Полицијски гласник

50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 7

алкохола сведе на своју најмању меру. Ово је преко потребно, а и остварљиво, До сада су чињени у неким државама разни предлози за сузбијање алкохолизма, и ми ћемо се потрудити, да изнесемо како оне мере, којо нам се чине да су умесно предлагане, тако и оне, које би ми овима имали да додамо. Од општих мера имали би да поменемо на првом месту васаитање и гајење деце. Има ли чега бесмисленијег и шкодљивијег, но што се често пута у извесним породицама даје деци по мало ракије или вина, ради тобожњег снажења. Држимо да нам нико неће спорити, да ова заблуда у велико влада, да се слабој децн подиже снага јакпм винима, а у сељака ракијом. Дужност родитеља је да се окану ове заблуде и да гата пише деци строго забраљују свако алкохолно ниће, а лекари би у овом погледу могли заиста вршити веома корисну улогу. Ништа лакше није, но да се деца јога у младим годинама навикну на алкохол, а ништа опасније од тога и по њих и по другатво. Даље, и родитељи и надлежне власти морале би водити строга рачуна о томе, да младићи испод 18 година не смеју похађати каване и гостионице, где долазе у искугаење за уживањем пића, које може временом постати судбоносно и по њих и по друштво. Као и у многим другим навикама, пример и подражавање чине много. Млади људи радо се угледају на старије, нарочито у погледу порока. Ако млад човек дође чешће у прилику да пије, ништа лакше но да му пиће постане навиком, која и за њ' и за средину у којој живи може постати Фатална. Та ми сви знамо примепе, да је толики млад таленат пропао само с тога, што није имао довољно снаге, да се одупре великом искушењу, које алкохол пружа свакоме, ко се редовно на њ' навикава. Алкохол заиста ствара тренутно уживање и производи пријатно расположење, пошто он подражује живчану систему, али у томе баш и лежи сва опасност. После надражаја наступа извесна малаксалост, те човек осећа нотребу за новим надражајем, и то се тако непрестано понавља, те постане правом нотребом. Ко буде јунак те се ограничи у уживању алкохола, а при томе има могућности да се добро храни, тај може још добро проћи. Али колико њих подлегне променљивом прохтеву за све већим количинама алкохола, те на тај начин доводе себе и своју породицу до економне, физичке и моралне пропасти, и најзад постану некорисни, па и опасни чланови друштва. Родитељи и наставници, обратите при васпитању довољну пажњу и на ову моралну страну деце, а и ти омладино буди свесна опасности, која те можда очекује од прве чаше руменике, која ти се у животу понуди! Уздржавај се од тога опасиог уживања, ако не вечито, а оно бар до старијих година, када ћеш теже доћи до искушења да пређега ону меру коју оргапизам може још без пггете поднети. Друга опгата мера била би : оснивање друштава аротиву уиотребе алкохола. Оваква друштва постоје у многим културнијим државама и нико им не може порећи Филаптропску тежњу, иа зацело ни корист коју она доносе. Сваки је почетак тежак, али се вољом и истрајногаћу много може. Не треба презати од празних прекора заиитересованих лица, којима оваква удружења не могу бити пријатна. Треба имати и сопствени и опгати интерес у виду, па се неће малаксати. Добрим се примером може много учинити. Сви виђенији људи, а нарочито омладина, могли би предњачити нримером и осниаати удружења за абстиненцију од алкохола. Могли би се оснивати клубовн, у којима би се извесно време проводило у читању, пријатном разговору, па и музицирању. Алкохол би се веома корисно могао заменити пијењем добре каве и чаја, те дружељубље не би морало трпети упггрба. Ако би нам ко год хтео приметити, да и кава и чај могу бити од угатрба, ми му на то одговарамо: да такав случај може наступити само тада, ако би се ова пића пила у одвећ великим количинама или у извесним болестима. Сем тога, нико на свету не препоручује толику неумереност, а кава и чај ни близу нису у стању да заведу човека до неумерености као алкохол. А гато се тиче болести, у којима би кава и чај били гакодљиви, у тим би болестима алкохол био још од веће штете, јер јаче дејствује на мозак и нервни систем у опште. Многи хигијеничари препоручују, у место употребе алкохола каву, чај и какао, с тога што од њих нема оних гатетних последица, које производи алкохол, а ме1)у тим и ова пића потпомажу радњу

живаца, мигаића и подстичу оптицање крви. Поменутн Д-р. Розентал препоручује ова пића бага као срество за сузбијање алкохолизма. (Наставнћо се.) ошнтински послови Рађено 9 августа 1899 год. у Гор. Топоници Перко Шомкић, из Пискаљи, престаде суду овом па изјави следећу тужбу: У 1895 год., приликом разреза пореза, ваљда погрешком, распоређено ми је 10 динара вигае на земљигате, него гата је требало, и на то прииадајуће прирезе, даклем свега 23 динара. Ова ми се пореза за ову год. повигаила отуда, гато је са мога брата Николе скинуто а на мене разрезано, те на Николу остало само 5 динара и негато вигае а према деоби нагаој требало је да му буде 15• 93 дин. Ја сам ових 23 динара рачунајући са прирезима јопг у дотичној год. платио, а Николу молио да ми ову суму врати, па никако не хте пристати. Да је овако, тврде пореске књижице — моја и његова које нака суд на рочиште прибави. Тужим га томе суду и молим, да га на плаћање ове суме осуди; тражим да ми накнади трошак и дангубе 10 дин. Перко Шомкић Пот. Јев. Аронић писар Бр. 1744. Одредити рочигате на дан 15 октобра ове Год., на које позвати обе парничне стране, када ће се спор извидити и пресудити. Рађено 15 октобра 1899 год. у Гор. Топоници Белегака Суда општине прекодинске као надлежпог по спору Перка Шомкића, тежака из Пискањи Противу Николе Шомкића, тежака ондаш. Председавали су: »за 23 динара дуга" Председник, Судије, Деловођа. На рочиште су обе парничне сгране. Тужилац Перко на данашњем рочигату изјави да остаје при поднетој тужби и нема нигатај друго наводити, за доказ својих навода подноси своју пореску књижицу, на име дангубе за данашњи ирестанак тражи 2 динара. Оптужени Никола на рочишту изјави да су они рођена браћа и да им треба бити пореза на земљиште подједнака, по наводи да не пристаје платити ових 23. динара, гато је тужилац за 1895 год. платио за њега, зато гато каже да земљу, коју су заједнички, братски купили, нису право поделили већ да код тужиоца Перка има вигае земље; за данашњи престанак тражи 2 динара дангубе. Разлог судски Поднетим пореским књижицама тужиоца Перка и тужсног Николе, наводи тужиоца Перка потпуно се утврђују, јер из пореске књижице види се да је Перко за 1895. годину нлатио на земљиште 25 - 94 динара; а тужени Никола 5'96, даклем Перко је нлатио вигае за 10 динара на земљиште и на то припадајуће прирезе, са наведених разлога суд оиштине прекодипске, на основу § 6, 7 и 13 грађ. пост. Пресуђује: Да оптужени Никола нлати своме брату Перку за њега плаћену порезу у 1895 год. 23 динара, да му накнади положепу таксу, трошак и дангубе 9 - 70 дин.—свега 32'70 динара. Нресуда је ова одмах нарничарима саопштена. Тако је нресуђено у суду ошпт. прекодинске 15 октобра 1899. године. Деловођа Председ. суда Чланови Задатак: Општински нисари, је ли ова иресуда правилна и на закону основана.