Полицијски гласник

БРОЈ 25

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Тек што тог немилог јутра дођох у канцеларију и узех да разгледам ноћне новостп , када изненада зачух страховиту галаму у затворима управинпм, а одмах по том и вику за помоћ. Инстинктивно скочих и појурих тамо, али ме у путу сусрете апсанџија, блед као крпа, и уздрхталим гласом јави ми: — Г. писаре, побунили се притвореници. — Чији притвореници ? Наши или судски? — У времену, кад се десио овај догађај, притвореници Унраве града Београда и прв. суда за град Београд, нису били одељени једни од других као што су сада. — Сви у опште. — Зашто ? - Не знам. Ваљда хоће да беже. — Да није веК неко до сада утекао ? — Није још, али се бојим за оне хајдуке. Лош он не беше ни довршио ове последље речи, приђе нам командир страже у управи, и упита: шта ће да ради ? Ја већ заустих, да му издам неке наредбе, али ме у томе ометотпе разни узвици , који се зачуше из затвора. — Јао! Уби ме, о.. ти хајдучког! —г И ниси за живот, положаро једна! — Удри, Илија, посветила тн се! — Немој, Илија, молим те! — ЈПта ме молиш... Лао! — — — — — — — — — — Молим вас, г. писаре, шта да радимо? — Боди све стражаре у затворе; позови притворенике у име закона да се утишају, па ако те не послушају, нареди, да стражари избаце један плотун у вис, и — И после ? — После у њих, ако се не утишају. Само жури! (Свршиће се). —^ ■ — — ; ИЗ ОТРАНОГ СВЕТА На гилотини, — Нашега првога маја у Сен-Назару,: у Француској, извршена је смртна казна над Адријаном Самсоном, старим 29 година и Феликсом ЖеФроа, старим 30 година, који су I)!. јануара ове године убили седамдесетогодишњег старца Кеиоа. Пошто су ушли у његову кућу и по собама нису ништа нашли, пробудили су старца Вичући му да се појавила ватра. Старац им отвори собу где је спавао и тога тренутка буде обореи на земљу и премлаћен батинама. Злочинци после тога одвуку лешину у кревет и запале кућу. Трећи злочинац, који је такође учествовао у злочину, по имену Шан Жефроа, и који је цео злочин потказао полицији, за време истраге обесио се у својој ћелији. Оба злочинца врло храбро су се понашали на гилотинн, нарочито ЖеФроа. Он је од ранога јутра па док му троугло сечиво није одрубило главу непрестапо ћеретао. Док су његова друга спремали да га метну на гилотину, он им рече : — Данас не можемо да играмо карата. Затим, обратив се џелатовим помоћницима, рече им: — Баш ја немам среће! Ухагппен сам у петак, осуђен сам у петак, свршавам у петак.

Самсон је казао само неколико речи. Он је врло блед н пошто је загрлио свештеника, први је изашао из осуђеничких кола, сиремио се и легао на гилогину. У четири и по сата изјутра, над обојицом Казна је извршена. Маса света нрисуствовала је томе чину. Гимнастички допов. — Један ноћни стражар у Паризу шетао се својом линијом и опази како са једнога прозора на другом спрату висе завезани чаршави и разне крпе. Стражар посумња, пробуди вратара, и уђе у собу кирајџије са чијег је прозора било пуштено ово имнровизовано уже. Кирајџија, господин Б..., дубоко је спавао када су зазвонили, и ништа није појимао шта су му причали. Када се мало раздремао, сви опазе да су све ствари у страшном нереду, да је нестао велики број скупоцених ствари, и да је лопов морао везивати чаршаве и спустити се кроз прозор. Истрагом је утврђено да је лопов ушао док никога није било у соби, да је заплашен изабрао најкраћи пут,' и на помепути начин спустио се кроз прозор. Утврђено је даље, да чаршави ннсу достизали до земље, и да је он са нриличне висине пао на тротоар, и у паду очешао једнога пролазника. Овај га је упитао да ли се повредио, лопов, срећан ттгго овај није био изненађен тим необичним излажењем из куће, одговорио је да није, и брзо се изгубио.

ПОЗИВ НА ПРЕДАЈУ" Идија Петра Трукића, из Лазнице, одметнуо је се од власти и придружио оглашеним хајдуцима: Илији Петра Јелића, Ивану Петра Шћопуловића и Петру Пауна Ћосића, па са њима у друштву починио следећа казнима дела: 1. Осмог овог месеца иресрели су Стана Бојкана из Лазнице, који је ишао у »липу® свом салашу, па на месгу званом : „Ваља Кумбари«, онале на њега из пушака у намери да га убију, но срећпим случајем не погоде га и Стан живот бегством спасе. 2. Деселог истог месеца у први мрак сва четворица дошав у село Лазницу, наиадну на кућу Лована Луце Лалића и на разбојнички начин отму му једну пушку кокинку са 15 бојевих метака и велики револвер Гасеров. 3. Истог вечера, око пола ноћи, нападну на салаш Јанка Шунића из Лазнице у »Загразу«, па на разбојиички начин изударају Ланкову жену Меду, отму 23 рубље, 3 талира, 80 цванцика у накиту и 3 динара у новцу. 4. Леданаестог овог месеца око 6 сати по подне, нападну на салаш Лована Бунића и на месту убију Стану жену Лованову. 5. Четрнаестог истог месеца опег сва четворнца, на путу изме^у Крста и Врестовачке Бање, иопод Крста (атара среза зајечарског) пресретну Тому Сараћа и остале из Петровца, који су за Бању гтутовали, па их ове опљачкају, однев им новац и две пушке магацинке. Илија је стар 18 година, раста висока, у опште плав, без браде и бркова, очију зелених, од одела носи црно гуњче, беле влашке чакшире, малу црну шубару, опанке просте влапше, од оружја има гтушку пибодовачу и једну редницу метака. На основу чл. 2-ог Закона о хватању и утамањиван.у хајдука, начелство ово позива напред именованог Илију Петра Трукића из Лазиице, да се у року од 15 дана, кад опа објава буде изашла у »Српским Новинама" иреда најближој државној полицијској власти, што ако не учини, биће по истеку тога рока оглашен за хајдука. Бр. 10500. Од начелства округа пожаревачког, 21. јуиа 1899. год. у Пожаревцу. Светозар Атанацковик, родом из села Кошијева, иобегли војник IX пешадијског пука. 11 овог месеца дању, на разбојнички начин напао је у кућу Тиме Андрејевића из Десине, и из ове узео пушку магацинку. Иван звани Мика Мишић, родом из Курјача, побегли осуђеник са осуде из Љубичева, 14 овог месеца око 6 часова изјутра, наоружани у друштву са Животом Радојка Миленковића побеглим војником, кога је начелство објавом од 10 тек. мца Бр. 9620 на предају позвала, — покушао је да изврши разбојништво над Калином женом Миљка Зорића из Чешљеве Баре, коју је том приликом смртоносио повредио. По извршеним делима и Светозар и Иван — Мика — иобегли су у шуму у намери да продуже зла дела чинити, но

Илија ВујановиЋ — ВујаниЋ