Полицијски гласник

ВРОЈ 49

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

379

нарочито обележеном кругу људи, који се тако рећи, нрстом додирују. На послетку, кад се данас у науци појављују разложита мњења, да појам о јуридичној личности треба проширити и ца све установе, које имају ширу организацију, са обзиром на меру мешања и заштиту државне власти — било би неосноваио, оставити без заштите закона тужилачку и њој подобне задруге ; јер би по истој логици остале изван те заштите и друге задруге н.пр. витешко или женско друштво, пољопривредне задруге, трговачко удружење, Грађанска Касина ит.д. Сувремени правно-економни и у опште социални развитак, уносе данас друге погледе у деобу физичких и јуридичких лпчности". Општа Седница Касационог Суда одлуком својом од Г2. новембра 1899 г. Бр. 9086 одржала је у сали примедбе свог првог одељеља, а противразлоге суда одбацила. Услед ових примедаба Аиелациони Суд узме: да Београдска Задруга, као целина, не може бити предмет ни увреде ни клевете, веК само поједини чланови њени. Како овде нема приватне тужбе од надлежног иица, јер нодигнута тужба није дата од стране појединих чланова, иити се задруга као пуномоћник ових појављује, то Апелац. Суд на основу § 250. 6. Крив. Пост. опт. 'Борђа пусти испод суђења решењем од 17. новембра 1899 г. Бр. 4214. Нонембра 18 99 год. Саопштио у Београду д. н. с.

ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. Од једног општинског писара добили смо једну овакву судску радњу : Н. Н. и Н. Н. трговци из Чачка, платили су чачанској штедионици за Н. Н. из Лисе ио 200 динара. За обезбеду ових сума тражили су забрану код суда општ. чачанске на пет удела I кола исте задруге.*0ва забрана је решењима истог суда под Бр. 4.30 и 431 одобрена. Приликом саопштења ових забрана дужнику, исти је изјавио : но овим предметима признајем дуг повериоцима и одобравам, да удели остану код задруге до 10 марта ове године, а ако тада не измирим ове суме, одобравам да се исти удели продаду без огласа и саопштења мени. То је било 4 марта 1897 године. Оверен.е члана суда. Повериоци су забрану оправдали и на основу признања и исправа поднетих, дужник је пресудама под Бр. 1321 и 1323 осуђен на плаћање. Обе иресуде постале су „извршне". Када је дужнику носле 10 марта саопштена продаја пописаних удела, он је изјавио: „ја сам акције које се продају уступио Н. II ако то вреди. То саслушање извршено је у Лиси 19 марта 1897 године. Прималац права Н. Н. актом својим од 22 марта исте године, који је упутио суду општине чачанске, навео је: да је он ове уделе од дуашика Н. купио још 22 јуна 189(5 године и да су они законитим путем прешли на њега те по томе да је он господар истих. Актом суда општине чачанске од 24 марта 1897 године Бр. 1225, питана је задруга јесу ли наводи пријемника права, подносиоца овога акта исгинити, и је ли пренос извршен, онако како правила завода прописују и наређују. Задруга је актом својим од 26 марта ове године одговорила: „Задруга не може никакав пренос сматрати за свршен, док се исти не овери и по књигама задругиним не разведе, тако и овај пренос не сматра за вредећи, док се судском пресудом овај спор пе оконча. Изјава примаоца права Н. саопштена је повериоцима и они му нису признали право својине, већ су тражили да се то судским путем расправи. На основу овакве изјаве повериоца и § 466 грађ. судског ноступка, суд општине чачанске упутио је пријемника права Н. Н. на редовну парницу за доказ о пречем праву на оспорене и узабрањене уделе. Ово му је решење предато у Гучи под 4 мартом 1898 г., и он је актом од 6 марта јавио суду општине чачанске, да је

поменуте уделе, пре него што је примио ово решење суда, продао г. Н. Н. јавном правозаступнику из Чачка, те према томе да је он сада господар овога права. Позват нови пријемник права II. Н. адвокат, он је на саслушању од 12 марта 1898 године изјавио: да је уделе заиста купио од Н. Н. првог пријемника ирава и да је сада господар права на уделе, јер су исти на њега прешли на онај начин како закон наређује. Молио је да се то саопшти повериоцима, и ако исти шта противу тога буду имали, да исте унути на парницу. Овај захтев адвокатов суд није саопштио повериоцима. Када је истекао рок од 15 дана у коме је року а по решењу суда имао први пријемник права Н. Н. повести нарницу, па то није учинио, суд је општине чачанске донео овакво решење: Пошто појављени купац удела Н. Н., из Гуче, није по решењу овога суда повео парницу за својину истих удела, то се исте у смислу § 469 грађ. суц. поступка имају сматрати као својина дужника Н. Н. из Лисе, и према томе као његови продаји изложити за паплату његова дуговања, за које су и узабрањени, без обзира на првог пријемника изјаву у акту Бр. 1044, да је то своје пријемно право пренео на Н. Н. адвоката из Чачка, који се сада појављује као сопственик и па пријемник; према овим разлозима а на основу § 6, 9 и 24 грађ. суд поступка суд општине чачанске Решава Да се з.чбрањених пет удела чачанске задруге првога кола као својина дужника II. Н. из Лисе, за наплату дугова што он дугује својим повериоцима Н. II и II. II. из Чачка, по извршним пресудама овога суда, изложе продаји. О овом да се извести задруга, те да пренос на купца истих изврши. Писар. Судије. Ово решење саопгатено је и па пријомнику права г. II. Н. адвокату и он је противу истог изјавио жалбу првостепеном чачанском суду и исти је ово решење примедбама својим Бр. 1 1950 пониглтио са ових разлога: »Када је 22 јуна 1896 године, дужник Н. Н. из Лисе издао на пријемника Н. Н. из Гуче, а овај опет под 1 мартом 1898 године на па пријемника II. Н. адвоката и књижице му у својину предао, онда је суд био дужан да оцени, ко је у јачем праву на горње уделе или жалилац II. Н. адвокат или повериоци дужникови, па да онда пос^упи но | 466 грађ. суд. поступка и овога допуни". На основу ових примедаба и пошто је суд изјаву г. II. Н. адвоката и примедбе суда саопштио коме треба, донео је своје друго решење, у коме поред осталих разлога стоји још и то: »11о овоме је суд поново узео овај предмет у решавање па је иашао, да је по томе што па пријемник г. Н. Н. адвокат овде појављени господар, има при себи оригиналну књижицу од спорних удела, а у смислу поменутих иримедаба и § 466 грађ. суд. поступка и његово допупе од 1898 године, и јачи у ираву на спорне уделе па са тога решава: Да се повериоци Н. Н. и Н. Н. из Чачка као слабији у праву упуте на парницу коју имају повести у року од 15 дана, противу па пријемника права г. Н. II. адвоката нтд. Писар. Судије. Члан 14 правила чачанске задруге гласи: »Пренашање удеоничких књижица, својеручним преносом и потписом на истој књижици извршиће писмени удеоничари, а неписмени овераваће пренос код надлежиих власти. Овај пренос важиће за задругу „са.ио" онда када га управа задруге овери, кроз књиге разведе и од сваког удела 0-50 динара преносне таксе наплати с< . Писар, који нам је ову радњу послао, послао је одмах и своје мишљење за расправу и правилност овога питања. Ну како је оно доста деликатне природе и од предмета компликованијих, то смо нашли за умесно, да чујемо и суд осталих општ. писара о томе, је ли радња општинског суда правилна у опште, а нарочито, да ли је правилно и на закону основано последње решење општ. суда, којим се повериоци упућују на парницу противу па пријемника права Н. Н. адвоката. И ако је та радња правилна онда зашто је он јачи у праву према повериоцима, када је први пријемник био слабији. Даље важи ли пренос вршен без учешћа задруге, која је за ове случајеве предвидела начин и важност преноса. Даље одговара ли ова радња § 466 грађ. пост. и његовим допунама од 1898 год.