Полицијски гласник

264

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 34

— То је! Још вештица има уста да збори. Толико година у његовој кући била. Хранили је, чували, пазили. А она, тобож, била им слушкиња. Како ихслужила? Дође, наједе се само, па цео дан по гробљу је. Има тамо закопану неку своју ћерку, па цео дан тамо, на њеном гробу седи... И само код њих, газда Арсу, дође да руча, вечера и опава... Зарјетослушкиња?... И то, то да им учини?.. — Па шта је за Бога учинила? Планух већ. Клисарица омекша. — Па то господине! Не ли, пошто закопасмо газда Арсу. а ја ноКас — муж ми ноћу спава, ја не. Морам да се дижем, идем по гробље, да обилазим гробове, кандила да иазим да се пе угасе и да јурим псе што целе ноћи урличу по гробљу, иду од гроб до гроб и лочу зејтин из кандила... Тако и ноћас. Изиђох. Ноћ већ оваква. Мало студена. Само се пред себе види. Обиђох око цркве. Нипгга. Дођох на „големашко гробље" ту су највише кандила. Ноћ господине, шта јавидим? Ништа не видим. Само се види како жмирка по које кандило, црни који повисок гроб. Где је гроб газда Арсин чух где нешто урличе и пишти. Знам, пси су. Пођох тамо. Видим од гроб само нов, бео крст, а око гроба, четири, или три, незнам колико су били, пса... И то големи, овчарски, као вуци. Стоје, њушкају, циче, врте се. Не иду на гроб, а опет од њега не одлазе. Само циче, урличу и као да има нешто, а опет несмеју. »Чибе® викнух. Они, ни да мрдну. Понесох камен да их ударим. Пођох. А ноћ, не види се, па немогу право на њих, бојим се да пе упаднем у који трули гроб, већ обилазим и вичем: „Чибе, чибе". А они не пду само урличу, хоће да налете на гроб а, опет несмеју, трзају се од нечега, као да у гробу има нешто. И, имало господине ! Скамених се кад видох. Уплаших. Да је имало бар .кога живог, а оно никога, само ноћ и све мртво, па се ништа не чује и не види. Само они, пси, урличу, час гребу земљу, час се усправе, дигну главу у мутно и мртво небо па урличу, пиште, пиште те човека глава да заболи, а у гроб — гроб раскопан и у њему она господине, ето ова вештица, па копа гроб... Пола га већ открила, ушла у њега, дошла до сандук и сва земљива, крвава од гребање, само гребе прстима и диза, диза земљу и ваби псе: »Куцо, на! На куцо!... А пси несмеју да уђу у гроб, и пиште, урличу а она диза земљу, гребе сандук, хоће мртвога из сандука да га извади и да псима... А ноћ па никога... Дигох се. — Иди! рекох клисарици. Она изиђе. Приђох старици која беше сва земљива као камен згрчена. По рукама којебегие завукла у недра познаваху се бразде усирене крви која јој је текла од ноката. — Је ли истина? Викнух. — Ако господине, ако! И мислећи да ћу да је бијем, још више се згрчи, диже рамена, увуче врат и тако оста, очекујући ударац. Тргох се. Нисам мого да је гледам. Била је ситна, збрчкана. Сва је била улешћена земљом. Кукови, лактови, шамија све је то било пуно земље, и то оне црне, труле земље, гробљанске земље која има и свој мирис. Како се била згурила, клекла до зида, завукла руке у недра, тако и остала. Ни главу није подигла, чак као да није ии дисала, јер су се ретко дизале њеие голе, црне, са збрчканом кожом груди... Само мирисала је на земљу. На нољу, у ходнику, чуло се како клисарица наново. још, опширније прича жандармима, код мене на столу пуцкарала је свећа. На пољу, иа „Сахат-Кули" изби један. Поноћ превалила. — Говори! рекох прибрав се. Она подиже главу, погледа ме тупо, замагљено и опет обори главу. — Говори ! Хоћеш? И почех да нретим. грдим, набрајам казне, муке, све. Она је само шапутала. — Ако, господине, ако! Шта сам знао да радим ? Почех блаже, мекше. Нека каже. Можда није толико крива, можда је била пијана, није знала... — Имаш ли децу, господине! Упита ме. Рекох да сам имао. Помрли су ми. Она диже главу. Тад јој видех лице. Било је ситно ћошкасто, збрчкано. Очи се нису виделе. Виделе се само две влажне, тамне рупе око којих је била збрчкана кожа.

Гледала ме је оиет. Истим оним погледом, исто опако 'гуио, замагљено и ледено. Само сада главу, није спуштала, гледала ме је једнако и оне њене голе, збрчкане груди дизале су се све јаче, јаче. Поче да се чисти од земл,е и да таре оне засушене бразде крви по рукама. Поче и лице да чисти. Али једнако гледајући ме. — Говори ! рекох. Она се је једнако чистила. — Знаш да говориш ? Говори! планух. Само уздахну, али брзо ирекину уздах, оиет обори главу, рукама обгрли колена и згрчи се, ућута. Почех онет мекше. Она само прошапта: — Шта да ти говорим, господине ? Да хоће бар да плаче. Него само се грчи, ћути, чека да је бијем, мучим. Почех да јој говорим: да ли зна шта је учинила, колика је та кривица, како је није стид, срам. Зар се тако враћа доброта? Човек је ранио, чувао, пазио, и она мртвог га не оставља на миру, ископапа га, и даје псима. Хајд што ће толику »робију« на себе да навуче, али... Ето, стара .је, једном ногом већ у гробу, па где ће јој душа иа оном свету. Ништа не поможе. Она само клима главом, одобрава и шапуће: —■ Ако, акЈ господине. Ако ! Дадох је жандарму да је одведе у затвор, Иошла је све спотичући се и једнако држећи се за зид. Чух како је жандарм уз пут гура, псује, прети јој, а она одговара : — Ако, ако синко ! (НаставиИе се).

ПОЉУБАЦ — ЕизеНо В1азсо У казненом заводу у.... име вароши није ни мало потребно у овој приповести, било је врло рђавих људи. Али између три стотине и толико апсеника беше један, који је све надмашио. Звали су га Курјаком. Било му је шесет година, а у апсани је био од четрдесет и две године амо. Од ране младости, осуђиван због крађе и убиства, путовао је од затвора до затвора, од аисане до апсане. Не зна се, како је могао да избегне вешала, али ако је и одседео у затвору двадесет година због нека велика злочина, он је наставио крађу. Убио је једну жену и два детета и за то је био осуђеи на вековечиту робију. Тако му је нарав била зверска, да му други апсеници никада нису смели да приђу. На далеко су га обилазили, јер је не у једној прплици зло новредио људе зубима, ногама, или плетиваћим иглама, којима се служио у послу. Био је крвожедан као звер. Седећи на земљи, брзо плетући чарапе, проводио би дане и недеље ћутећи, спустивши главу на прси. Глава му беше покривена разбарушеном враном косом, брада му беше чекињаста, а страха ради пису га бријали, очи му беху црне, дивл>е, поглед пун претње... Курјак беше страшило у кући. Да му се са погледом не би сусрели, апсеници би се од њега окренули, или би гледали у вис. У завод дође нов управник, за њега се говорило, да је врло строг, зато га апсеници брзо стадоше криво гледати. Управник је имао убаву ћерчицу, по имену Аврору, којој је тек шест година било, када је отац примио управу над аисаном. Једно вече, у време вечере, отац је одведе доле у авлију; носматрајући апсенике једнога но једног с оном детињом слободом, која је мила и неваљалим људима, говорила је о ономе што је видела и рекла би коју несрећницима. Једнога питаше како му је име, другога, да ли му је слатко јело ; једиога, који је на десет година био осуђен, што је из потаје ножем ударио, рече неке дечије шале, а он је запита, не би ли хтела са њим да куса. И ношто дете заиска у оца допуштења, узеде и иоједе две ожице, а апсеници смејаше се. Некоји молише је, да код оца рекне коју добру за њих; а некоји бише и груби и грдише јело. Далеко од свију и тек до полак потрошивши вечеру, сеђаше на земљи Курјак погнуте главе; и са иглама у рукама и са необичном брзином плетући чарану. Отац и кћи приближише му се у пристојну растојању, али он њима ни мукает. Само му из грла проби као неко потмуло гроктање, докле је