Полицијски гласник

ВРОЈ 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНиК

V

389

деремоиије не рекав ни беле све од тренутка од како му Динен беше пружио перо да му испуни чек. Пошто он беше отишао, мој пријатељ даде ми неколико објаснења. „Париска је полиција необично способна на свој начин. Она је оштровидна, вешта, лукава, и потпуно снабдевена знањем које се поглавито тражи за вршење њене дужности. Тако, кад Ж— нам исприча појединости његовог претреса министровога стана, ја стекох уверење да је он потпуно испитао све — у колико је то лежало у домашају његове методе". »У колико је то лежало у домашају његове методе? к упитах. »Да рече Дипен: „Усвојене мере беху не само најбоље у својој врсти, него беху и извршене са савршеном тачношћу. Да је писмо било у границама њихове истраге, тим синцима оно не би умакло". Ја не могох да се не насмејем и ако он изгледаше врло озбиљан нри свом разлагању. Он настаки. в Мере дакле биле су одличне у својој врсти и добро извршене, њихова мана лежала је у томе што оне нису биле применљиве на случај и нашег човека. в Сва његова вештина састоји се у примени јудног низа веома духовитих начина истраживања. Али се вечито вара тиме што је или сувише дубок или сувише плитак за дани случај, и миоги ђак из скамије бољи је мислилац од њега. Ја сам познавао једног ђачића од осам година одприлике, чија моћ у погађању при игри »тако или лико с< привлачаше опште дивлење. Та је игра врло нроста и игра се кликерима, Један играч држи у својој руци извесан број истих и нита другога да ли је тако или лико. Ако је погодио он добије један а ако није изгуби један. Дечко на кога сам мислио доби све кликере у школи. Наравно он је имао извесне принципе за погађање и ти су лежали у простом посматрању и одмеривању вештине његовога противника. Тако на пример, један обичан другар његов је противник и пружајући му руку пита га »тако или лико (< ? (< Наш дечко одговори »тако (< и изгуби, али други пут он добије, јер тада вели у себи: било их је лико при првом покушају, мој другар само је толико вешт да их промени на »тако« сада и он вели „тако" и добије. Са другаром који је за један степен вештији од првог он би мислио овако: »Овај је видео да сам у првом случају рекао »тако® и у другом он ће себи предложити у први мах просту промену од »лико (< на »тако <( , као што је учинио први другар; али друга мисао јавиће му се како је то сасвим проста промена и тако он ће остати на »лико (( као и пре. С тога ћу ја рећи »лико«, и он каже »лико (< и добије. Сад овај начин размишљања код ученика, кога другови назваше »срећним" шта је то у својој последњој анализи ? <( Одговорих му. »То је проста идентиФикација разума онога који размишља са разумом његовога противника". »Тако је (( рече Дипен, »и кад сам упитао дечка на који начин он успева да дође до потпуног изједначивања разума у чему се састоји његов успех у игри, он ми одговори ово: »Кад желим да дознам колико је мудар, или колико је глуп, колико добар или рђав ма који, или шта мисли у даном тренутку, ја дотерам израз свога лица, што је могућно боље као што је израз његовога лица, и тада гледам које су мисли и осећања која се јављају у моме духу и срцу као одговор на израз (( . Овај одговор дечка налази се као основа свој дубини духа која је била приписана РошФуколду, Лабријеру, Макиавелиу и Кампанели«. »А то изједиачивање разума онога који размишља са разумом његова противника, зависи, ако сам вас добро разумео, од тачности којом одмеримо моћ размишљања у противника". »Његова практична вредност зависи од тога (< , одговори Дипен, »и преФект и његова полиција често наседну прво с тога што не покушају то изједначивање а друго што рђаво одмере или боље рећи што никако не одмере разум са којим имају посла. Они се баве само својим соаственим идејама у доскакању и проналажењу; и кад траже ма шта скривено, они примењују једино начине на који би они сакрнли исту ствар. Они имају право у толико у колико њихова духовитост представља општу духовитост масе\ али кад је лукавост неког лопова различита по карактеру од њихове сопствене, тада му наравно не могу доскочити. То је увек случај кад је противников интелект виши од њиховог, а врло често кад је нижи. Они не-

мају обичај да промене принципе њихова истраживања; у најбољу руку, кад је у виду каква иеобична награда, они прошире или претерају у својим старим методама исаитивања, а оставе принципе недирнуте. Шта је, например, било промењено у принципу у случају министра В—? Шта је друго све то бушење, мерење, лупање, и микроскопско испитивање, све то дељење површине зграде у нумерисане квадрате — шта је дакле све то него претеривање у аромени истог принципа или неколико принципа истраживања, који су сви основани на извесном позеавању људске вештине и духовитости, на коју се преФект навикао у дугом вршењу своје службе? Зар нисте видели да је он сматрао ван сваке сумње да сви људи крију писма — ако не баш у рупи изврћеној у нози од столице а оно у каквој рупи или углу који се не види, до чега се долази истом врстом мишљења као и онај који крнје писмо у рупи коју је извртео у нози столице? А зар такође не увиђате да такви нарочито изабрани углови за скривање згодни су за обичне случајеве и само обични мозгови прибегавају к њима. Јер у сваком таквом случају остава скривеног документа, остава на нарочигом месту замишља се одмах и убрзо је погођена. Тако његов проналазак не зависи вигае од вештине, већ од труда, стрпљења и одлучности онога који тражи. А кад је случај од важности, или што је све једно кад је награда огромна онда горње особине биле су увек довољне. Сад вам је ласно разумети шта сам мислио тиме кад сам поменуо да проналазак писма не би био у питању, да је оно само било сакривено у границама преФектовог разумевања и његовог начела испитивања. Тај чиновник био је потпуно преварен и даљни узрок његовој обмани лежи у томе што је он замислио да је министар лудак, јер је задобио гласа као песник. Све су будале песници то префект осеКа и он се преварио само у поп ЛШгЊиПо тесШ те је извео да су песници сви лудаци (( . »Али је ли он зацело песник? (( упитах га. »Знам да има два брата и оба имају гласа у књижевности. Министар је, чини ми се, писао научне расправе из ДиФеренцијалног рачуна. Он је математичар а не песник (( . Варате се, ја га познајем добро, и он је обоје. Као песник и математичар он мисли паметно, као прост математичар не би био у опште способан да мисли и тако би био у власти цреФекта®. >,Вн м е изненађујете", рекох му, »вашим мишљењем, које противуречи мишлењу целога света. Мислите ли ви да огласите као глупо добро прокувано мишљење вековима. Математичко мишлење одавно је гледано као мишлење раг ехсеИепсе"-. ,,»II уа а рапег а одговори Дипен са цитатом ив ШамФора „»дие 1ои1е Мбе риђИ^ие, Гои1е соп^епИоп гедие, езГ ипе зоШзе, саг е11е а соп^епи аи р1ив дгапЛ потђге". (Могао бих се кладити да је свако опште мишљење, сваки примљени обичај права глупост, јер је годило већини) матемагичари, зацело су учинили све да рашире свуда општу заблуду коју сте споменули, али она није зато мање заблуда што је опште примљена као истина. Необичном вештином, која би била достојна праведније ствари, они су подметнули име »анализе <( иавесним алгебарским операцијама. Французи су творци ове парочите заблуде, али ако је назив од ма какве важности или ако речи добијају вредност од своје примене онда »анализа с< значи »алгебра" исто толико 'колико у латинском а тШиз садржи славољубља а » геИдго <( вере или » ћотгпез ћопезН <( да представља ред чесних људи (( . (Свршиће се).

ЗЛОЧИН И КАЗНА РОМАН Ф. М. ДОСТОЈВВС^ОГА с руског Јефта Угричић 32 — 1Лто су му руке дрхтале? прихвати Замјетов, — да богме, да је то могуће. 0, ја сам потпуно уверен, да је то могуће. Неки пут се може издржати. — Зар то ? — А ви би, можда, издржала? А ја ие, не бих могао ! За награду од сто рубаља поћи на тако страшан посао ! Ићи са лажним банкнотама — и то куда! — у банкарницу, где су у том нослу печени, — не, ја бих се збунио. А зар се ви не би збунили ?