Полицијски гласник

БРОЈ 39

иојШцЛјски гласшк

тг 299

Скицирање стана Куд и камо теже је нацртати неки стан или и целу кућу. У погледу мере и овде се вал,а држати размере 100: 1, тако да је 1 м. = 1 см. Пре свега ваља гледати, да се добије грађевински плап куће, који се често у кући чува; кад њега добијемо, треба га тачно прегледати, па ако је правилан, можемо према њему пачинити свој план. Али у већини случајева неће бити тог помоћног средства, и онда морамо план сами израдити. Најглавније је, да изаберемо праву операциону основу. тј. да будемо срећни у избору оне просторије, одакле се почиње цртати. Умемо ли њу изабрати, све је остало лако. По правилу у оваквом случају се изабере она просторија, у коју се на главна врата најпре уђе. Ми бисмо у таквој прилици изабрали предсобље II (види другу слику), чији зидови граниче са степеницама СТ и кухињом К. Дакле најпре ћемо на линији а б пренети ширину нредсобља П, за тим ћемо узети на југ дебљину зида, па онда дубину кухиње К, а за тим опет дебљину главног зида а в, тако исто дебљину зида јна исток, дубљину просторије, ™ у којој су степенице СТ и дебљииу зида 6 г, и тако смо изнашли дужину лица. Ако уопште можемо с поља кући приступити, онда ћемо одмах мерити и преносити дужину од а 6 и 5 г, за тим ћемо се опет вратити предсобљу П, чије ће се обе стране пренети: Пошто је нацртан зид према главним вратима, приступа се мерењу и цртању зида в г у великој соби ВС. Кад измеримо још југозападну страну КЊ и ширину простора, у ком су степенице СТ, одмах ће се видети мера КЊ, СП (спаваће собе) и СТ. На југозападној страни куће опазићемо, да један зид иде косо, дакле морају се обе стране кухиње К мерити на југозападу и североистоку, после чега се дужина и нагиб косог зида сами покажу. Још се има да измери само северозападна и североисточна страна сарачане Ср. друге димензује трнезарије Т и служинске собе СС, показаће се саме собом. Дакле најглавније је, да се све тачно премери, а за тим размисли, како ће се добити све дужине, и како се може уштедети један број мерења. Код старих кућа, које су зидане на разне углове, ствар је потезка и ту треба више мерити и рачунати. Такве куће имају више пута чудпе зидове, у једној соби може исти зид на једном крају имати једну стопу дебљипе а на другом крају у другој соби три па и више стопа. Па онда може се наћи и зидова постепено појачаних, којих хоризонтални пресек има облик троугла. Ја сам то једном осетно искусио, кад је извесан број притвореника побегао. Суд је био смештен у иеком стародревном манастиру. Из једног иространог ходника X улазило се (види трећу слику) на једној страни у ћелије Г К итд. а на крају ходиика у такозвану собу за примање СП, у којој с"у биле смештене осуђеничке хаљине. Као што се могло приметити на вратима од X до СП, тај је улазак (који се затварао тешким гвозденим вратима) изгледао као какав тунел. Наравно да је сваки од пас држао, да је тај зид цео те дебљине, докле се једно јутро не разочарасмо. Притвореници у ћелији до СП беху пробили зид до СП и побегли кроз прозор просторије СП. На пробијеном месту зид је имао једва стопудебљине. Зашто је тај зид био тако сазидан на клин, нико није знао казати. Ја ово спомињем само за то, да покажем, како се при цртању скица може наићи на чудновате ствари и како на све ваља пазити. Кад се нацрта скица једног ката и кад се има нацртати кат над њим, имамо се држати прве скице. Али не треба заборавити, да су главни зидови на вишем кату за по једну цигљу слабији, собе су дакле знатно веће. Исто тако на горњим катовима могу се изоставити зидови, који деле собе. Има

ли пак који нови зид, за њ се може знати још на доњим спратовима, пошто он мора стојати или н"а неком своду или на гвозденим гредама. Према томе неопходно је потребно, да се ноново предузима мерење. Скицирање околиие неке купе Таква скица треба да представља опште, главно, а кућа и друге зграде да буду на скици као споредно. При таквом скицирању ваља претходно добро промислити о простору. Пре свега ваља бити на чисто, на којој површини (половини, целом табаку итд.) да се изради целина; за тим, шта ће се од природне површине узети. Најлакше ће се доћи до залључка, кад се простор, који безусловно треба нацртати, измери од ока. Најмање половина те мере мора се додати са свију страна за околину, како би оријентисање било лакше. Претпоставимо дакле, да се има цела скица нацртати на једној четвртини табака писаће хартије, дакле на површини од 20 см. ширине и 17 см. дужине, пре свега би се морало знати, колико се протеже површина, коју пмамо да нацртамо. Рецимо да се она састоји из једног ограђеног врта, у коме је кућа, стаја и зкитница. За овај врт имамо половину ширине хартије, дакле 10 см. остаје, да имамо ио 5 см. лево и десно за околину. Прећи ћемо дужину врта и наћи 748 корака, рачунајући корак по 80 см., изићи ће отприлике округло 600 м. њих треба пренети на 10 см. Према томе имамо размеру 600 м.: 10 см., дакле 6000 см.: 10 см., или 6000: 1. тј. на 1 см. хартије мора се пренети 60 м. стварног простора, или 1 мм. хартије значи 6 мет. у ствари. Јесмо ли ради да нацртамо лице неке куће од 20 м. узећемо укупно 3 мм. ширине (3X6= 1$). Рачун је врло ирост и кад човек зна, колики је један милиметар на хартпји у стварности, онда је цео ^посао лак. Дакле за наш олучај пренећемо изабрану основну линију а 6 (на У 4 смањено на нашој слици), тако да буде 600 м. = см., измеримо линије а в, в г, ^ г д и д 6, узмемо за ^ сваких 6 м. стварних 1 мм. за хартију и у тим дужинама пренесемо их на хартију. Углове код в, г, д било би тешко измерити. Према томе ми ћемо иовући помоћну од д на а 6, измерићемо њу, као и делове линије а 6 и тако ћемо без мерења углова наћн тачке в, г и д. На исти начин мери се и премерава кућа и споредие зграде, за тим се црта оно што је важније у врту, дрвеће, путови итд., па онда се пређе на околину, да би оријентисање било лакше. У главном увек треба избегавати излишности. (Наставиће ое).

ПОЖЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. I. Су]>ен»е по грађаиским споровима Суду општине књажевачке По овој под •/. приложеној ориђиналној меници, дугује ми Никола Арсић, пекар овдашњи, 80 динара. Како је рок за исплату овога дуга протекао још 14 јула ове године, а дужник ме ни до данас није измирио, то сам принуђен обратити се томе суду са молбом, да за обезбеду овога мога потраживања изволи одобрити и удејствовати забрану на кретност дужникову и то: два кревета, душек, јорган, орман двокрилни, астал, и остало што се у његовој кући буде нашло, па све што се узабрани да се преда на чување Милошу Петровићу, бакалину. 18 августа 1899 год. Иетар Крстић, Књажевац. трговац. Бр. 5464. Завести ову тужбу у деловодни протокол, затим одмах позвати и саслушати дужпика, па акт суду на решење. 18 августа 1899 год. Председник суда. Књажевац.