Полицијски гласник

388

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 50

глас јој застаје у грлу. Крв је бризнула кроз страховиту рану, али је нож излазећи, расекао сало и покрио рану. Незнани се повукао у дно собе ; он ћутећи, намрштен, с варницом у очима, чека; у руци стеже крвав нож. Камиља, у ропцу, ослонила се прво на зид алкова... Крв је гуши, замућене очи ништа више не разазнају; дигла се и корача као слепа, руке у напред пружене, спотачиње се и ослања на намештај. Хоће да падне... Рука јој се дохватила канабета ; нија се за тренут, и најзад се стропошта на под, с главом у назад. Крволиптење је наступило...

Незнани прати сваки њен покрет... Шушањ напољу... слуша... Суседи који се враћају, весели су... Тек се сада враћају Вз Опере. Да би се уверио да ништа није чуо, он изилази у предсобље, ослушкује на вратима суседе... ништа! Иде до прозора, његова крвава рука подиже завесу: ништа! Врати се тада, премеће орман, тражи... Сиротиња... несрећна девојка нема ништа... у новчанику свега седамнаест динара... Он га узима ! * * * Камиља кркља на канабету; рана зјапи, крв шиба. Он, пере руке у умиваонику. Свршио је, опет подиже завесу у предсобљу... Никога у ходнику... излазш Ево шта смо видели јуче: Пре свега предсобље, мала четвороугаона собица, десно, оД уласка застрт сто, иза стола улаз у собу девојке Мињор. Лево. с изгледом на двориште, прозор са завесама; — на једној завеси трагови крви. Када се уђе у собу, све је у нереду; канабе од црвеног дамаска још влажко од крви ; поред канабета сто за умивање покривен бочицама, четкама, у средини умиваоник до врха пун крваве воде...

УКРАЂЕНО ПИОМО од Едгара Елан По-а ПРЕВОД С ЕНГЛЕСКОГ №1 8ар1еп11а осНобшз аситте тгшо 8епеса. (наставак) »Држим Да сте прегледали огледала, да сте разгледали међу чинијама и тањирима, да сте испитали постеље и спаваће хаљине, као и завесе и ћилиме". »Разуме се по себи; и кад смо прегледали сваки део намештаја тада на исти начии испитали смо саму кућу. Целу смо поделили на делове и те нумерисали, да ни један не умакне пажњи; затим смо прегледали сваки засебан угао или удубл^ење те куће и оних које је опкољавају, микроскопом као и пре". »Обе куће до ње? <( узвикнух; »имали сте много посла". „Тако је; али и понуђена награда огромна је (( . „Испитали сте и земљиште око тих кућа? (( »Све је патосано циглама. И тај посао био је сразмерно лак. Испитали смо маховину око цигаља и нашли смо све у свом реду«. »Разгледали сте све хартије министрове, наравно и све књиге у библиотеци?« »Дабогме; отворили смо сваки пакет и сваку хартију; и не да смо отворили сваку књигу, већ смо преврнули сваки лист у свакој, не задовољавајући се простим истресањем, као што раде по неки полицајци. Измерили смо дебљину свију корица на књигама, најтачнијим мерењем и применили најстролшје микроскопско испитивање. И да су ма које корице биле диране, не би тај Факт могао умаћи прегледу. Неких пет-шест свезака које тек што су дошле од књиговесца испитали смо уздуж иглама. »Испитали сте патос под ћилимима?« »Без сумње. Уклонили смо сваку простирку и испитали даске помоћу микроскопа«.

В И тапете на дуваровима ? <( »Да к . »Прегледали сте плаФоне?" »Јесмо«. »Онда (( рекох му »ви сте се преварили у рачуну, и нисмо није у стану, као што ви мислите (( . »Бојим се да немате право« рече преФект. »И сад какав ми савет можете дати ви Дипене ? (( »Да поново још једном прегледате стан <( . »То је сасвим непотребно« одговори Ж—. »Као што знам да дишем исто тако сам уверен да писмо није у стану министровом«. »Никакав бољи савет не могу вам дати <( рече Дипен (( . »Ви имате, разуме се, тачан опис писма у питању". »Да, зацело®. — И тада преФект, извадив књигу записницу, поче да чита опширан извештај о унутрашњем и нарочито о спољнем изгледу несталога документа. Одмах затим пошто је свршио читање описа, он се опрости, и оде необично забринут, да га таквог нисам никад пре видео. Од прилике Месец дана доцније он нас посети поново и нађе нас поготову у истом положају као и пре. Он узе пулу и столицу и поче да разговара о нечем сасвим обичном. Најзад ја рекох : »Ну, ЈК—, шта је са украђеним писмом ? Ја држим да сте ви дошли до закључка да се министру не може никако доскочити? <( »Нек га ђаво носи, велим — истина поново сам извршио претрес као што ми Дипен саветова, —- али је сва мука била узалуд, као што сам и мислио да ће бити". »Колика је понуђена награда, шта сте оно рекли?" упита Дипен. »Како, врло много — врло издашна награда. — Не радо бих хтео рећи баш тачно колико; али једно рећи ћу, да се ја не бих размишљао да дам свој лични чек на педесет хиљада Франака ономе који би ми могао предати то нисмо. И у ствари оно добија све већу и већу важност сваки дан; и у последње доба награда је била удвојена, али и да се утроји, није ми могућно више учинити но што сам учинио (( . »Како , загнто" рече Дипен, развучено, између димова своје луле. Ја доиста — мислим, Ж—, да ви нисте сишли у дубину ове ствари. Можете још нешто више учинити — надам се, хе? 1 »Како? — на који начин ? <с »Како — хи, хи, — можете, можете, — хи, хи — питајте за савет хе? — хи, хи, хи. Сећате ли се анегдоте о Аберметну?« »Не, нек иде до врага! <( ,.Но добро, нека иде до врага! Али једиом неки богат тврдица хтедне да заштеди издатке за лекара на истом Аберметну. Дошав у тој намери у једно друштво, он у обичном разговору представи свој случај доктору као случај неке треће личности. (( »Узмимо", вели тврдица«, да су знаци његове болести ти и ти; ну реците ми, докторе, шта би му ви иреаисали да узме? а Да узме ? вели Абермети, »како нек пита за савет, доиста!" »Али а рече преФект мало збуњен, »Ја зацело тражим савета, и радо ћу га платити. Ја ћу доиста дати педесет хиљада франака сваком ко ми пружи помоћи у томе«. »Кад је тако", одтовори Дипен, отварајући једну Фијоку, и извадивши отуда књигу за чекове »онда ми можете испунити један чек на поменуту суму. Кад га будете потписали ја ћу вам пруншти писмо®. Ја бејах забезекнут. Префект изгледаше као громом — поражен. За неко време он оста без речи и покрета, гледајући мога пријатеља са неповерљивим погледом и отвореним устима и очима које као да хтедоше изаћи из својих седишта; потом, очевидно прибрав се у неколико, дочепа једно перо, и пошто је више иута застао и напразно махао руком, најзад испуни и потписа чек на педесет хиљада Франака и пружи га Дипену преко стола. Овај га узе, испита га пажљиво, и остави га у џепну књижицу: на онда, отворивши један езсгИогге, извади отуда једно писмо и пружи га преФекту. Овај чиновник шчепа га у наступу болне радости, отвори га дрхтавом руком, баци журан поглед на његову садржину па затим гурајући се и борећи да дође до врата, јурну из собе без икакве