Полицијски гласник

380

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВГОЈ 49

Када добијемо одговор онда ћемо дати наше мишљење по овој ствари и казати ко је правилно и законски схватио стање ствари, и тада ћемо и пошиљаоцу одговорити да ли су његови разлози правилни и на закону основани. Пошиљалац је само још требао, да нам у саставу ове радње и то јави, да ли су исправе о дугу на основу којих повериоци траже од дужника наплату: облигације, признанице или менице. Ово би било нужно ради тога да се ствар што детаљније и правилније разради и објасни сходно законским прописима.

УКРАЂЕНО ПИ0М0 од Едгара Блан 11о-а ПРЕВОД С ЕНГЛЕСКОГ №1 8ар1еп11а осИозшз аситте штш бепеса. То беше у Иаризу баш по сумраку једног магловитог вечера у јесен 18—. Уживах у двоструком задовољству луле и мирнога размишљања у друштву свога иријатеља Августа Дипена у његовоме малом кабинету ,ча рад аи 1гоГ8Гбте 33. гие Бип61, Раиђоигд 81. Оегтагп. Читав сат прође а ми не прекидосмо дубоку тишину, и сваки од нас каквом случајном трећем посматрачу морао је изгледати да је дубоко и искључиво удубљен у посматрање вијугавих слојева дима који испуњаваху собњу атмосФеру. Ипак што се мене тиче ја сам у својој глави расправљао извесна питања која беху предмет разговора између нас двојице мало раније пред вече. Мишљах на аФеру у улици Морге и тајанственост која покриваше убиство Марије Роже. Гледах на ту ствар као на нешто доиста чудно док се у томе врата наше собе отворише и у њу уђе наш стари познаник господин Ж—, иреФект париске полиције. Ми се срдачно поздрависмо; преФект беше смеша онога што вас привлачи и онога што вас одбија а при том не бесмо га одавно видели. Сеђасмо у мраку и Дипен се диже да запали лампу, али не учини гако, јер му Ж— рече.да је дошао да нас иита за савет или боље рећи да чује мишљење мога пријатеља о једном званичном послу који му задаваше многе бриге. „Ако је потребно мислити о томе", рече Дипен пошто напусти намеру да запали лампу »боље ћемо то моћи учинити у мраку®. »Опет једна од ваших старих чудноватости«, рече преФект који имађаше обичај да назове „чудновато" све што беше изван његове моћи разумевања и тако живљаше у друштву читаве легије »чудновагости". »Тако је« одговори Дипен, пошто му пружи лулу и примаче једну удобну столицу. »Каква је сад нова тешкоћа?" упитах и сам „надам се да није никакво ново убиство". 0 не! није ни налик на то. У ствари посао је доиста врло прост и ја не сумњам да га ми молсемо и сами извести како ваља, ну ипак сам мислио да ће Дипену бити мило да чује појединости о томе, јер је опет врло чудновато.« »Просто и чудноваго" рече Динен. »О да, зацело ; и ако не баш обоје подједнако. Постоји то да смо ми били прилично забезекнути, јер је ствар тако проста, а при свем том не могасмо никако уопети". »Можда баш зато нисте успели што вас вара простота саме афере", рече мој пријатељ. »Каква бесмислица!" одговори преФект гласним смехом. »МонГда је тајна и сувише јавна«, рече Дипен. »Ах, драги Боже, да ли је још ко чуо тако што год. »Мало и сувише очевидна« Ха, ха, ха, хо, хо, хо! — Ха, ха, ха, — не заустављаше се наш посетилац јако задовољан. »Ах, Дипене, умрећу сад од смеха!« »Па шта је најзад, у чему је ствар«. Умешах се ја. »Ево, рећи ћу вам® одговори преФект, пошто се дуго, јако и задовољно издувао и извалио у својој столици. Рећи ћу вам у кратко; али пре него што почнем, нека ми је допуштено да вас ономенем да ствар захтева да остане у највећој тајности и да ћу је изгубити своје место које сад имам, ако се дозна да сам ја поверио ма коме 1 '.

»Почните дакле«, рекох му. »Или ућутите«, рече Дипен. »Добро дакле; добио сам лично извешће од врло високе стране да је извесан докуменат од необичне важности украђен из краљевих одаја. Личност-која га је украла, позната је; и то је иаван сваке сумње; видели су је кад је узела докуменат. Даље је познато да је докуменат још у њеним рукама«. »Откуда знате то к упита Дипен. »То се да ласно закључити", одговори преФект, »из природе самог докумета, и по томе што се не појављују извесне последице, које морају следовати прелазу тог документа из руку лопова, — то јест, последице употребе, пошто он мора мислити да га најзад употрбби". »Будите мало јаснији" замолих га. »Могу даље усудити се да додам, да тај докуменат даје своме имаогду извесну власт на извесном месту где је та власт од неоцењене вредности". ПреФект је јако волео да се служи дипломатским изразима. »Још ми иије сасвим јасно« рече Дипеи. Није јасно? Добро; прелаз документа у треће руке, па. ма чије, довешКе у питање част једне личности од највишега положаја; и то даје имаоцу документа извесну иревласт над високом личности чија је част и мир у опасности". »Али та превласт", умешах се ја »зависила би од знања лоповљева да покрађена личност познаје лопова. Ко би смео" »Лопов® рече Ж.—, »јесте министар Д —, који сме све, све што се пристоји, и све што се не пристоји. Сам начин крађе колико је смишљен толико је дрзак. Докуменат о коме је реч — једно писмо најзад — примила је покрађена личност, на само, у краљевом будоару. Док га је она читала изненадно буде прекинута уласком друге заинтересоване личности од које је нарочито требало сакрити писмо. После журног и узалудног покушаја да се писмо склони у какву Фијоку, прва личност виде се принуђена да га остави на сто, онако отворено. Адреса је била при врху и садржај тако прикривеп, те писмо не буде примећено. Тада уђе министар Д—. Његово лисичије око одмах спази хартију, позна рукопис адресе и посматрајући забуну личности којој је било намењено појми њену тајну. После неколико свршених званичних послова, извршених мудро као што је његов обичај, он извади неко писмо доста слично ономе о коме је реч, отвори га, учини се да га чита и метну га на сто баш поред другог. Поново за четврт сата врати се он у разговору на званичне послове. Најзад, праштајући се, дигне он са стола гшсмо на које нема никаква права. Онај чије је писмо по праву види све то, али наравно, не смедне обраћати пажње на то у присуству треће личности која стајаше поред њега. Министар умакне, пошто је оставио на столу своје писмо — без икакве важности, разуме се. а »Дакле по томе", рече Дипен мени, »ви имате оно што сте захтевали па да превласт буде потпуна — да лопов зна да покрађена личност познаје лопова". »Да, тако је и , рече префекат, »и власт тако задобијена, била је неколико прошлих месеца готово злоупотребљена у политичким иамерама. Покрађена личност сваким даном све је више убеђена да мора писмо натраг добити. Али то се наравно не може учинити јавно. Најзад, доведена у очајање, обратила се мени". »Зашто се", рече Дипен умотан у читав облак дима, »не би могао желети, ни замислити надам се, бољи и паметнији агенат". »Ви ми ласкате", одговори преФект, »али је могућно да је то било мишљење личности". »Јасно је, дакле", рекох »као што сте приметили, да је писмо још увек у рукама министра; јер власт коју оно даје лежи не у његовој употреби већ у његовом притежавању. Са употребом оно губи с.ваку моћ". »Сасвим тако", јер Ж—. И с тим убеђењем ја сам пошао даље. Прва ми је брига била да потпуно претресем министров стан; а главна тешкоћа била ми је да он за то не зна. Пре свега, била ми је обраћена пажња на опасност која лежи у томе ако му дамо повода да нагађа о нашој намери". »Ну зато", рекох му, »у таквим претресањима ви сте прави мајстори. Париској полицији није то ништа ново". »Да, да; и то ми не задаваше много бриге. Навике министрове такође беху врло погодне зато. Оп је обично изван