Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 7

мена оду из Београда у Пирот; тамо су провели пет месеца, а одатле у Ниш. У каФани код »Цариграда« он се погоди за кслнера а Ена за куварицу. У носледње време Марко је посгао јако љубоморан, што је Ева према неким госгима била љубазнија и предусретљивија, но што је, по шеговом мишљењу, требала да буде. То му је давало повода да на њу обраћа мало бољу пажњу, и, па његову и на њену несрећу, он је стекао уверења да га она обмањује. На дан 18. марта пр. год. споречкају се нешто у кафанској соби, где су становали. Препирка је на мах прешла у свађу; Марко плане, дохвати нож и стане је њим ударати. Нож беше танак и од пеколико удара сави се. Марко тада извади из џепа свој повећи перорез и њиме двапут убоде Еву, која, издржав ове болове, наже бежати у кујну. Али несрећни Марко не заустави се на томе, већ појури за њом, дохвати једну батину дугачку од метра а дебелу као рука, п чим је стиже, удари је ио глави тако силно, да јој је сву чеону кост размрскао. Од овог удара Ева је пала и ускоро издахнула. По извршеном убиству, Марко се дао у бегствл, али је брзо ухваћен и иритворен код нишког окр. начелства. На испиту је нризнао дело. »Да је нисам силно љубио, не бих је ни убио", — рекао је Марко иследнику. То је ваљда утицало на судије, те га нису осудили на смртну казну; али је осуђен другом — највећом мером — на 20 год. робије у тешком окову. Осуду издржава у нишком казненом заводу.

Е0 ЈЕ 0В0? Лице, чију слику износимо, налази се од 2. тек. мес. у затвору нолицијске власти у Вараждину. Затворено је због сумње, да је умешано у извесне злочиие, и прикривања своје идентичности. Тако ово лице час вели да му је име Лео Рајнхолд, час опет Бернард Дајчман, за тим Лео од Рајнхолда Василије® и најзад Рихард Веиерт. Назива се и бароном и гроФом, а издаје се за инжињера, електромеханичара и најзад за »дворског грађевинара његове светлости престолонаследника Данила и црногорског земаљског инжињера." Са овом последњом титулом штампало је посетнице и свадбене позивнице, пошто је, баш пре но што ће бити затворен, хтело стуиити у брак са ћерком једног обућара из Вараждина. Вели, да је родом из Мита-у (Русија), али да је стално живело у Риги (опет Русија). Отац му је, вели, рођен у Ченстохау (рус. Пољска), а био је шумар, па је, као такав, умро 1878. год. у Одеси, а мати му је била Фраицускиња (из Париза), и она је умрла такође у Одеси год. 1884. Он — Рајнхолд и т. д. — но што је, вели, изучавао дузке време технику у Шемницу (Саксонској) отишао^је у Италију, и тамо, као инжињер, радио на подизању неких грађевина у Риму, о-дакле је отишао у Египат, где је радио на|Нилском каналу. Године 1893. дошао је у Одесу, одакле је после три годипе отишао у Петроград. Ту је, каже, боловао осам месеци од душевне поремећености, а ио оздрављењу уређивао је у Риги

лист »ВасилијеФ®,. Лист је уређивао врло кратко време, па је отишао у Берн и тамо од немачког посланства добио загранични пасош на име Рихарда Вењерта, млинара. Пасош је под Бр. 12628., а издат је 29. августа 1898. год. Из Берна је отишао у Беч, а одатле преко Будим Пеште у Букурешт и најзад у Београд. У Београду се^ вели, бавио врло кратко време, па је отишао у Швајцарску, за тим у Дубровник и Најзад у Црну Гору, у којој сада стално живи. Тако све вели ова, као што по свему изгледа, препредена варалица и пробисвет, који нема више од 32 год., а вере је римо-католичве. На молбу овдашњег аустро-угарског консулата, Управа града Београда позива све оне, који о овоме лицу буду ма шта знали, да то што пре доставе непосредно њеном кривичном одел^ењу или нашем уреднигптву. Фотографија, коју износимо, послата је од вараждинске полиције. Акт Управе града Београда Бр. 3361.

П 0 Т Е Р А Андреја Н., калфа месарски, родом из Ниша, који је служио код Станимира Обрадовића, месара из Крагујевца, покрао је, ноћу између 7 — 8 тек. мес., разне ствари своме газди Сганимиру, у вредности до 100 динара, и побегао. Андреја је средњег стаса, у лицу иуи, црномањаст; код себе има лажну иснраву на име неког »Драгољуба«. Наређује се тражење. Пронађеног треба стражарно спровести начелнику округа крагујевачког с позивом на акт иод Бр. 1296 или Управи града Београда на Бр. 3267. Никодије МилиК, који је био под истрагом у притвору и окову код начелника среза алексиначког због више казнимих дела, ноћу између 12—13 тек. мес. провалио је свој затвор и побегао. Никодије има 26 год., средњег је стаса, смеђ, у оделу је сукненом, родом је из Д. Адровца, среза алексиначког. За одбеглим Никодијем наређује се живо тражење. Пронађеног треба под сигурном стражом спровести поменутом среском начелнику с иозивом на акт Бр 1279, или Унрави града Београда на Бр. 3315.

ТРАЖИ 0 Е Мнлана Јанковнћа, родом из села Корените, среза јадранског, тражи начелник истог среза актом Бр. 15462. Пронађеног Милана треба стражарно .спровести поменутом ереском начелнику или Упр. гр. Београда с позивом на Бр. 3477.

ИЗЈАВЕ, ПОРУКЕ И 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА Понова извештавамо поверенике, да иовац за овогодишњи „Подицајац" шаљу непосредно уредништву, ма да уз иоолате кљигс није било никаквог пиома.

Ноћу између 17. и 18. јануара ове године непознати разбојник обио је врата на штали механској у Белосавцима (среза јасеничког, окр. крагујевачког) и из исте одвео кобилу Живојина Гавриловића, механције тамош. Кобила длаке вране, лијокукаста, жигосана жигом »К к , за активну коњицу; висока је 155 см., репа дугачког, поткована немачким ковом, кребена високог, нарави је одвише љуте; стара је 7 до 8 година. Сем кобиле, лопов је однео једно.седло иемачко, два ћебета и узду. Кобиле је вредност 400, а седла и осталог прибора 144 — свега 544. динара. Онај који нађе кобилу или црокаже лопова, добиће 120 динара награде. Председницима и писарима општинским обраћам пажњу и молим их да припазе, да се ова кобила не би огласила за маигупа. Аранђедовац, 1900 год. Живојин Ганриловић, механџија из Белосаваца

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ