Полицијски гласник

ВРОЈ 34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

263,

Наше је мишљење, да је радња порезникова била неправилна, јер се за оне ироизводе, који се на продају на нијацу износе, не може посебице тражити наплата порезе, јер сваки је грађанин према своме имовном стању већ порезом, на свој општи рад, на свој приход и имовно стање оптерећен приликом разрезивања пореза за текућу пореску годину. Према томе ни у коме случају не би се оваква радња могла примењивати, ии спрам трговаца. који са својом стоком и осталом сировином у велико иду по разним пијацама тражеКи својој роби проходњу, а где ли се то молсе применити на земљоделца произвођача, који своје приплоде, било са стоке или са земље, или са.воћа износи на пијацу. Но кад се већ овај случај десио, да је порезник овако тумачио закон и кад је нашао за нужно, да донету сировину задржи, онда је требао преко месног општинског суда или полициске власти званично тражити, од оног општинског оуда где продавац робе стално живи жељени извештај, у ком би се утврдило то, да је донета роба на пијацу доиста домаћи продукат продавца. Ова радња се увек врши бесплатно, да се произвођач не би и са ове стране штетио. Ово је наше мишљење и одговор. * * * Једап општински писар моли нас да му објаснимо шта је то нужно покућанство што се дужнику по § 471. грађ. поетупка не може узети у поиис, јер исти § гласи: Дужнику се не могу узети у иопис: 1. Туђе ствари, женин мираз, накит и у опште дечије ствари, најнужније дужниково иокућанство, арвобука и одело. ТТТта. је са овим законодавац хтео ? Наше је мишљење, да га је при грађењу овога законског прописа руководила та намера и мисао, да онога који је дужан а не може својој обавези да одмах одговори, не остави на улици или на путу гола боса или под кровом на земљи, но да га заштити : најнужнијом преобуком, са простирком, где ће после рада лећи, да се одмори и са оним потребним посуђем у коме ће моћи спремити намирнице за себе и своје. Ово је бар потпуно јасно, а све власти биле месне, општинске или државне полициске врло добро знају шта се има разумевати под овим најнужније, са обзиром на обичаје места и бројног стања грађана. Пописи се увек врше средством надлежне власти са грађанима из истог места и онда је лако доћи до тога шта је једној породици према њеном броју најнужније покућанство, преобука и одело. Што се тиче земљоделца за њв1а је .поред унетог у тач. 4. истог § још и остало благодејање у алатима и осталом без чега не би могао опстати. У оваквим случајевима општ. власти треба строго да се придржавају закона и обичајних потреба, које су у њиховим домовима од преке потребе, па да исте и узимају као најнулшије. Разуме се да се не могу приликом пописа узети за најнужније потребе бакарно и сребрно посуђе, јер се намирнице могу подмирити и земљаним и гвозденим судовима, но земљоделац без секире, амбара за смештај хране и Фуруне за пециво хлеба не може опстати а да свој дом не напусти, јер се у потпуно празној кући ништа не ради и онда би и оно благодејање о кући, кућевиом плацу и пет плуга зиратне земље било потпуно илузорно. ♦ • Н А 3 А Борисав Станкови^ Дежурао сам. Ноћ се одавно почела да спушта, па се једва спустила и смркло се. Била је јесен. Напол^у је било влажно. Чуло се како жуто, набрекло лишће са липа испод прозора, оштро шушти и пуца, пада на земљу. У канцеларији. четвртасто и дебело окреченој соби, на столу горела је свећа, пуцкарао њен фитиљ , а испред врата чуло се одмерено, тупо ходање жандарма и кроз пукотине на вратима допирао је мирис његова дувана „крџе (( . Лежао сам на војничком кревету. Било ми је топло, — не! Под телом осећао сам топлоту кревета, а горе, више себе, било ми је хладно. И руке су ми биле хладне. И у души ми је било хладно. Само око срца ме нешто копкало, грејало. Зато сам се грчио, још јаче осећао топлоту кревета, и, што сам у соби, а знам да је напољу влажно и

мокро, било ми је пријатно. Али не сасвим. Ваљда што нисам уморан, ма да сам целог дана ишо. Данас сам чак био и на пратњи. Умро неки богаташ, газда Арса. Умро јуче. Ударила га капља. И отпратио сам га чак на гробље, што ретко чиним. Па ваљда усљед тога сад сам овакав, или усљед овог времена. А заиста је ово време и тешко. Ова јесен, ова мртва и влажна ноћ. Ништа се не чује, ништа се не миче, само лишће шушти и пада, па изгледа као да' се нешто влажно и магловито полако, нечујно котрља, иде, иде долази... Бар да имам кога. Ех, али да није у књизи судбине записано да ми живот протече овако у самоћи, тешкој туробности, која се разгони каткада при послу, каквом извиђају, кривичном делу. Ту сам ја. Незнате ви колико има дражи и неког заноса кад вам се повери каква истрага. Повери вам се судбина толико њих. Пред вас се мете клупче измршених, заплетених конаца. Повучете овде, онде, аја! Наиђете или на крај или средину. Почетка никако. Овамо, онамо... А у томе тражењу пред вас излазе лица, догађаји који се свакад не дешавају, нити казују. Излази вам читав свет. Свет иун, јак силан. У исказима ислеђења излази човек онакав, какав је. Из онога грцања, плашења, отегнутог и без веза сведочења, или из отреситог, збијеног, кратког одговора бије снага, свежина. И, ако не нормална али ипак снага, сила. А нарочито овде, у овом крају, где сам ја. Поред свега, ја сам заволео овај прост, снажан, и бујан свет. У њему има она силна, напрасита, али природна бујност. За час плане, нож сене, крв се пролије. Онај стоји, не бежи. Гледа убивеног. Питаш га. „Јест! (( вели. Заглто? — »Тако!« Крив си? »Крив! (< Па сада? Он слеже раменима и одговара: »Ето, па суди! (( А родбина убице иде и стара се о деци и жени убијенога као и о својима. Трже ме ларма. Уђе жандарм и кријући руком цигару иза себе. — Господине, да пуштам? пита — Пуштај. Уђоше: ноћни чувар, једна повисока, млада жена и за њима, вукући се али прибрано, мала, ситна старица. Сабише се сви одмах до врата, у кут. Питам чувара. Он муца, не уме да каже, с ужазом одмиче од старице и показује на њу: — Она... У том се издвоји она млада, крупна, снажна жена забрађена шалом, у. краткој кожијици. То је била клисарица с гробл>а. — Господине, поче мушким гласом. — Сто година да живим, па ово што ноћас видох, не би видела. Одавно сам клисарица, одавно слулсим, одавно идем по гробљу, али ово... И одмичући од старице поче на њу показивати руком. — Шта је? Причај! Прекидох је. — Како да причам? Ни је ово за причање. Знаш, данас закопасмо газда Арсу — Бог да му душу прости (и прекрсти се). Ти га знаш већ господине ? — Знам. Био сам му и ја данас на пратњи. Причај! — Па закопасмо га, уредисмо лепо. Гроб му је међу прве газде и „големаше". А гроб му убав, нов. На прво место. Одмах се види. Муж ми клисар, — а много је, господине, данас радио, копао гробове, беше те уморан, много уморан — а и сам знаш газду Арсу донесосте пред мрак и много му читаше, те ноћ већ беше кад га остависте да га муж ми закопа. — После, после! Журих клисарицу. — После: остависте га, отидосте, мрак већ, муж ми поче да га копа. Закопа га. Земље доста набаца, само уморан, а и ноћ, па наје могао да му гроб добро утапка, и земљу да добро утврди. А и земља нова, мека, па не може да и добро улази, те му гроб беше крт и не много дубок. Тек, колико да се види да је ту човек закопан. А не би га муж ми тако оставио, он би „сабајле 8 , кроз црну зору дошао и добро гроб му уредио. Газда је. Лош човек није био. Бог да му душу прости колко смо пута од њега со и хлеб јели. — „А њега пси! (( Први пут што проговори она старица али тако кратко, сухо, као самој себи. Клисарица отскочи. Погледа је разрогачено, уплашено. — Ћути вештице, ћути. Хлеб те његов убио, што си га толико година код њега јела. — „Камен ми је био! (( Једва спречих клисарицу да на њу не скочи. Заповедих јој да већ једном исприча шта је било. Она, предишући, поче :

■