Полицијски гласник

ВРОЈ 41

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

317

Ово је писмо лично однео господин Каргуанс иа пошту. Међутим господин Вратл оде и позва своје госте из хотел Ројала у позориште. Ту се ванредно забављао с Кларом. Кад се престава свршила, лично је допратио господина Кернера и његову к^ер до хотела. Па за тим потпуно умирен, врати се у свој стан. На скоро за тим улазио је Смарт преобучен у каФану »Лепелијерову.® * * * — Добро јутро! Са тим поздравом дочекао је лорд Хунтингтон свога познаника ЈосиФа Братла, када је овај на благајни вадио карту. На скоро и звоно зазвони, писак звизну и обоје похиташе, да што удобнији купе нађу. „Лорд (( је говорио тешко немачки, а Братл опет ништа боље енглески. За време путовања показивао је лорд своје драгоцености. Камење је било право и није им се имало штгј да примети. Међутим, лорд их хладнокрвно стрпа у џеп, па рече Вратлу. — ЈаЈрих вам дао један добар савет... — А тај је? — Обратите добро јоиг еуеа ...пажњу на ваш ] јох ... вашу касету! — Имате потпуно право. Ја то и чиним. — Чувате ли добро... Ље кеу кључ? Братл му мимиком показа своју ручну торбу. Лорд ућута и Братл такође. Он је мислио на Клару Кернерову. Мало за тим он се пружи по наслоњачи. Када се пробудио, јурио је брзи воз ванредном брзином, а лорд је међутим спавао. Он се сети кључа, овај је био на месту; за тим погледа у лорда. Да је овај био какав лупеж, то би му он давно касбту и кључ дигао, јер сада је Братл тек увидео, да је доиста спавао. Где ли су сад илузије? Он подиже лагано главу коју је био спустио и погледа кроз прозор. Околина му је била сасвим непозната. Он се опет пружи. На скоро стигоше до једпе омање станице. Лорд је још спавао. Тако је текло све до близу Ахена. Да га не би његов У18-а-У18 могао хлороФормисати, скрио је лице међ јастуке, да је једва могао што видети. Братл, који је био препреден човек, беше опет предвидео, да му је лорд још у ирвом сну дигао кључ и на његово место оставио други сличан. На једаи пут локомотива звизну. Вратл се хтеде подићи. али у исти мах, доби снажан удар по глави, да с-е сруши на седиште. Међутим воз стаде. Лорд скочи дохвативши Братлову касету и излете на перон, где му Смарт и Клара у пролазу шапнуше: — Ту је један детектив. Узми кола и похитај на најближу станицу. Ми ћемо за тобом у Брисел. Лорд потрча у варош, а уз пут отвори касету. Поједине кутијице — етуи — потрпа у џепове, а касету остави у колима. Одсео је за тренут у једиом хотелу, где се пресвукао и прерушио, па за тим је погодио једна кола, која су га у галопу требала одвести до најближе станице. Ту су га већ другови очекивали. Када су ушли у купе и воз се крете натраг у Брисел, исприча Фокслеј свој доживљај и извади етуис. — 0 чуда! — дрекну он побледивши. — Та то су лажни дијаманти!... * * * Пре но што је се воз из Ахена за Беч кренуо, уђе у један купе прве класе један од кундуктера. Братл се беше баш иробудио из заноса и замоли кондуктера да зовне полицију. Познати детектив био је за тренут ока у купеу. Братл му исприча брзо шта му се десило. — Ах, ја сам тога човека видео! — узвикну детектив. — Он се попео у једна кола. — Трагајте за њим и ја ћу вас богато наградити ! После неколико дана пошто је Братл стигао у Веч добио је и извештај. Нађена је касета у колима. Даљим трагањем утврђено је, да је „лорд" Хунтигтон био у договору са »детективом" Кернером и његовом „Керком" Кларом...

»Лорд (( је био ухапшен и даљим трагањем утврђено је, да је се под њим крила једна од најпрепреденијих варалица јевропских, који је и у покрађу у Антверпену био умешан. Међутим је Вратл са својим коФером у коме је био прљави веш — и дијаманти стигао читав, и наскоро заборави на целу ствар, када једнога дана у новинама прочита опширну биограФију Фокслејеву, који је државни тужилац исписао на основу званичних акта. Тако је се свршила ова аФера са бриселским дијамантима.

ШПИЈУНИ И НШИЈУНАЖА — СЛИЧИЦ5 ИЗ Р А. Т А И МИРА од А. 0. Клаусмана превео с немачког Јов. Б. М. Ђенерал К.. који игра велику улогу и у двору као и у вој?ци, тражи за своју децу какву енглеску васпитачицу, и налази једну, која изгледа да, има све врлине. Она предаје одлично, прави друштво домаћици и код свију је омиљена. У њу имају неограничено поверење и изгледа, да она то у сваком иогледу уме и да оправда. Једног дана отпутова ђенерал са госпођом иа неко време. Када се вратише, васпитачица беше отпутовала, тобож, јер је из отаџбине добила неки журан телеграм. Али када ђенерал једнога дана отвори орман и прегледа своје хартије, откри одмах, да му Фали један акт, који је од огромне важности за организацију целокупне војске. Ова енглеска васпитачица била је шпијун. Она је под маском васпитачица добила приступа у кући и на тај начиа разгледала хартије ђенералове. Њој су указивали свако поверење и тако је имала свугде и приступа. На послетку јој је испало за руком да извади отисак од браве, где је ђенерал чувао тајна документа која је добио из министарства. Ноћу је одлазила у кабинет ђенералов и тамо је све важније документе копирала. На послетку, није имала довољно времена и с тога је неке и дигла. Нема сумње да је тај енглески шпијун у сукњи имао и помагача, али се то није могло доказати. Она је побегла и однела најважнија војна и тајна документа. * Млад човек око тридесете у цивилу одевен седа у Верлину на воз да отпутује за Италију. Вожња траје доста дуго и воз пролази разне земље. Иутник се вози другом класом и наравно на путу долази у додир с разним особама. У Минхену добија наш путник једно пријатно друштво. Једна постарија дама, са интересантном и лепушкастом младом кћери беше ушла у исти купе. Даме чине одличан утисак а нарочито старија изгледа да је јако говорљива. Одмах се упознала с путником а овај не може за ино, а да не указује услуге, које су људи дужни дамама на путу да чине. Путник је казао и своје име, али не и шта је; и оне му се представише са својим звучним племићским титулама и изјавише да путују у Рим. Нарочито старија дама врло је образована и окретна, говори око пола туцета разних језика. И путник и обе даме заједно на станицама ручавају и вечеравају и при томе се живо забављају. Па ипак за то, путник је и сувише уздржљив и чим падне мрак одлази из купеа да потражи салон за спавање. За што ? Јер познаје обе даме и ако само по ФотограФији. То су Фраицуски шпијуни у сукњи а наш је путник пруски гардијски официр, који носи депегне за немачко посланство у Риму. Францускиње су у намери да га опчине и заЦесу, да би се докопале његових депеша, које при себи носи, а Прус се опет чува, да га оне не хлороФормишу, ако би се преварио, те у њином присуству заспао; сем тога чува се и од пића као и од јела, да се у њима не крије какво опијајуће сресгво. С тога је толико обазрив, али је ипак према обема дамама до крајности учтив. Њега је још нре поласка политичка иолиција учинила пажљивим на ове шпијуне, јер су оне и раније покушавале, да пруске курире покраду. Тачан опис који је при том добио, потпуно се слаже у овом случају. Он је с тога до крајности опрезан и ови шпијуни у сукњи труде се у залуд.