кад смо стигли Ненадовој кући, прво сам загледао у сат да видим ко је опкладу добио. Било је 10. сати равно. Ја сам опкладу добио и јуче сам је са друштвом попио. Исљедник: А је ли Милан и даље остао с вама у кући ? Сведок: Није. Чим смо дошли, ја сам молио да се мој коњ намири. Ненад је тралшо Милана, али њега није било, због чега се Ненад мало и љутио. Није га било до по ноћи, а тада је дошао са неким гостима, играјући у колу. Исљедник: Знате ли поуздано да је се Милан поново појавио баш у пола ноћи или нешто пре или доцније и по чему то знате? Сведок: Знам поуздано да је то било у 12. сати и 10. минута. Ми смо хтели тада да се вратимо и друтптво ме је пи-