Полицијски гласник

• - , , а Ш ' • <** БРОЈ 18 ПОЈШЦШСКИ ГЛАСНИК 141

премио... Л, мођутим, можда јо било већ и шест часова... И н.еобична грозничава трезвеност и као неки растресити немир овлада на једаннут њиме у месго сна и тромости. У остадом, није се оп нмао много шта припремати. Он је напрегао све силе, да би се свега сетио и да ништа не заборави; а срце му све било, ударало тако силно, да му је већ било тешко дисати. Прво и нрво, требало је удесити замку и пришити је за капут, — а то је ствар једнога мииута. Ои гурну руку под јастук, и извади из свог рубља једну стару, сасвим издрту, неопрану кошуљу. Из крпа њених начини врпцу, па је превије на двоје, скиде еа себе свој широки, јаки горњи капут, од некакве дебеле памучне материје (његова јединствена горња одећа), и поче пришивати оба краја врпце изнутра под леву мишку. Руке су му дрктале, радећи то. али је он ипак издржао и пришио тако, да се споља није могло ништа нриметити, кад је поново обукао капут. Игла и копци били су код њега већ давно спремљеии и лежали у столићу, међу хартијом. Шго се замке тиче, она је била његов рођени лукави проналазак: замка је опредељена за сикиру. Није било могуће носити улицом сикиру у рукама. А ако би се под капут склонила, онда би опет требало све руком држати, пгго би падало у очи. А сад, са замком, треба само протиути кроз њу гвожђе од сикире, и опа ће мирио висити, под мишком изиутра, целога пута. А ако само завуче руке у џепове од капута, могао је и крај од држаље придржавати, да се не клати: а како је канут био веома широк, ирави џак, то и није било могуће приметити с иод>а, да он, кроз џеп, нешто придржава руком. Ту је замку он још пре две иедеље измислио. Кад је био с тим готов, он завуче прсте у малену пукотину, између свога »турског« диваиа и иода, потражи по левом углу и изнесс већ одавпо спремљену и тамо сакрпвену залогу. Та залога, у осгалом, није била права залога, него просто дрвена, глатко остругана дашчица, величине и дебљине таман колика би могла бити сребрна кутија за цигаре. Ту дашчицу случајно је нашао, кад се једном приликом шетао, на једном дворишту, где је у крилу од куће била смештена нека радионица. Затим је иабавио уз дашчицу и једну глатку и танку гвоздепу илочицу, коју је тако^е иашао иа улици. Саставивши обе ове дашчице, од којих је гвоздена била мања, он их чврсто прпвел^е концем у накрст; затим их лепо и брижљиво умота у чисту, белу хартију и свеже тако, да би било потешко раздрешити. Све је то било зато, да бп одвукло за неко време пажњу бабииу, кад се почне занимати завежљајем, и да се на тај начин увреба згодан тренутак. Гвоздепа илочица била је додата због тежине, да се не би баба још одмах у првом тренутку досетила, да је „ствар" дрвена. Све се то чувало код њега до овог часа иод диваном. Тек игго је оп изнео залогу, кад се, иа једанпут, негде па дворишту, разлеже нечији узвик: — Седми је час одавио! — Одавно! Боже мој! Он прискочи вратима, ослушну, дохвати капу и стаде силазити низ тринаест стуињева својих, опрезпо и нечујио, као мачка. Требао је да изврши најважније још — да из кујне украде сикиру. 0 томе, да иосао треба извршпти сикиром, одлучио је он већ одавно. Имао је он и један баштени нож, што се могао склопити; али на нож, и нарочито на своју снагу, није много полагао, па се за то баш и решио сасвим за сикиру. Да ириметимо једну нарочиту страну, која се истпцала поводом свих одсудних решења, њиме већ учињених у овој ствари. Она су имала чудповату особииу: у колико су била одСуднија, у толико су у његовим очима одмах изгледала одвратнија и апсурднија. Не гледећи иа мучну, унутрашњу борбу своју, он, за све то време, никада ии за часак није могао веровати у исиуњење својих замисли. И кад би се који пут чак и десило, да је већ све до последње тачке било нотанко размишљено и сасвим одлучено, и већ никакве сумње није више остало, — то би се оп, изгледа, ипак свега тога одрекао као лудорнје, чуда и немогућности. Али неразрешених тачака и сумње остало је још на грдне гомиле. Ситница, где да нађе сшсиру, није га ни у колико бунила, јер није бпло од тога ништа лакше. А ево зашго. Пастасије, нарочито пред вече, сваки час није било код куће: или отрчи суседима пли у дућан, а врата остави увек широм огворена. Зато је газдарица њу ненрестано и грдила. 'Гребало је, дакле, само хтолако ући, кад буде време, у кујну и узети сикиру, па

посло, кроз једап сахат (кад већ буде свршепо), ући и опет оставити на место. Али се нојавише и сумње: Оп ће, рецимо, доћи кроз један сахат, да оставн сикиру, а кад тамо — а Настасија се вратила. Разуме се, у том би случају ваљало ироћи и причекати, док опет не изиђе. А шта ћемо, ако у то време затреба сикира, ако је почне тражити, ако се развиче — ето онда и сумње, или у крајњем случају повода за сумњу. Али то су још биле ситнице, о којима иије хтео ни да мисли, иити је имао времепа за то. Мислио је о главноме, а ситнице је одлагао за онда, кад се лично у свему убеди. Али се ово носледње показало као сасвим неостварљиво. Бар тако је њему самом изгледало. Никако, на пример, иије он могао себи представити, да ће икада престати мислити, устатп и — нросто поћн тамо... Шта више и скорашњу иробу своју (т. ј. иосету с намером, да коначио разгледа место) он је само иробао да учини, али далеко од збнље, него тако: »хајде, вели, да идем и иробам, нашто само, »сањати! с< и тада није могао издржати, нљунуо је и утекао, гневан на самога себе. А, међутим, изгледало је, као да је целокупна аиализа, у смислу моралног разрешења овога питања, била већ окончана: казуистика његова се изоштрила као бријач, и већ није могао сам себи наћи јасних приговора. Али у последњем случају он просто није веровао себи, и упорно, ропски, тражио је нова пребацивања по свима кутовима пипајући, као да га је неко присиљавао и навлачио на то. А иоследњи дан, који је дошао тако неочикавано и на једаннут све решио, утицао је на њега готово сасвим механички: као да га је неко узео за руку и повукао за собом, неодољиво, слепо, са натприродиом снагом, без противљења. Баш као да му је крај од одеће дохватио точак какве машиие, па га за собом повлачи. Спочетка — у осталом већ веома одавно, — њега је запимало једно питање: зашто се тако лако нроналазе и одају готово сви злочини, и тако јасно остављају трагови готово свих злочинаца? И тако је мало по мало дошао до многих и запимљивих закључака, и, по његовом мишљењу, најглавнији се узрок не палази толико у материјалпој немогућности прикрити злочии, колико у самом злочинцу; сам иак злочипац, и то готово сваки, у тренутку извршења злочина губи самосталиу волј У и моћ суђења, на место чега долази детињска Феноменална лакомисленост, и то у таквом момеиту, у којем је највише иотребно размишљање и опрезпост. По његовом убеђењу, излазило је, да ово помрачење моћи су^ења и малаксалост воље сионадају човека као болест, развијају се иостепено и долазе до свога врхупца нред само извршење злочина; у истом се облику продужују и за време самога злочииа, а још и иеко време носле тога, што зависи од личиости; затим пролази онако исто, као што пролази свака болест. А иитање: да ли болест рађа злочин, или се сам злочин, некако ио особитој природи својој, ирати свагда као неком врстом болести? — још се није осећао довољно снажним, да разреши. Долазећи до таквих закључака, он је решио, да с њим лично, у његовом нослу, ие може бити сличних болесних преврата, да неће губити моћи суђења и самосталне воље за све време вршења зампшљеног посла, само зато, што тај носао »није злочин...« Да оставимо на страну сав тај процес, којим је оп дошао до последп.ег закључка; и без тога смо се прилично удалили од ствари... Да иапомеиемо само, да су Фактичке, чисто материјалне незгоде овога иосла у онште играле у његовој памети сасвим споредиу улогу. „Ваља само одржати над њима сву вољу и сву моћ еу1)ења, и оне ће, у своје време, све бити побеђене, кад буде дошло, да се упознамо до најмањих ситница са свима подробностима посла..." Али ствар још није била иочета. Својим коначним решењима је непрестано још најмање веровао, а кад је избио сахат, све испаде сасвим друкчије, и као изненада, готово рећи неочекивано. Једна веома незнатна околност збунила га је још пре иего п1то је и сишао низ стеиенице. Дошавши до газдаричине кујие, која је, као и свагда, стајала широм отворена, опрезно завирн у њу, да би се нретходно уверио: да иије тамо, у одсуству Настасијном, сама газдарица, а ако није, онда да ли су добро затворена врата од њене собе, да не би какогод отуда ногледала, кад он уђе за сикиру? Али како се заирепастио, кад је на једанпут видео, да је Настасија не само у овај пар код куће, и то у кујни, него се још бави и послом: вади рубље из котарице и простире га по конопцу! Кад га је сиазила, она