Полицијски гласник

198

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 2Г»

Нри овим иоследњим речима, Жан Донард, кога спопаде бес, устреми се на Кериона и, једним ударцем песнице, откотрља га на дно шалупе. Али га одмах шеснаест руку шчепаше, стегоше га за гушу давеКи га, цепајући му прса, размрскавајући му главу о ветрила. — У воду ! у воду ! заурла Керион. Тада, изгубив силе, сав здрузган, сав крвав, он осети како га подигоше изнад ивице брода и како му тело паде у море, као клада, као пањ. Мали, престрављен, крикну и паде у несвест. Сунце ишчезе на западу, оставивши на небу само бледу и слабу црвенкасту светлост. Мрак се, мало по мало, хваташе, свечано и страшно, и ништа се друго не примећиваше до вода која се овде онде пенушила, као да се знојила, и светлост са светлиља "која се жалосно нросипаше по мору. Људи повијени за веслима веслаху, свом снагом својих мишица, и шалупа бежаше. Световаху се о томе шта ваља чинити. — Треба удавити малога, рече Керион. Он ће казати и ми смо нропали. Неки слаби глас који је личио да долази из мрака и јури врх клопотања морског допираше до лађе. — Пјере Керионе! Пјере Керионе ! А Керион заповеди: — Виљеме, зграби малог, и у воду ! у воду га баци! Шалупа бежаше а глас дозиваше иепрестано. — Пјере Керионе! Пјере Керионе! А Керион наново заповеди: —• Ти, ЖозеФе, узми чакљу и, ако се стари приближи, добар ударац по глави: јеси ли ме разумео? Глас се приближаваше, постајаше јаснији. — Пјере! Керионе! Пјере Керионе! Ноћ беше настала у велико. Керион не виђаше Жана Донарда, али му чујаше глас, тако близу њега да он помисли да га његов дах додирује. Он се згрози. —■ Пјере Керионе, чуј ме. Ти си ме убио... ти си добро урадио... Ја сам се рђаво с тобом понашао, ја се зато кајем... И затим ја сам се наживео. Ти си ме убио... То је добро... али слабачки мали, он ти није ништа учинио, сирото дете... Остави га да живи... Он неће казати... Реци, мали мој Ивоне, да нећеш нингга рећи, никада, никада... обећај ми то... Видиш га добро, Керионе, он је тако л^убак... и то би ти донело несрећу... Тако ти свете Богородице, ја те молим, ја те преклињем ! Док глас говораше, Керион чу, позади себе, неки чудновати шум као шум животиње која се чеше. —■ Тако ти свете Деве Марије! Керион се окрете, сав дршћући, и виде једну руку, крупну руку, руку Жана Донарда, која се хваташе за крму као што чини морски рак. Он дочепа мотку и њоме замахну. — Хајде, Виљеме, повика он, ти малога! Мотка паде. Чу се, у исто време, нека ужасна исовка, затим иад једног тела у море. Ветар, изненада, постаде јачи. Шалупа замаче брзо у ноћ, ишчезе; и вода опет поста мирна и нема, осветљена само бледом светлошћу рибарских Фењера.

ЗЛОЧИН И КАЗНА РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈЕВС^ОГА 55 Лужин направи израз на лицу горак и при том згодно заћути. ■— Ваша молба да мој брат не буде ту кад се састанемо није испуњена једино по мојој жељи, рече Дуња. —- Ви писасте да вас је брат увредио; мислим да се да одмах споразумети, и ви се морате помирити. Па ако је одисга Рођа вас увредио, он онда трвба и хоЛе да вас моли за опрогатај. Петар се Петровић одмах овесели и осмели. — Има неке увреде, Авдоћа Романовна, која поред све добре воље, заборавити се не може. Све има липију коју је опасно прећи ; јер кад се једном прекорачи враћати се натраг немогућно је. — Ја вам нисам о томе нарочито говорила, Петре Петровићу, мало нестрпљиво прекиде му реч Дуња. — Добро схва-

тите, да сва наша будућност зависи од тога, да ли се ово све може или не може гато пре разјаснити и удесити како треба? Ја управо, од прве речи говорим, да друкчије иосматрати не могу, и ако ме ви колико толико цените, онда, макар и потешко; али ипак сва та ствар мора се данас да сврши. Понављам, ако је брат крив он ће молити за опроштај. — Дивим се што стављате такво питање, Авдоћа Романовна, љути се Лузкин све вигае и вигае. Поштујући, и, тако рећи, обожавајући вас, ја у исто време могу, врло, врло лако и да некога од ваших рођених не волим. Претендујући на срећу ваше руке, не могу у исто време да примим на себе обавезе које се не слажу... — Ах, оставите сву ту увредљивост, Петре Петровићу, прекпде га Дуња осетљиво, — па будите онај паметан и племенит човек, каквога сам у вама вазда ноштовала и рада сам да поштујем. Обећала сам вам, ваша сам вереница; поверите ми дакле ту ствар. и верујте ја ћу бити у стању да непристрасно размислим и пресудим. Што ја узимам улогу судије то је и за мога брата изненађење, као и за вас. Кад сам га данас, после вашег писма, позвала да свакако не изостане од овог нашег састанка, ја му нисам ништа говорила о својим намерама. Појмите, да ако се ви не помирите онда ја имам да бирам: или вас или њега. Тако је питање и с ваше и његове стране. Ја нећу и не треба да се преварим у избору. Због вас ја бих морала да.раскидам с братом; због брата ја бих морала да раскидам с вама. Ја хоћу и могу сад поуздано да сазнам: је ли он мој брат? А за вас: јесам ли вам драга, цените ли ви мене, јесте ли ви муж према мени? —• Авдоћа Романовна, изусти Лужин пресомитив се, ваше су речи за мене врло и много значајие, да боље речем, чак и увредљиве с обзироч на положај који имам част за-узимати према вама. Да већ ни речи не кажем о увредл>ивом и чудноватом стављању у један ред мене и... заношљива занета младића, али вашим речима ви допуштате могућност уништити дано ми обећање. Велите: »или вас, или њега. к Мора да ви и самим тим показујете како ја за вас мало значим... Ја то не могу да допустим према односима и... обвезама које између нас постоје. — Како! плану Дуња. — Ја ваше интересе мећем заједно са свим оним што ми је до данас било у животу драгоцено, што је данас чинило сае живот мој, и, гле сад, вас вређа што вам ја као »мало® цене дајем! Раскољњиков се осмехну ћутом и грко, Разумихин се трже; али Петар Петровић се не успротиви, него још са сваком речју беше све раздражљивији и све више готов на свађу, баш као да је то и волео. — Љубав према будућем саиутнику у животу, према мужу ваља да превазиђе љубав према брату, рече он сентецијозно, — али свакако, ја не могу с њиме доћи у један ред... Ма да сам ја мало пре изразио, да у присуству брата вашега нити желим, нити могу да искажем све, због чега сам дошао, ипак, намеран сам сад обратити се вашој многоиогатованој мамици ради нбизбежног објашњења у једној врло важној и по мене увредљивој тачки. Син ваш, рече он даље Пулхерији Александровној, — јуче, у присуству господина Разумихина (или... чини ми се тако? опростите, заборавио сам вам презиме, пријатно се поклони Разумихину), увредио ме тиме што је извриуо и унаказио моју мисао, коју сам вам онда саопштио у часну разговору, при кафи, на име, да је женидба са девојком сиромашном, која је већ познала животне бриге и невоље, како ја мислим, боља него ли женидба с девојком која је познала обиље и задовољносг, јер је тако корисније за моралност. Вага је син с намером увеличао значење речи до глупости и бесмислице, окривљујући ме у пакосним. смеровима, и по моме гледнпггу, оснивајући то на вашој сопственој преписци. Бићу срећан, ако вама, Пулхерија Александровна, буде могућпо да ме уверите о противиоме, и тиме да ме знатно умирите. Па саопшти;е ми. каквим сте управо изразима моје речи ви саопштили у писму своме Родпјону Романовићу? — Не сећ&м се, збуни се Пулхерија Александровна, саопштила сам их опако, како сам их ја схватила. Не знам како их је Рођа вама саопштио. ...Можда је нешто и увеличао. — Без вагаег утицаја увеличати иије могао. — Петре Петровићу, рече Пулхерија Александровна до-