Полицијски гласник

ВРОЈ 21

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

165

ралелно са осам контраста и која се пружа преко поменутог зглоба у дубину до саме кости. Дужина те ране износи 2 см. ,24.) На задњој страни мишице 2. см. од спољне бразде међу двоглавним и троглавним мишићем види се рана дугачка 4 см., која иде косо на ниже правцем ка унутарњем епикондилу рамене кости. 25,V Паралелно са овом раном у одстојању 2 см. пружа се 4'Д см. дугачка рана која иде у дубину само кроз кожу. Ивице свију поменутих рана су оштре и састају се под врло оштрим угловима, који су подједнаки. Дубина им се није могла измерити изузимајући ране описане под бр. 18, 21, 22, 23 и 25, којима је дубина при описивању назначена. За раие описане под бр 1, 2 и 3 може се са сигурношћу рећи да улазе у шупљину грудног коша, јер се при сваком удисају и издисају чује јасно шуштање улазећег и излазећег ваздуха. Трбух је јако надувен —' те1;еог18ти8 Пулс на левој руци сасвим је ишчезао а па десној је врло слаб и редак. Петрија не распознаје околину. Тек носле 8 уштрцаних правацких бризгалица етера прибрала се и била је доста свесна. Цртежем сам представио повреде ради бољег прегледа и зато што овакав случај спада у врло ретке случајеве. Лекарско мишљеље Описане повреде нанесене су оштрим оруђем — ножем. Све повреде постале су бодењем, изузимајући повреду описану под бр. 18. која је постала сечењем и повреде под бр. XIV и XV које су постале гњечењем (уи1пега соп(ихаЈ Повреде описане нод бр. 1,2 и 3 смртоносне су. Остале су повреде тешке изузимајући повреде 18, 21, 22, 23 и 25 које су лаке природе. У иовреде лаке природе може се урачунати и повреда под XV. Последице повреде под XIV немогуће је за сада одредити, јер се може доставити каква компликација — ако Петрија остане жива — запаљење трбушне марамице. Преглед је почео у 3 а свршен у 4 часа по подне. 2 4 нов. 189 8. г. Чачак. Д-1>. Венцеслав Сгејскал, жл. дек. ор. љубић, и трнавског Протокол секције Извршене на телу покојне Петрије жене пок. ЛазараЈоваиовића из Мрчајеваца, по наредби окружне. власти од 25. Новембра 1898. год. Бр. 13045.. у чачанској окр. болници 25. Новембра тек. год. Секцију су вршили конзилијарно г. Д-р. Ј. Кужељ, окр. Фпзикус. и срески лекар Д-р Венцеслав Стејскал. Саољни ареглед. Петрија је стара око 60. год. Телесни је састав слаб, маст из поткожног ткања готово сваишчезла; тело је средње величине. Леш потпуно свеж. Има на задњим деловима тела велике мртвачке модрице. Укоченост је непотпуна. Петрија је саката у леву руку. Прсти су јој у доњим Фалангеалним зглобовима скунљени, а на шаци има велики звездасг, стари ожиљак, који се налази изнад тетива мишића »ех1 ;еп80Г18 сИ^Ногит сотишв«, услед чега су ове краће и прсти у горњим Фалангејалним зглобовима опружени. На овај начин рука је добила изглед птичије канџе. Изглед спољних повреда описан је у лекарском уверењу од 24. Новембра т. г., које је нослато начелгшку среза љубићског 25. Новембра под АБр. 85. Ради бољег прегледд напомињемо, да је на телу нађено 25. повреда и то: 23 ране, 1 одеротина и 1 мбдрица, Од 23. ране, које су ностале оштрим оруђем — ножем, постале с.у 22. убодом уи1пега рипска. 1 рана сечењем — уићшз 8СЈ88ит. Од рана које су убодом посгале, 5 рана продире — пенетрира у грудни кош, а то су ране описане у лекарском уверењу под бр. I., II., III., XII. и XIII; ране XVI и XXIV. постале су једним убодом, комуницирају међ собом каналом. Нож је ушао на рани XVI с пред, а изашао на рани XXIV. по зади леве руке. Раиа описана иод бр. V. засеца унутрашњи крај леве лопатице. Рана VII. иде у дубину до саме кости и засеца попреко гребен леве лопатице (спв^а зсари1ае).

Остале ране иду у дубину до најдубље мишићне врсте оне стране, на којој се налазе. Унутрашњи иреглед. У грудима у поткожном ткању, у околини грудне кости виде се 2 велика излива крви. 2. Грудна је кост засечена на левој страни између 1-ог и "2-ог ребра. Овај је засек постао убодом ножа, који је проузроковао рану XII. Нож је дакле убоден на том месту правцем с лева у десно, а оштрица његова била је окренута к дееној страни. Засек иде кроз целу дебљину грудне кости. Врх ножа ушао је у грудну дупљу — уи1пиз репе1;гап8. (Наставнће се). ОПШТИНСКИ П0СЛ.0ВИ Рад при саставу годишњег буцета. Дешава се, да неке општине у овоме правцу греше те се чине кардиналне погрешке и при самом саставу и при примени за извршење, но позицијама, како прихода, тако и расхода. Знамо и уверени смо, да се у извесним приликама, по потреби, не обзире на буџетску партију, за коју је она цељ намењена, но се из исте изузимају потребне суме, без обзира, да ли то сме, или може бити, на осиову закона, и без обзира на ту околност, шта ће се у томе случају чинити, ако за циљ тих партија, треба учинити издатак, а у тој партији нема више новца. Ми сматрамо као своју дужност да и овде дамо упута општ. писарима, за правилно вршење законских одредаба. Приликом састава буџета увек се мора у исти унети и партија »за иодмирење оногодншњих неаредвиђених иотреба«. Чл. 78. закона о општинама. Шта .је хтео са овим законодавац. хтео је да изрази своју вољу и свој захтев, да се остале буџетске позиције не смеју теретити непредвиђеним општ. нотребама, но да се исте из ове партије износе, и то: ио решењу одбора. Дакле не може бити никакве произвољности од стране општ. суда. У свима овим питањима има учешћа и решавајућег гласа општински одбор, оппггински суд је само извршилац његових одлука. По чл. 78. закона о општииама јасно је одређено, како се саставља опгдт. буџет, за идућу рачунску годииу и њега се треба тачно придржавати не удаљујући се ни за једну стопу од законских наређења. Тамо је одређено : да је ввака оиштина у иочетку рачунске године дужна саставити иредрачун —■ буџет својих годишњих ирихода и расхода; даљеј ово се чини са одбором. [чл. 65 тач. 2. закона о оиштинама/, Пошто се буџет и од стране оиштинског одбора одобри, онда се исти одмах шаље надлежној надзорној власти; за вароши Г. Минцстру Финансија а за села и варошице надлежној иолициској, дакле среској власти. Примедбе учињене на буџет обавезне су. По чл. 65. тач. I. пета алинеја закона о општинама »мздатци учињени ирачунима иреко буџета и без одобрења власти, сматрају се као злоуиотреба у ком случају одговара руковалаЦ касе, а ако ова.ј неби имао чим илатити, за штету одговарају одборници, који су донели закључак о издатку, к Шта је овим законским и јасним прописом хтео законодавац, ако не то, да се наплата не може вршити произвољно, но само у појединим расходним случајевима, из оне партије, која је на ту цељ одређена, јер да то није хтео неби захтевао да се у буџет уведе и партија за непредвиђене трошкове. Да то не стоји онда неби било тач. 1. а) чл. 66. закона о општинама, која гласи: » да се може из оиштинских ирихода, или из оишт. касе учинити какав издатак, који није стављен у аредрачун а , тражи се садејствовање и одобрење одбора, а одмах за тим вели се : но ире извршења овога закључка има се тражити одобрење Министра Финансија. Узмимо случај, је да усљед разних непредвиђених нрилика у онштини исцрпљен кредит буџетски, за непредвиђене трошкове, онда одакле би се имале исплатити оне неминовне потребе, које би се ма од које стране обавезно имале исплатити ? Зар ће се онда те суме исплаћивати из оних буџетских партија, које су оптерећене својом циљу која им је намењена, и која је за исплату тако исто неминовно иотребна, као и све потребе које иду у прилог општ. интереса? Не, законодавац се је зато по-