Полицијски гласник

332

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 43

— Знам, гоепођо, али како мислите ви да вам га поклоним. Та ја још и не знам ко је он ? — Лако ћете то већ сазнати, само ако пристајете. — Пре но што дам реч, госпођо, ^потребно је да знам хоћу ли је моћи одржати. Ви ми тражите, да сачувам у томе шеФа једне велике лоповске дружине и за то ми нудите његову дружину, али је то ваше тракење тајанствено, да ја не могу наћи никакав пут и начин, којим би могао испунити ваш захтев. Изразите се мало јасније, кажите: како мислите да ми предате ту дружину, у каквим односима она стоји са својим шеФОм, и ко је најзад њој шеФ, па ћу ја тада, можда, наћи каквог излаза, у осталом имајте на уму и то, да бих ја, кад бих само хтео, могао и у име закона позвати вас да говорите. — Тако, дакле. Ваша реч вреди само за пет минута. — Не, не, госпођо. То ја само онако узгред напомињем. — Е, па добро, г. С... слушајте онда. Претпостављајући баш, да ви и не одржите своју реч, што значи, да ме затворите, ви нећете од тога имати никакве користи, јер ја, па ма ме и мучили, нећу у том случају апсолутно ништа одати. Дружина о којој говоримо, и даље ће остати, и ви је г. С... са вашим агентима никада, али разумите добро, никад нећете ухватити. Шта више, у случају мога затвора, она ће у будуће бити још обазривија. — Што се пак тиче шефа и чланова дружине, о њима вам могу само толико рећи, да су врло добро познати полицији, а да међу њима има неколико, које полиција одавно тражи због других кривица. — ШеФ лично није учествовао ни у једној крађи, али опет за то ни једна крађа није извршена без његовог знања, одобрења и упута. — Кад вам ја предам дружину, она ће вам, нема сумње, проказати и свога шеФа. Што од вас тражим то је, да, бар за 10 дана, не предузимате трагање за њим, или ако већ то и учините, да то само буде »рго Гогта". Најзад, ви полицајци, можете све што хоћете, па с тога удесите како знате, да шеф не буде затворен. Да бих пак ја имала какво јемство о томе, јер у оваквим стварима слабо вреде часне речи ви ћете ми г. С... дати једно мало парченце хартије, иа коме ћете вашом руком исписати, да вам је његов сопственик проказао дружину, која је извршила крађу Ј... бакалину, М. столару, П... каФеџији. — Ако на ово пристајете, онда да не губимо време, а ако пак не пристајете, онда ми допустите да идем. Рекав ово, госпођа се диже да иде, али ја је руком задржах и рекох да пристајем. Да ми је, у том тренутку, тражила читаву половину чланова поменуте дружине, пристао бих и на то, само кад сам чуо, да је поменута дружина извршила и ону огромну похару г. Ј. бакалину. Пошто сам дао непознатој тражено писмено, каза ми она имена свију чланова дружине, као и име њеног шеФа, за тим место где се дружина скупља и време када је сва на окупу — у 3 часа по поноћи. — Кад стигнете тамо, рече непозната, опколите добро кућу, а неколико жандарма нека поседну канал у улици С... јер се кроз исти може изићи из куће. За тим ћете, вели, три пута закуцати на врата, и кад изнутра упитају ко је одговорите „Спиритисте". На ту реч, одмах ће и отворити врата, а за даље то је већ ваша ствар. — Имајте на уму још и то, да је већина крадљиваца прерушена, добро наоружана и веома одважна. Нарочиту пажњу обратите на старога II... јер ће се он борити до последње капи крви, пошто зна, да га и иначе чека »Карабурма 9 . Рекавши ово непозната хтеде поћи, али у истом тренутку, какво изненађење, загрме иза наших леђа један глас. — Стој у име закона, а одмах за тим створише се пред нама две личности, у којима ја упознах моје агенте. Бојећи се, да ми се не догоди какво зло, они беху кришом дошли у близину нашу и одатле слушали сав наш разговор. Па, пошто је један од њих познао по гласу »непознату осветницу«, која, као што сам после видео, беше добро позната полицији, то је, да би ме на фини начин ослободио дате речи, употребио овај маневар и зауставио нас обоје. Давши ми оком знак да будем миран, мој агент, пошто је претходно изговорио име непознате и изјавио тобож његовом другу, да је милосница једног од најопаснијих крадљиваца и варалица, позва нас, у име закона, да обоје пођемо у кварт. Ја иокушах

привидно да протестујем против тога, али ми моји агенти називајући ме крадљивцем, показаше револвере. — Зашто се г. С... не казасте ко сте. — За то што ми ништа неби веровали, а код себе немам никаква знака, којим би им доказао ко сам. — Како то може бити да вас не познају? — То је с тога што нису из мог кварта, а иначе сам, као што већ видите, доста прерушен. — А хоћете ли ме пустити кад стигнемо у кварт ? — Кад сам дао реч, онда морам то учинити. — Хвала вам. — Пустићемо већ ми вас обоје али у ћелије, рече озбиљним гласом један од агената. — — — — — — — — —

* * * Док се в осветница <( одмарала у затвору кварта врачарског, преклињући злу коб која је беше задесила, дотле сам ја, са оним истим агентима и. још 15 жандарма хитао месту на коме се налазила дружина крадљиваца. Било је тачно у 3 часа, кад смо приспели на исто. Беше то једна страћара у којој су привидно становала два тестераша — јатацн ове дружине. Пошто смо се, у највећој тишини распоредили како треба приђем вратима и закуцам на иста, али скоро за читав минут не добих никаква одговора, хтедох већ и по други пут куцати, док ти се изнутра зачу један крупан глас: — Ко је то ? На овај одговор срце ми живље закуца, а кроз тело прођоше ме жмарци, али ипак одговорих доста мирно. — Спиритисти. — Јеси ли ти Марко ? — Јесам. — Очекни мало, сад ћу ти отворити. Ја се измакох мало од врата, а војници узеше пушке »на готовс". У том се и врата отворише и на њима се указа једно бледо и мршаво лице, чије очи севаху као варнице. Још он не беше ни отворио честито врата, а наредник жандармеријски који стајаше спроћу мене, ухвати га оберучке за главу и извуче на поље. — У име закона ни речи. — Издаја... издаја... помоћ. — Унутра војници. Разбијајте прозоре. — Јаој, уби ме. — У помоћ, Милоше. — Палитб свећу. — Остав не пали. — Пали тамо на прозоре. — Не брините ништа. — Предајте се или ћемо вас све побити. — Пуцај. — Ја се предајем. — И ја. — Кукавице. — Милост. — — — — — — — — — — — — — —

После борбе од 5 минута савладани су и повезани сви зликовци. Било их је 11 на броју — све најопаснији крадљивци и варалице, од којих неколико беху одбегли осуђеници. У њиховом стану, а нарочито у подземном каналу, нађена је множина покрадених ствари. Уз пут до кварта проказаше ми они и свога шефа, односно место где се он налази, а четири војника, који осташе да чувају оне покрадене ствари, ухватили су још двојицу чланова ове дружине, који беху пошли у зграду, од којих се један, као што смо већ видели звао Марко — чувени коњокрадица ШеФ Р. М. беше, као што сам већ поменуо, један од наших најопаснијих коцкара и варалица, а уз то и најинтелигентнији, међу својим колегама. Приликом хватања није ни покушао да се брани или бежи, а кад смо га већ ухватили пружио је мирно руке једном од агената, да му на исте натакне лисице. — Знам, рече, ко нас је издао. али тако ми и треба, кад сам заборавио ону пословицу »дуга коса кратка памет.« — —

л