Полицијски гласник

112

тало је ли пб ноћи. Ја сам иогледао у сат и рекао им да је 10. минути прошло 12. Но баш тада наиђе једно коло из комшилука у коме је и Милан био, те се задржасмо дуже. Исљедник: Јесте ли тада приметили ма што на Милану, што је било необично? Сведок: Јесам само то, да је био оувише знојав. И други су били знојави, али као он, није био на један... Г. КориК је разабрао даље, који су били у ономе колу које је у но ноћи дошло Ненадовој кући и из чијег је дома то коло пошло, па је испитао неколико њих који су утврдили, да Милан није са њима из куће Степојевића пошао, а да јесте са њима у кућу Ненадову дошао. Где је се њима придружио нико није знао показати. Еле, као што се види, један за другим гомилали су се основи подозрења противу Милана, и већ г. Корић није ни мало сумњао да је он убијца. А нри том дође још једна нова околност у помоћ. Кад је Станимир Тополчић погребао Богосава и дошао мало к себи од овога несрећног догађаја, он се упути Тодоровцу, да види шта је власт до сад урадила за проналазак убијце његовога сина. Како је био чуо да је власт за хтсто дело ухапсила Милана, слугу његовога пријатеља Ненада, он метну на кола и Радоицу Шевића свога сељака, онога, који му беше донео вест у Подбрежју, о убијству Богосављеву. Г. Корић, коме се Станимир пријавио беше, показа му неке од основа који су Милана теретили, уверавајући га, да нико други није то убијство извршио но Милан. Онда Станимир исприча, како је онога јутра, кад му је у Подбрежју стигла вест о убијству Богосављеву и кад је спремао коње да се у Кленовац врати, оназио, да је његов левак ту ноћ био теран, јер му је сва длака била од зноја улепљена, а на дешњаку се то није опажало. То је ириметио, рече, и Радојица, кога је и довео да то потврди. Чиновник прибележи и то, и испита Радојицу, који навод Станимиров утврди. Још Станимир исприча како веома сумња и на своју прију Станицу да је: у овом убијству и њен прст умешан и саопшти г. Корићу зашто сумња. Овај саслуша то пажл 3 иво, али пошто није било од важности, не хте записивати. Станимир после овога оде, а г. Корић остаде да спрема питања за главгш испит, који намераваше учинити над окривљеним, говорећи у себи: — Тај доиста неће умаћи. Ма да је доиста вешто извршио дело, ипак је ухваћен... * * * На гла.вном испиту окривл.ени Милан држао се упорно: да он није извршио злочии. При одговарању био је хладан. прибран и управо дрзак. Ни једна црта на лицу његову није одавала бригу и страх. Да саопшгимо неке главније моменте из његовога главнога испита: Исљедник: Ви сте на прошлом кратком испиту казали, да сте о св. Николи пуцали из овога малог пиштољића (показан му је пиштољ, одузет из куће Ненадове). Остајете ли и сада при томе? Окрив: Остајем. Пуцао сам. Исљедник: Па како је то могло бити, кад је по исказу Ненадовом, тај пиштољић од пре 2 годиие био покварен и иије се могло из њега пуцати? Окрив : Он је био покварен, но ја сам дао те га је мајстор поправио. Исљедник: Који га је мајстор поправљао и кад? Окрив : Поправљао га је Трипко иушкар овдашњи. Не знам, пе памтим кога је дана то било. Ваљда пре десетак дана. Исљедник: Ви сте на прошлом испиту казали, да сте на св. Николу пуцали из овога малога пиштољића и да је то видела Ненадова Станица. Је ли тако? Окрив: Тако је. Исљедник: Станица је показала, да вам је додала сребрњак пиштољ, те сте из њега нуцали, а не овај мали. Шта имате на то рећи?

Окрив: Из сребрњака ја нисам пуцао никако. Она ми је додала тај пиштољ .и из њега сам пуцао. Исљедник: Испитима сведока: Ђуке дућанџије, Милосава опанчара, Арсенија абаџије из Тодоровца и још неких, утзрђено је, да сте ви на св. Николу, до 10 сати у вече, били у кући Ненадовој, па вас је у то доба нестало и није вас било до 12 сати и 10 минути. Тек у то доба појавили сте се поново у колу које је из Степојевића куће дошло Ненадовој. Кажите где сте били за ово време, од 10 до 12 сати ? Окрив : Био сам у Степојевића кући, на игри. Исљедник: Исказима сведока: Марјана сина Глише Трулића дућанџије, Максима Рајића, Јована Сандића ит.д. из Подбрежја, који су у то исто време били у кући Степојевићо и са колом дошли у пб ноћи из Степојевића куће у Ненадову, утврђено је: да ви нисте били у Степојевића кући, нити сте са колом ношли оданде, а јесте са колом дошли у Ненадову кућу, већ сте се иегде у путу, од Степојевићеве до Ненадове куће, придружили колу. Покажите, дакле, гдо сте у ово доба били ? На лицу окривљенога ноказа се лака румен. Уснице му грчевито заиграше. Ои ћуташе пеколико тренутака док се прибра, па одговори: — Ја сам био у Степојевића кући, а што сведоци не потврде то — ја не знам. Исљедник : У то време, кад сте са колом дошли у Немадову кућу, били сте врло знојави. Од чега то? Окрив: Од играња. Сви смо били знојави. Исљедник: Кад је у очи св. Николе дошао из Кленовца Станимир Ненадовој кући, јесте ли ви намирили коње Станимирове ? Окрив : Јесам. Ја сам их иснрегао, ја у ар увео, ја их намирио и у вече оба добро истимарио. Исљедник: Од како је Станимир дошао, па док се није вратио, је ли ко гонио његове коње? Окрив: Није иико. Нису из ара мрднули, маи. што сам их ја водио до бунара те појио. Исљедник : Утврђеио је, да је онога јутра, кад је Станимир из Подбрежја пошао у Кленовац, његов левак коњ, био сав улепљен од зноја, из чега се изводи, да је неко то ноћи јахао. Знате ли показати: ко би могао то бити? Милану опет заиграше уснице, но брзо одговори: — Не знам. Исљедник : Сведочбама сведока : Јаноке ћери Маринка Сватића, Санде ћери Глише Трулића, Момира Павковића и Ненада Чулића из Подбрежја, утврђено је, да сте ви, о Ускрсу ове године, у селу, у колу, нретили Роси: да на Богосављевом огњишту неће ватре заложити. Је ли то истина, а зишто сте јој иретили? Окрив : То није истина. Ја то не признајем Сва напрезања г. Корићева, да увери окривљенога о томе, како све ислеђене околности говоре противу њега, да је он ово дело извршио, и да га склони на признање, остала су безуспешна. У један мах, после многих других питања и сдговарања, окривљени Милан постави нитање г. Корићу: — Па добро, господине. Сведоци кажу да спм у 10 сати био у кући Ненадовој. А кажу да сам и у 12 сати био. То онда Фале 2 сата. Па зар се може за два сата из Иодбрежја у Кленовац отићи и вратити? Два сата треба сак) да се оде. Г. Корића ово питање изненади! На то он није ни помишљао. Сем тога, и он знађаше, да се од Подб)ежја до Кленовца рачуна два сата путовања на коњу. Сва њзгова надања, све његове претпоставке, од једном одоше у ва^дух. Он се, изненађен, гштао: је ли могуће /а су сви ови основи лажни? — Не, рече у себи, то је немогуће. Он продужи истрагу. Извршио је суочења: 1, Између Трипка пушкара, који је свгдзчио да му је Милан ништољ донео на онравку у очи Св. Биколе и он га одмах оправио, а Милан то порицао, тврдећи ди га _је оправио десетину дана пре Св. Николе. 2, Између Станице и Милана о томе: је ди о Св. Николи пуцао из сребрњака или малог пиштољића;