Полицијски гласник

БРОЈ 33 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

шику и завали се опет на јастуке. Под главом су му сада били одиста прави јастуци — перјани и са чистим навлакама; он је и то приметио и стао о томе размишљати. — Требало би, да нам Пашељка данас пошље сока од малина, да му справимо напитак, рече Разумихин, седајући на своје место и прихватајући се опет чорбе и пива. — А где ће да ти нађе малине? запита Настасија, држећи на раширеним прстима шољу и срчући чај »кроз шећер". — Малине ће, душо моја, наћи она у дућану. Видигп лп, Рођо, овде се без тебе свашта надогађало. Кад си ти оно на онакав луиешки начин утекао од мене, не казавши ми ни свој стан, холико сам се расрдио, да сам се решио наћи те и казнити те. Истога сам дана и приступио послу. Ишао сам и ишао, распитивио и распитивао. На овај твој садашљи стан сам заборавио; у осталом, никад га нисам ни запамтио, јер га нисам ни знао. Е а пређашњега стана, — сећам се само, да је био код Пет Углова, — Харламовљева кућа.. Тражио сам и тражио ту Харламовљеву кућу, — а кад оно после изиђе, да то никако није ни била Харламовл>ева "кућа, него Бухова, — Како се то по кадшто човек збуни у гчасовима! Е ту сам се већ и наљутио. Наљутио сам се, те сам сутра-дан пошао у известионицу, па били што било; и замисли само: за два минута су ми те тамо нашли. Ти си тамо записан. — Записан! — Него; а, међутим, генерала Кобљева нису тамо могли преда мном никако наћи. Али, дуго би било причати. Тек што сам бануо овамо, одмах сам се упознао са свима твојим односима; са свима, брате, са свима, све знам; ето и она је видела: и с Никодимом Фомићем сам се упознао, и Иљу Петровпћа су ми показали, и са кућним надзорником, и с господином Замјетовим, Алексапдром Григоријевићем, пословођом у овдапнбој канцеларији, а најзад н са Пашењком, — то је већ било круна свега овога; ето и она зна.... — Пресладио, иромрмља Настасија, насмехнувши се шеретски. — Па и па вас ће доћи ред, Настасија ПикиФоровна. — Ах, ти, псето једно ! викну на једаред Настасија и прсну у смех. — Та ја сам Петрова, а не НикиФорова, додаде она неочекивапо. кад је ирестала смејати се. — Добро, упамтићемо то.... И тако, дакле, брате, да не би много речи трошили, ја сам хтео овде с почетка да пустим свуда електричну сгрују, тако, како бих све предрасуде у овдашњој околини једиим махом искоренио; али је Пашењка победила. Ја, брате, нисам никако очекивао, да ће она бити тако... предусретљива ...,а? Како ти мислиш? Раскољњиков је ћутао, ма да се ни за тренутак иије одвајао од њега својим узнемиреним погледом, па га је и сад пенрестано унорно гледао. — И то веома, иродужавао је Разумихин, це збуњујући се ни најмање ћутањем и као да повлађује добивеноме одговору, — и, шта, више, веома у реду, у сваком иогледу. — Е гле ти обешењака! узвикну опет Настаси.ја, којој је овај разговор очевидно неитазано годио. — Зло је, брате, то, што ти од самога ночетка ниси умео да схватиш ствар. С њом ниси требао тако. Та то је, тако рећи, чисто неочекиван карактер! Али, о карактеру доцније.... Пего како си, на пример, само могао дотле доћи, да се она оемели ручак ти не слати ? Или, па пример, она меница? Јеси ли ти сишао с ума, шта ли, да потиишеш меницу! Или, па пример, онај намеравани брак, док је још кћи, Наталија Јегеровна, била жива..,. Ја знам све! А, у осталом, ја видим, да је то осетљпва жица и да сам ја магарац; молим те, опрости. Али, што се тиче глупости: како ти мислиш, та Прасковија Иавловна није, брате, баш тако глупа, као што би се на први поглед могло мислити, зар не? — Да.... једва изусти Раскољњиков, гледајући у страну, али схватајући, да је згодније одржавати разговор. — Зар није истина? узвикну Разумихин, очевидно обрадован, што му је одговорено, — али ни Бог-зиа како паметна, а? Потнуно, потпуно неочекивани карактер! Ја ти ту, брате, не умем сасвим да се нађем, веруј ми.... Биће јој добрих четрдесет. Она вели тридесет и шест, па може имати и потпуно право. У осталом, кунем ти се, да о њој судим више умно, метафизички; ту ти се, брате, међу нама заврзло такво симболисање, да твоја алгебра није ништа! И ја ништа не разумем !

255

Али, све је то лудорија; само се она на једанпут уплашила, кад је видела да ги ниси више ђак, да си остао без кондици]а и одела, и да јој иосле смрти госнођичине није више било потребно, да с тобом родбински поступа; а ношто си се ти опет, са своје стране, забио у буџак и ниси неговао пре1)ашље односе, то јој је п пало на иамет, да те из стана истера. И одавно се она носила с том мишљу, али јој је било жао менице. А осим тога, ти си је сам уверавао, да ће мамица илатити... — То је било гадно од мене.... Мати моја тек што није и сама почела просити милостињу.... а ја сам лагао, да би ме у стану држали и... хранили, проговори Раскољљиков гласио и разумљиво. (Наставиће се) ■—» «ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА. Петар Вукојовик. Некада је био царински стразкар а сада је један од најдрскијих крадљиваца. Родом је из Крушевца, има му 37 год., средњег је раста, црномањаст, сувољав, цела му је сиољашњост у опште одвратна. Ноћу, између 16—17. јуна тек. год. извршио је две опасне крађе у Београду, и том приликом показао је беспримерпу дрскост. Пошто је прво разбио једну шупу у улици »Војводе Миленка® и из ње покрао и однео својој кући у улици „Сарајевској® масу ствари, вратио се поново у исту шупу, запалио свећу, и онда безбрижно отпочео бирати боље ствари, у намери да и њих однесе. Том приликом примећен је од стране сонственице куће, и кад оиа викну на њега и позва патролу у помоћ, он остави покупљене ствари и нагџе бежати. Дошав до улице, примети у исгој неколико ноћних стражара па се с тога врати натраг, прескочи уједпу оближњу башту, и тамо се прикрије у једној шупи. Сада тек настаје оно што је најинтересантпије у целој овој ствари. Док је нотера јурнула за Петром, он је, прикривен у шупи, на тенане разбијао једаи куфер, који се у истој налажаше , и у коме, поред разних ствари, беше н '2•'10 дин. новца. После једног сата од прилике, мислећи да је свака опасиост прешла, Петар остави своје склониште и изи{)е на улицу, али га ту »задеси лоша срећа", јер га ноћни стражар, који га нарочито очекиваше, ухвати и снроведе кварту врачарском. Решењем истог кварта Петар је стављен иод кривичну истрагу и у притвор због две опасне крађе, али је у притвору остао само три дана, иа је '20. јуна тек. год. по подне из истог побегао. У бегству је Петар остао равно месец дана. Ухваћен је 20. пр. мес. у селу Цриој Трави на српеко-бугарској граници у моменту, када је, издајући се за дуванског стражара, хтео прећи у Бугарску. Вероватно је, да је овај крадљивац за време свога бегства учинио још какво казнимо дело, па с тога, износећи му слику, молимо свакога, ко о њему ма пгга рђаво зна, да то достави Управи гр. Веограда с позивом на акт под Бр. 19108.

ОГЛАШЕН ЗА ХАЈДУКА Алекса Жујевић из Немеиикућа, ср. космајског, за кога смо у 31-ом броју нашег листа јавили да се отргао испод земаљских власги, решељем начелства округа подунавског од 9. тек. мес. Бр. 12925., оглашен је за хајдука, пошто се у законом року није предао властима. Према овоме од данас је свакоме слободно Алексу убити. * ><■» —