Полицијски гласник

ВРОЈ Зб

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

277

— Не знам. — Ко вас је спасао? — Не знам, био је стереотипни одговор девојке, која је од смртног страха била упрепашћена. Генерални конзул је ипак нашао сиасиоца. Био је то турски потпоручник по имену Аббедин Ефендија. Ои је био урођени Крићанин и познавао је лепу Скеву. Млада жена била је тога даиа у бело обучена, а осем ње тога дана носила је белу хаљвну још и спашена служавка. Можда је Аббедин намеравао да спасе лепу Скеву па тек доцније видео своју грешку. Али одмах за тим пронео се глас, да је Аббедин спасао и госпођу Скеву, па да је крије у свом харему. Убице су кућу запалили пре но што су из ње отишле. Цела Чаршија била је тада пламено море, на обе стране буктеле су куће. Још и сад виде се у тој некад онако огменој улици развалине које се црне од пламена. Кад ветар туда духне доноси мирис спаљенах лешева. По зидовима куће Цангакисове изнутра још се виде трагови плавог малераја. Под собом, у којој је био нокољ, налазио се житни магацин, који је давао добре хране ватри. И тако је збрисан сваки траг о лепој Скеви. Али кандијски Хришћани у то не верују. Једини слуга, кога је Калокерииос пред своју смрт послао с телеграмом, тврдио је, да је видео леш младе жене. Слуга више није могао да удари ближим путем поред Лојдове агенције па да дође у телеграФ, већ је морао да много обилази, те је тако прошао иоред Цангакисове куће. Ту је видео лепу Скеву. где лежи мртва на кућњем прагу. Али тај слуга је био Мухамеданац. Њега је могао Аббедин да подмити или је могао да и сам из Фанатизма говори у његову корист. Вест о Скевином спасењу одржавала се упорно. Крајем новембра 1898 почеше турске трупе да одлазе с Крита, коме су толике несреће задале. Велики турски преносни бродови, као и неколики енглески бродови беху пристали у малој капдијској луци. Тихо се извршивало укрцавање турских трупа, напослетку су у лаће ушли и ОФицири. Једино још хареми турских ОФицира били су на обали. Тада приђе енглески генерални конзул сер А. Билиоти, окружен члановима власти. На жељу Цангакисове породице беше он најмио две Гркиње, које су морале да свакој Туркињи дигну вео не би ли нашле лепу Скеву. Тек кад се стекло уверење, да се Скева не налази међу турским женама; доиустило се оФицирима да своје хареме уведу у бродове. Сад се у Кандији мисли, да је Аббедин можда убио лепу Скеву, пошто је предвиђао да му је немогућно одвести је. Па онда дрлси се да је лако могућно да су и оне две Гркиње могле бити подмићене, или је Аббедин Скеву негде сакрио, да доцнпје дође по њу. Тај потпоручник је био премештен у Малу Азију, одакле је доцније дошао у Солун. Чим је приспео у Солун, одмах су одатле донети на Крит чудновати гласови. Кандиоти су причали како су видели лепу Скеву у њеном врту у Солуну. Одмах су ковани најавантуристичнији планови о њеном ослобођењу. Руски вице конзул у Кандији, Ђорђе Мицотакис, који је имао за жену сестру лепе Скеве, обрати се енглеском генералном консулу сер А. Билиотију, који је пре годину дана био из Канеје премештен у Солун. Сер Билиоти, који исто тако тачно говори грчки као и турски, стао је ревносно трагати. Сви гласови о лепој Скеви сводили су се на једну индивиду-у по имену Ираклија Терцаки. Ираклија је затражио одмах^ од Билиотија једну суму новаца унапред за своје инФормације, после чега је отишао у недођин. Прошлог пролећа огиде вице конзул Мицогакис лично у Солун, да потрага, али не учини ништа као год ни Билиоти. Мицотакис отиде тада у Атину. Докле се он још тамо бавио изиђе 5 маја о. г. у листу Ђ Осо („Времена") чланак, по коме није Аббедин, већ неки други турски официр спасао лепу Скеву. Тај чланак гласи : Ђ Јунаштво Јована Аиааиса Сви ми сећамо се још оног страховитог покоља у Кандији, коме је као жртва пала породица Лисимака Калокериноса. Он је имао једну лепу осамнаестогодишњу кћер по имену Скеву. Ма да њен леш није нађен, ипак су држани парастоси за покој њене душе. Али Скева Калокеринос није била тада убијена. Један турски потпуковник по имену Мехмед Садакалис, урођени Крићанин, нролазио је у то време поред Скевине

куће. Она га са сузама у очима мољаше, да је спасе и заштити од убида. Скева му је за свој спас нудила 170 Фуната, које је код себе имала. Крићанско-турски оФицир прими новац, али поведе са собом и лепу Скеву Калокеринос. Он је учини својом женом и затвори је у свој харем. Потпуковник је од тада с њом био у разним турским варошима, и напослетку се настанио у Битољу. Тамо се случајно налазило 19 Грка у тамници, међу којима беше 12 Крићана. Један од њих био је Јован Лиапис, отац познатог крићанског јунака ЈосиФа Лиаписа, који је у Пиреју убијен. Овај Јован Лиапис прича да је Скева Калокеринос жива и здрава. Он се споразумео с њом, да је ослободи из руку крићанско-турског ОФицира и да је врати њеној вери као и њеној отаџбини. Ускоро за тим, од прилике нре пет месеца, испаде за руком у Битољу- затвореним Грцима, да изиђу из тамнице и побегну у Грчку. Јован Лиапис мислио је од тада само на спасење Скеве. Он дознаде, да се она за то време с турским ОФициром преселила у Јањину. С великом муком и смртним опасностима испаде Јовану за руком, да дође у Јањину. Прерушен у Мусулмана, отиде он ка крићанском турском официру, коме се представи као Мухамеданац из Ретима. Официр није ништа сумњао, већ је задржао Јована као слугу у кући. Сад је Лиапису било лако, да се са Скевом споразуме. Једне ноћи, кад је потпуковник одсуствовао по дужности, побегоше обоје из куће. Они дођоше до обале, одакле допреше у Трикалу, а за тим у Воло. Одатле су се једном малом лађом одвезли у Халкиду, одакле су јуче приспели у Пиреј. Скева се сад налази у једном хотелу, где очекује долазак своје нородице из Кандије.' 1 Овај чланак начинио је огромну сензацију. Глас о срећном спасењу лепе Скеве одмах је телеграфски послат у све три главне вароши Крита, у Канеју, Ретимо и Кандију, где је све узрујао. Сви сродници и познаници убијеног конзула Калокериноса били су у узбуђењу, које се сасвим може разумети. Али већ после неколико дана испољи се, да је тај угледни атински лист био жртва једне варалице, који је садр'лсину тога чланка измислио. Мицотакис пронађе, да тај Јоваи Лиапис није био нико други но Ираклије Терцаки, који је већ у Солуну све вукао за нос. Ираклије утече благовремено од Мицотакиса, али кад је хтео у Пиреју да у1)е у лађу, познаше га тамо Крићани и ваљано га иснрашише. И опет се као варљива показала нада на спасење лепе Скеве. Генерални конзул сер А. Билиоти узалудно је трагао преко турских власти за тобожњим потпуковником Садакалисом. Одговорено му је, да у турској војсци нема ОФицира под тим именом. Али турска извешћа нису сасвим поуздана. Међутим Аббедин Ефендија живи и даље мирно у Солуну. Ко зна, да није оп ипак спасао лепу Скеву? ЗЛ.0ЧИН И КАЗНА РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈЕВС^ОГА 66 — То је друга сплетка! зајауче он. — Ни најмање није тако било! Ваш то није тако било ! Све је то Катарина Ивановна онда налагала, јер није ништа разумевала! Нити сам се ја и пајмање Софији Семјоновној улагивао ! Просто напросто, ја сам је обавештавао, савршено некористољубиво учио сам је, просвећивао, старајући се да у ње иобудим протест... Мени је само протест и био потребан, а Софија Семјоновна и онако није могла боравити више у стану! — Него ваљда у комуни? — Ви се једнако подсмевате, али и напразно, неуспешно,^ допустите да вам приметим. Ви ништа не појмите! У комуни таквих улога нема. Комуна се и уређује с тога, да таквих улога не буде. У комуни ће та улога сасвим да измени своју садашњу битност, и што је овде глупо, тамо ће то бити умно; што је овде, при садашњим околностима, неприродно, то ће тамо постати савршено природно. Све зависи од тога, у каквим је околностима, и у каквој средини човек живи. Све зависи од средине, а човек је сам ништа. Са Софијом Семјоновпом ја сам и сад лепо, чему вам као доказ може послужити то, што ме она никада није сматрала за свог непријатеља и обеђивача. Ја је мамим сад у комуну, али тек на сасвим другим осно-