Полицијски гласник

БРОЈ 34 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 265

иглама радио. Испод ока погледаше их са стране. Дете хтеде да му нриђе, али је отац задржао. »Хтела бих да га видим изблиза®, рече Аврора. »Немој, дете моје, тај је врло зао, врло крвожедан и могао би те иовредити. То је врло опасан човек. Сав свој век провео је у затвору и има да издржи још тридесет година". »Тридесет година! Сиромах"! Када Курјак чу ово »сиромах", он диже главу с избеченим очима, наставивпш плетење. Управник рече нешто детету, али оио се не даде задржати, него му потрча, викнувши: »Хоћу да га пољубим® ! И учини тако. Без страха приђе бесновиКу и пољуби га у чело са речима: »На, чича, па немој више да си зао" ! А онда се окрену, да отрчи свом оцу. Курјак се сав укочио. Ништа не рече и удвоји своје гроктаље, а сав као у грозници настави и даље плести. Али када су отац и кћи већ на вратима били, која су водила у управу, подиже стари зликовац лице и дуго гледаше за њима. Тако прође опо вече и — свака звер оде у своју крлетку.... Про^оше дани и месеци и код добре управе у казненом заводу ништа се особито не догоди. Али један дан подиже се бунтовпа вика. Људи не хтедоше да ручају, уједанпут се појави завера, којој је за сазреваље требало месец дана... »Брзо! Ходите доле! Побунили се апсеници®! А управник скочи и закључа врата споља, да му дете не би за њим пошло. Када дође у авлију, нађе се пред три стола људи, који су се оружали ожицама, које су били зашиљили. Управник није био човек који попушта. Он им стаде говорити, али га они не слушаше. Нападоше на њега; живот му беше у рукама ових разузданих лупежа. Они га шчепаше и одвукоше на сто корака, бацаше се на њ камењем, које му летеше око главе десно и лево... Шта је сам могао чинити нротиву тих људи? Својих шест револверских метака био је исиалио, али у који пар плану последњи метак, угледа где му долази неко чудовиште, човек са бичијом главом, Курјак, који викаше: »Не бој се, јер ево мене (( ! Па левицом обухвати управника и заклањајући га својим телом, измахну великим ножем, којим дочека бесиовиће и тако поуздано удараше, да је онај мртав код његових ногу пао, који му је наблизу дошао. Међу тим доби Курјак камење у главу и тако јаке ране од дрвених ожица, као да су биле од гвожђа. Најпосле стиже и оружана сила, коју су дозвали чиновници. Пушке запуцаше у авлији и на све стране беше мртвих и рањених. После једнога сата наста мир. Управник беше здрав и читав, али Курјак лежаше на умору са две ране у трбуху од ножа и са разбијеном главом. По заповести управиика однесоше га у његов стан. Тамо, на белој постељи, првој, на којој је свога века лежао, беше он у хропцу, на свој обичпи загушљиви начин, преврћући очима. Хтедоше да му свештају масла но он одгурну свештеника, али изме})у живота и смрти стаде говориги, па исколачивши очи на онога, ком је живот спасао, рече: »Ма—ла! Ма—ла! <( Управник мало по мало домисли се, шта је мислио његов бранилац. Па разуме, за што га је спасао... Похита у собу, у коју беше дете закључано. Нађе је поплашену и у плачу,. брзо је узе у наручје и врати се са њом самртнику. Нађе га већ у последњим тренутцима свога апсенскога живота. Курјак могаше још да последњим погледом види једину пријатељицу у свом веку и да промрмља: »Још један — још један! (( Отац подиже дете и чу, како детиње усне притискоше пољубац на старчево чело... Докле се свештеник са свештеним маслом, читајући молитве, удаљавао, клечали су поред мртваца у побожној тишини управник, чииовници, стражари. А дете говораше нежним, слатким гласићем : »Оче наш, иже јеси на небеси, да свјатит сја имја твоје... да придет царствије твоје... (Превод оа шпањолскога.)

ЗЛОЧИН И КАЗНА РОМАН Ф. М. ДОСТОЈЕВСГ^ОГА 64 ПЕТИ ДЕО I. Јутро, које наста после, за Петра Петровића, судбоносног разјашњења с Дуњечком и Пулхеријом Александровном, освести и њега. Најнепријатније му што је морао мало помало да прими као свршен и неиовратан Факт оно, шго му се још синоћ чињаше као догађај готопо Фантастичаи, који се истина и збио, али ипак чини му се некако немогућан. Тешка мора жацпута самољубља сву ноћ га је давила. Чим је устао с постеље одмах се огледнуо у огледалу. Страх га, да му се није преко ноћ жуч излила? Али, међутим, беше с те стране све како ваља, и, промотривши своје господско, бело и у иоследње доба мало угојено лице, Петар Петровић се чак на тренут н утеши потпуно уверен да ће наћи себи жеиу у каквом другом месту, па још можда и чистијем; али се очас ирисети и енергично отпљуну на страну, и тиме изазва мучаљив али саркастичан осмех свога младог друга и сажитеља Андрије Семјоновића Лебезјатњикова. Петар Петровић опази тај осмех, и одмах га забележи у рачун своме младоме другу. Иначе је у последње време доста шта имао да стави у рачуи његов. Љутња му се удвоји чим дође на мисао да Андреји Семјоновићу није требало синоћ ништа саопштавати о јучешњим стварима. То беше друга јучешња погрешка, коју је учинио у ватри, у сувишној експанзивности, у раздражењу... Па онда целог тог јутра, као навалице, низале се непријатности једна за другом. Па и у савету чекала га нека недаћа због ствари о којој је тамо радио. А нарочито га иак раздражио газда од стана, који је најмио у име женидбе, на свој рачун: тај газда, некакав обогаћени Иемац запатлија никако не пристајаше да раскине тек о.вршени уговор, и тражио је потпуну, по уговору, оштету, ма да му је Петар Петровић враћао стан готово изнова уређен. Исто тако и у неком стоваришту намештаја ни по што не хтедоше да му врате ни једну рубљу од капаре за намештај који је купио, али још није у стан пренео био. »Нећу се ја женити нарочито због намештаја!" шкргуће он зубима, онако за се, а уједно га мину очајна нада: »ама, није ваљда све доиста свршено и пропало ? Да ли се не би могло још једном огледати? (( Помисао на Дуњечку још једном примамљиво дарну му срце. Тај тренутак претрпе с мучом, а, одиста још, ако би могло и одмах, овога часа, просто и самом женом, умртвити Раскољњикова, Петар би Петровић ту жељу дао. »Погрешка је била осим тога још и у томе, што им нисам новаца никако ни давао (( мишљаше он, враћајући се тужан у собицу Лебезјатниковљеву, — »и откуд сам, на врага, постао такав Јеврејин? Мислио сам да их подржим у невољи, и да их доведем на то, да ме као ГЈровиђење гледају, а оно гле, отераше ме !... Фуј!... Е, да сам им за све ово време дао, например, хиљадус половицом за спрему, па на поклоне, на разне кутице. несесере, драго камење, материје, и на сву ту ситнарију Конопову, и из енглеског стоваришта, ствар би била чисгија, и... и тврђа, поузданија! Не би сад могли тако лако да ми одрекну! Такав је то пород, да би неизоставно сматрали за своју дужност да ми, у случају отказивања, врате и све дарове, и новце; а то вратити било би богме потеже и пожалије! Па и савест би их гризла: како то, рекли би, да тако на једном отерамо човека, који је до овог часа био тако издашан и деликатан!... Х.м! Дао сам пута и маха! (( Петар Петровић шкрипну зубима још једном, и назва се •будалом, — у себи, разуме се. Дошавши до тога закључка он се врати кући двојином љући и раздражљивији, него кад је од куће отишао. Спремање у стану Катарине Ивановне за помен мужу привуче у неколико његову радозналост. Ои је и јуче чуо нешто о томе помену; па чак присећаше се да су и њега позвали, али идући за својим бригама и пословима, он за све остало није имао пажње. Похита да се извести од госпође Липевехсел, која се у осуству Катарине Ивановне (она беше на гробљу) старала око постављања стола; и дозна, да ће помен бити свечап, да су позвани готово сви укућани, међу којима чак и покојнику незнани, да је позван и Андрија Семјоновић Лебезјатњиков, без обзира на ону његову заваду са Кагарином Ивановном,