Полицијски гласник

БРОЈ 7.

У ВЕОГРАДУ НЕДЕЉА 20. ФЕБРУАРА 1900.

ГОДИНА IV.

С€Л> ООО ООО ООО СјСГ) с/50 О50 ООО ООО оур осо СУ50 ОРО СДО СУ5Р 050 ОбО ООО с«с>0 090 СОО 050 с<?0 СОО сло 0<50 соо сло 050 соо С/уО 050 ССО СбО Сбо 050 090 050 ОСО ССЈО 050 050 ООО 050 О90 СбО ооо 050

ГЛАСНИК

СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

ООО 050 050 050 СбО ООО ОРО СбО ССО 050 ОјОО ООО ООО СОО ОСО 050 СбО 050. 050 О?0 ОУД 060 СС О СОО 050 СОС Р5Р 050 050 СбО С ,<50' СОО 050 ООО 050 050 ООО 050 050 ОУР СОО 050 050 050 О^О СДО 050 0 50 050 »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК* излази једанпут недељио. По потреби биће ванредних бројева. Претнлата ее шаље уредништву у Веограду »Краљев трг« до Унраве града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Цена је дисту: селима, које улазе у оастав општине а која је већ претплаћена, чиновнидима, учитељима, званичпицима, оиштинским нисарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годдшње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој дени могу претплатити само преко својих командира полидијских односно пограпичних одреда. Надлештвима у онште 20 дииара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишњо 15 динара. Поједини бројеви »Полидијског Гдасника* не продају се. Гукописи не враћају се. 050 сг>0 050- 050 (У/: ОбС (У/:-с//: ру. ОУ ОУ 050^050 050 ОУ- ОУ.; ОУ0 О5О_О<>О 0^_0^_ С/^СС^ С/^ О^^Оу^ОСО ОЗО ОбО СОО О^О ОСО 0<5О 050 050 0<5О О бС С /УР ОРО ОУ ООО 0<5О 050 Р5Р ОРО О ОО 0 50 ОРО

АЛКОХОЛИЗАМ И ЗЛОЧИН (наставак) III. Бриишнална лолитика у погледу адкохолизма. Алкохолизам је данао толико раширен у евима културнијим државама, да се он о правом може.назвати друштвеном болешћу, и поред извесних друштвених зала, која су у овом столећу кулминирала, и алкохолизам се може слободно назвати болешћу 19. столећа, са којим се скоро растајемо. Лечити алкохолизам значи лечити болесни друштвени организам, чувати друштво од његове постепене пропасти. ВеК и сама огромна улога, коју алкохолизам игра код злочнна, од такве је важности, да се друштву неминовно намеће дужпост да озбиљно промисли о начину и срествима, како да се овоме злу на пут стане. А. када се узму још у обзир остале штетне последице алкохолизма, као по здравље, моралну и материјалну страну друштва, онда се појачава дужност друштва да пронађе и. употреби што ноузданије и јаче мере за лечење и сузбијање ове тако рећи смртоносне болести друштвене. Па да се запитамо: има ли срестава противу ове друштвене болести, и да ли су она тражена ? Већ и по самом значају, који алкохолизам игра у данашњем друштву, лако је појмити, да су у многим државама почели од скор а да се озбиљније баве овим питањима, те према томе јасно је, да до сада није могао бити нронађен начин, да се ово зло са свим искорени. Главно је, да се о тим срествима мислило и мисли; да се предлажу разне мере, од којих се неке и усвајају; а хоће ли се и када, успети, да овога зла сасвим нестане, на то се може одговорити са истом иозитивношћу, као и на питање: хоће ли у опште нестати зла у овоме свету? Друштво непрестано ради на своме бољитку и усавршавању, па од тога рада има увек неке користи. Па тако је и у овом случају. Где се предузимају озбиљне мере нротиву алкохолизма, он се заиста смањује, а с њиме и оне зле последице, којима је он узрок. Пре свега, морали би се запитати: шта се разуме нод алкохолизмом? На ово питање није бахп тако лако одговорити, али ћемо ипак покушати да га решимо. Пре но што би одговорили на предње питање, нотребно је да се изведе на чисто питање: да ли алкохол спада у срества зд, исхрану човечијег организма, или је он просто срество за уживање? Сви физиолози , који су се из ближе бавили испитивањем дејства, које алкохол врши у нашем организму, дошли су до закључка, да се алкохол не може уврстити у срества за исхрану, већ да је он срество за надражај живаца, и према томе срество за уживање. Из тога, што алкохол сагоревањем у нашем телу врши неку малу економију у потроШњи других материја, не може се закључити никако да је он срество за исхрану. Та економија је одвећ мала и пролазна. Једино од алколних пића, пиво, могло би се донекле сматрати као храњиво пиће, али је та храњивост тако минимална, да се ни један физиолог не би усудио да нам препоручи пиво као срество за исхрану. Швајцарски проФесор Вг Форел, кога смо напред поменули, назива алкохол отровом , и то отровом мозга. Он тврди да употреба алкохола води постепено и неприметно злоупотреби, и да се

умереност и злоупотреба тешко могу разликовати. Г)г Розентал 1 ), који расправлза питање о значају пива и ракије по народно здравље, дошао је до истих закључака, да је алкохол срество за уживање, а не за исхрану. Као и други и он не пориче првенство гшву нред осталим алкохолним пићем, а нарочито ракијом, али признаје д'а је у гшву незнатна количина храњивих материја. Он гврди, да се ппво само у малим количинама и у извесним случајевима може препоручити. Овде се пиво већ може сматрати као лек, те се према томе не сме узети, да се оно препоручује као редовно пиће, а још мање као срество за исхрану. Не сме се сметнути с ума, да и пиво, и ако мање шкодљиво од осталнх алкохолних пића, редовном употребом води све већој употреби, те изазива алкохолизам са свима рђавим иоследицама. Далеко би нас одвело, када би хтели изнети у оигаирном обиму физиолошко дејство алкохола. Довољно је да утврдимо, да је физиолошки доказано: да се алкохол не може сматрати као СЈзество за исхрану, већ за уживање; да је његово дејсгво у мало већој количини отровно и да разорава организим и нервпи систем; и да је тешко новући границу између умерене употребе алкохола. Када је, дакле, доказаио, да алкохол није срество за исхрану, већ једно надражљиво срество за уживање, онда ћемо и ми на постављено питање моћи без устезања одговоритп: да се иод алкохолиамом :, са гледишта криминалистичког, р азуме свака уиотреба алкохола, која је, ио својој количини, у стању да изазове надражај моторичних нерава, а услед тога и злочино дело. Искуство је показало, да за извршење кривичнога дела није потребно да је дотични хронични алкохолиста, као што није нотребно ни да је потпуно напит, т. ј. лишен свести. Дајство алкохола завпои од индивидуалности онога који га пије. Али за кривично право свакако је значајно, да и мала количина алкохола може произвести тако брзу реакцију покрета на изизвесан надражај, да дотични без икаква размишљања изврши кривично дело. Пошто смо се потрудили, да дамо што јаснији појам о алкохолизму, на реду је сада да видимо, каква би се срества за сада могла употребити за његово лечење и сузбијање. Мере, које се у овом циљу могу употребити, могу бити такве, да пемају још никакве везе са мерама, које се са гледишта кривичнога права употребљују као репресивио срество противу пијанства. С тога ћемо и ми те мере поделити на: оиште мере и мере криминалистичне. А. Оиште метре иротиву алкохолизма. Ићи на то, да, што но реч, алкохола нестане са лица земљ.е, то је из многих разлога и штетно и тешко остварљиво, и ко зна хоће ли друштво икада доћи до тога, да у место алкохола продукује које друго пиће, које ће бити слично њему, п без ових пггетних иоследица , које смо раније изиели? У такве проблеме ми се не можемо упуштати. Све, што се за сада може тражити то је, да се иггетно п убитачно дејство

Ј ) В1ег ипс1 Вгап^ет ипс1 Шге Ве(1еи1ипд Јиг сИе УоШздезипс!ћеМ. ВогНп 1 893.