Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 39

Рађено у суду општине књансевачке, 18 августа 1899 год. Дозван Никола Арсић, пекар овд., па пошто му је прочитан захтев Петра Крстића и показана меница приложена у овом акту он изјави: Меница је моја и по истој дугујем Петру 80 динара. Новаца немам да му дуг платим, нити имам какве имовине. Покретност која се у моме стану налази није моја но моје жене Милеве, коју ми је при удаји као девојачку спрему донела о чему Ке она поднети доказе. Никола Арсић, пекар. Оверава Писар Кмет. Решење Испуњени су услови § 377, 378, 398 и 399 грађ. поетупка, зато суд општине књажевачке као надлежан — § С и 9 грађ. иоступка Решава Да се тражена забрана на означену кретност дужникову одобри и одмах удејствује у колико буде довољно за обезбеду овога иотраживања, а не буде противно § 471 грађ. поступка. Пописану покретност предати на чување, под законом одговорношћу одређеном стараоцу. Од суда општине књажевачке, 18 августа 1899. године Књажевац. Писар. Председник суда Кметови. Саопштено ми је ово решење

18 августа 1899 г. Књажевац.

Петар Крстић, трг. Никола Арси11, пекар. Рађено 19августа 1899 год. у стану дужника.

Списак Пописане покретности Николе Арсића пекара, за обезбеду 80 динара меничног дуга Петру Крстићу, трг. овд.

1., 1 кревет гвоздени 2., 1 астал троножни политиран 3., 1 орман двокрилни 4., 6 столица трсканих по 2 дин. 5., 1 астал прост (ј., 1 орман са четири Фијоке 7., 4 јастука вунена по 3 дин. ■

20 динара 15 к 25 » 12 » 5 » 15 „ 12 »

Свега ■ 104 динара Процениоци: Милош Лукић, трг. Никола Секулић, терзија Петар Николић, абаџија. Одмах при извршењу пописа, жена дужникова Милева, нзјавила је: Све пописане ствари моја су својина а не мога мужа Николе Арсића, јер сам му их ја при мојој удаји као девојачку спрему доиела. Да је тако ево подносим снисак од свију донетих му ствари, који је потврђен среском влашКу пре него што смо се венчали, а који је и мој муж Никола као истинит признао. Према томе молим власт да ми се моје ствари, које су сада узете у ноиис, предаду као моја својина на слободно руковање. Милева, ж. Николе Арсића. Одмах саслушан, према овој изјави поверилац Петар Крстић трговац, он Изјави: Не признајем Милеви право својине на пописану покретност, докле то судским путем не докаже, но молим општинску власт, да исте преда на чување одређеном стараоцу. Извршио попис Кмет. Задатак. Огпптински писари! Хоће ли се ствари пописане одузети и предати на чување одређеном стараоцу? Кога треба у овом случају упутити на парницу за доказивање својине, да ли појавл>ену господарку Милеву, или повериоца Николина Петра?

Одговори уредништва На задатак постављен у 36 броју пашег листа, правилпо су одговорили ови општински писари: Глигорије Мајдевац, рачуновођа општ. јасичке Стојко М. Обрадовић, деловођа општ. сталаћске Божидар К. Миљковић, рачуново1;а општ. глободарске Стојан М. Радосављевић, рачуновођа општ. јовачке Милован М. Милорадовић, нисар општ. лужничке Ђорђе Лукић, члан суда ошпт. лужничке Јани1)ије Николић, рачуновођа општ. власотиначке Ђ. Т. Станисављевић, деловођа суда општ. власотиначке Милија М. Раденковић, писар општ. бољевачке Тодосије С. Јовановић, деловођа општ. јовачке Јаков Л. Јаковљевић, писар општ. бело поточке Јездимир М. Обрадовић, писар општ. плешке Никола Ђ. Ђурђевић, писар ошит. вел. бошљачке Ђорђе С. Вукићевић, писар општ. белушићске ; и Танча Петровић, писар општине в. боњинске, који су се изјаснили да је пресуда општине књажевачке правилна, јер се занатлија има сматрати као нетрговац. Занатлија, који се бави искл>учиво својим занатом, дакле прерађевином, средством својих руку, не може бити ни у ком случају трговац, па ма да је своју'Фирму иротоколисао, по се увек мора сматрати као рукоделац, а кад је тако онда га је законодавац огласио као нетрговца — § 741 грађ. поступка, којим му даје тамо означена благодејања као и земл>оделцу. И еснаФска уредба дели занатлије од трговца, и сам грађански закон то чини, јер га сматра као нетрговца. Поред ових јасних законских одредаба за деФинитивно решење је ли ианатлија нетрговац, стоје још и правила издата од стране г. министра правде од 4 Фебруара 1874 год. Бр. 354, којим се тумаче одредбе § 471 и где се и занатлија узима у ред земљоделаца, давајући му она благодејања, која даје и земл>оделцу.

Молимо општ. писаре и ио други иут да нам одговоре на задатке пшљу благовремеио, како би могли имеиа свију, који правилно одговоре, предати јавности, јер нема никаква смисла јављати се тек онда са одговором, када је већ у листу изашло мишљење о правилности. Ко год неблаговремено свој одговор не пошље, не моасе му се исти узимати у обзир и оцену.

М И Р А 3 ПРИПОВЕТКА Гија де Мопасана Нико се ннје зачудио свадби господина Симопа Лебримана са госпођицом Жаном Кордије. Господин Лебриман тек шго је кугшо белезкпичко право од господина Паиијона; и за то је, разуме се , требало илатити; госпођица Жана Кордије имала је триста хиљада динара готовога новца, у банкнотама и вредећим хартијама. Господин Лебриман је био лен човек, имао је укуса, некога бележничког укуса, паланачкога укуса, али на крају крајева опет укуса, што је било ретко у Бутињи-ле-Ребур. Госпођа Кордије имала је грациозности и свежине, грациозности мало неспретне и свежине мало сувишне ; али, укупно узев, била је девојка лепа, мила и достојна љубави. Свадба је преокренула цело Бутињи. Дивили су се много младенцима, који су се трудили да што више скрију своју брачну срећу у четири зида, и најзад се решили, да после неколико дана проведених у четири ока, учине један мали пут у Париз. А ти први дани били су красни; господин Лебриман умео је унети у прве односе са својом женом много умешности, деликатности и пригоднога понашања. Он је био узео за девизу: »Оиоме који зна чекати све испада као што треба". Он је знао бнти и стрпељив и енергичан. Успех је био брз и потпун, После неколико даиа, госпођица Лебриман је обожавала свога мужа. Ни један тренут није могла провести без њега, он је морао цео дан бити крај ње да га милује, грли, да му глади руке, браду, нос... Она му је седала на крило, хватала га за уши, и говорила му: