Полицијски гласник

166

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 21

старао и зато је пропиоао чл. 66. тач. 1. а) закона о општинама, она по одобрењу одбора и решењу Г. Министра Финансија даје општ. власти пута и начина, како ће потребу, која се пред њу појавила, изравнати. Сад пошто смо овде довољно опширно донели мишљење о томе како при појединим случајевима у овим правцима треба радити, сматрамо за своју дужноот, изнети и то: да при саставу буџета не сме бити произвољности и удешавања у сумама, да би се могла постиКи равнотежа у буџету са приходом и расходом. »Потражује дугује.« При саставу предрачуна — буџета — за идућу годину, општински суд и одбор — као рачунополагачи —, треба увек, да имају рачуне стварног прихода и расхода за прошлу годину на угледу, те да партије прихода одређују ирема стварном пријему утицаја новца у општ. касу, никад не узимајући у обзир за расход и готовииу ако је имају у каси, могућну за расходовање, јер је она изолована од партија расхода, без нужне законске процедуре и санкције. — § 66. о општинама. Дакле нрема овако нађеном сређеном стању, имају се на основу оних прихода, који су са сигурним улазом у касу, пре.ма прошлогодшдњем приходу, саставити расходи, но са тим да се увек означе партије из којих се расход о појединим потребама може издавати. Овако састављен буџет општински, диже не само њене шггересе у погледу сигурности но и њен углед. Даље отклоњене су све неправилности у смотрењу Финансиске манипулације. А што је најглавније скида се одговорност за сваку евентуалност са одговорних рачунополагача. Дакле ово је нужно како за интересе општипске, њен углед, а и за интересе оних који су позвани да одредбе законске врше и примењују. Зар је мало случајева било, да се на основу примедаба главне контроле иосле читавог низа година позивају рачунополагачи за накнаду и зар није било и тога да се кривично одговара? Вршење закона, дсако његове наредбе траже, све ове незгоде отклања. Да кажемо још и ово, да свака општина и њен рачунополагач, поред дневника, у који уводи свакодневне расходе и приходе, треба да има и партијалник, у који ће на партију расхода одобрити ону суму буџетом одређену, а задуживати је са свима издатцима, тако како ће се увек и у свако доба знати и моћи видети, са којом још и коликом сумом ова партија може бити огггерећена. Када се овако ради, онда не може бити грешака. Нека општински суд са одбором и нареди да се какав издатак из општ. касе из те и те партије изда, када је она исцрпљена, рачунополагач, благајник, подноси реФерат суду и одбору да је исплата немогућна, пошто је кредит исцрпљен. * * * Какав треба да буде позив на општ. збор. Многи општински судови при сазивању збора не дрлсе се закона, но исте пишу произвољно и не објављују их онако како то законски прониси траже. Да неби тога било ми ћемо овде изнети Формулар тога позива и шта он треба да садржи Ево тога Формулара. Позпв на пиштински збор. Како 20 анрила ове године истиче рок обавези службе, кметовима (означи имена) и одборницима (означи имена) то је одбор општински у седници својој, од 5. Априла ове године на основу чл. 21. закона о оиштинама, донео своју одлуку да суд на дан 20 априла ове године позове општински збор, на коме ће се извршити избор кметова и одбориигса на место овпх који одступају. Одбор је придодао преседнику у састав бирачког одбора ове одборнике (означи имена). Сљедујући овој одборској одлуци, а да би се поиунила места кметова и одборника, којима је законски рок службе истекао, суд општински позива све своје нупоправне грађане да 20 аггрила ове годипе тачно у 8 часова из јутра до1,у на Општински збор ради избора бирачког одбора, како би се могло приступити избору два кмета и десет одборника, чиме се одужују својој грађанокој дужиости. Збор ће отворити преседник опг.итинског суда тачно у осам часова и ако буде 20 пуноправних гласача, они ће иза-

брати два грађанина из своје средине, који улазе у састав бирачког одбора. Збор ће трајати од 8 часова пре подне када ће се прекинути и продужити у пет часова по подне (по селима бирачи, могу долазити до 3 сата по подне) Гласови ће се примити од свију правних гласача, који се у дворишту збора до тога времена нађу. Сваки гласач даје свој глас лично. Право гласања на овом збору имају сви пунолетни грађани ове општине, који плаћају најмање потпун грађански данак, дакле 30 динара на име непосредне норезе; који нису под туторством или старатељством; који нису под платом код другога у служби. — § 14 зак. о општинама. Право гласања немају: они који су осуђени због злочинства, докле своја права не поврате; који су лишени грађанске части за време пресудом одређено ; они који су осуђсни због преступа или иступа који човека бешчасте и јавни морал вређају док не нро^е година дана од даиа издржане казне; који се налазе нод ислеђењем за дела наведена; који су пали нод стециште докле исто траје и док се не ирогласе за невине; који су под полициским надзором; и који на име норезе ма шта дугују сем текућег полгођа. Официри и војници стајаће војске не участвују на општ. зборовима. Од суда онпгг. Н. 8. априла 1900 године Ј\5 у Н. Писар. (М. П:И$ Преседник суда.

ДОБРА СРЕЂА — А1ђег1 1>ерП1 I Били емо добри пријатељи. Говораше се о Мјелу, грозном злочинцу кога је у то доба вијала полиција у околиии села Обе. — Ако се нреваре ? рече једап од нас. — Како то? — Да. Ако у место да затворе кривца, ухвате за јаку кога честитога момка, потпуно невина? — Иди, молим те! то је немогућно. — Е онда молим те за опроштај, одговори Луј. Ја сам био жртва сличне заблуде. И то у доста комичним околностима. Само за тренутак, например! Нрошлога лета бејах наишао у купалама Л,.. на једну младу женску из Дижона. Купалишни градови су измишљени за очајавање мужева. Жена је сама. Мучи је пољска тишина, лепота поднебља... — Без описа. Даље! — Радознао! Нека буде. Скраћујем. Нећу вам причати ни своје кораке, ии иеосетии напредак који чињах у срцу лепе купалице. Сам стид ме обвезује бацити коирену преко... — Сезона је од двадесет и један дан! унаде капетан Густав са својом војничком грубошћу. -Седам дана удварања, седам дана узајамнога споразума и седам дана за којих се припремало за растанак. Пређи одмах на осми дан. — Нипошто, рече Луј мало пецнут. Ти се вараш. Бејасмо одвећ заљубљени једно у друго. Каква дивна жена! Звала се Хенриета. Слатка, нежна, заљубљена... Па какве ми лене Фразе говораше: „Ја нисам живела пре но што тебе познадох!... Кад би ти знао како је досадно у Дижону!"... Њеп муж беше магистрат: истражни судија при суду старога бурнгундског града. Она је тамо живела преко целе године са својим суиругом. Човек знатан, озбиљан, хладан, који би своје место у рају продао за судијску столицу у суду. Уз то суревњив и до крајности осетљив. Сирота мала жена! Обеаиокојаваше је помисао на наш блиски растанак. Како да се опет видимо ? Немаше она никако ирилике да дође у Париз, а ја никога не иознајем у Дижону. Растанак би пун суза. — »Чуј, рече ми она, било би ми иемогуће да те изгубим. Буди сиреман за сваки догађај. Ја ћу тражити начина како да се опет на^емо«. Она отпутова, и вере ми, остаћу сасвим жалостан. Сневах о њој. Увек гледах њено љупко мало лице, и њену Фину плаву главу, и њене грахорасте очи. Чуо сам њеи весели осмех који у кикоту откриваше њене беле зубиће. Пајзад бејах готов на све будалаштине.